Tim naučnika u Velikoj Britaniji razvio je biorazgradivi građevinski materijal pod nazivom „Finite" od pustinjskog peska - resursa koji je do sada bio beskoristan za izgradnju. Materijal, koji je razvila grupa sa Imperial College London, je jak kao i beton, ali sa upola manje emisije ugljenika.
Ova novina dolazi usled sve veće zabrinutosti zbog smanjenja svetske potrošnje građevinskog peska, koji je bitan sastojak betona.
Postdiplomci Carolyn Tam, Matteo Maccario, Hamza Oza i Saki Maruyami zajednički su stvorili građevinski materijal koji se može napraviti od sirovine koje u prirodi ima u izobilju.
Slika 1. „Finite" (foto: Dezeen)
Dok se pesak koji se upotrebljava u građevinasrstvu kao gradivni element uzima sa plaža i iz rečnih korita, pustinjski pesak je ostao neiskorišćeni resurs, jer su njegova zrnca previše fina i glatka da bi se koristila kao punjenje za beton.
„Posmatrali smo pesak kao da ga ima u izobilju, ali zapravo kada smo istraživali više o njemu zapravo nije bilo tako", rekao je Tam za Dezeen.
Oskudica u pesku je globalno pitanje
Svet se suočava sa potencijalno katastrofalnim nedostatkom peska. U oktobru prošle godine holandski projektanti iz kompanije Atelier NL održali su tribune na „Dutch Design Week“ kako bi razgovarali o krizi vezanoj za pesak, koja će uticati na proizvođače stakla i kompjuterskih čipova, kao i na građevinsku industriju.
Slika 2. „Finite" (foto: Dezeen)
„Pesak je najtraženiji resurs na zemlji posle sveže vode", rekli su iz Atelier NL za Dezeen.
„Ipak, pesak se iskopava brže nego što se može obnoviti", rekli su zaduženi za projekat istraživanja koji se odnosi na to kako se različiti tipovi „divljeg" peska mogu koristiti za pravljenje stakla. „Nestaje sa obala, reka i mora, što izaziva katastrofalne efekte kako za životnu sredinu tako i za ljude".
Iskopavanje peska je industrija koja teži više milijardi dolara, i u zemljama poput Indije, „rade“ ilegalne grupe tzv. kriminalne bande pljačkajući rečna korita i plaže, što šteti ekosistemima.
„Širom sveta se započinju i ratovi zbog peska", rekao je Maccario. „Sve ovo je bilo nestvarno i „ludo“ za nas kada smo saznali."
Slika 3. „Finite" (foto: Dezeen)
„Finite“ koristi bogate resurse
„Finite“ može da promeni situaciju. Vezujući sastojci su čuvana tajna, ali naučnici su uvereni da nadmašuje sadašnji beton po ključnim merama održivosti.
„Glavni vezujući sastojci u betonu su odgovornoi za pet odsto globalne emisije CO2, što je ogromno", rekao je Maccario.
„Naša najlošija procena sada je da manje od polovine emisije CO2 ide od betona, u smislu onoga što koristimo", nastavio je Maccario.
Osim toga što ima nisku emisiju CO2 i sprečava dalje smanjivanje sadašnjih izvora peska, „Finite“ je mnogo više upotrebljiviji (može se više puta upotrebiti) od sadašnjeg betona, koji često završava na deponiji.
Slika 4. „Finite" (foto: Dezeen)
Alternativni beton napravljen od pustinjskog peska
„Ako u budućnosti napravite blok od njega, prilično je lako reciklirati ga a pri tome ne koristiti novi materijal“, objašnjava Maccario.
Ovaj materijal pogodan je za kratkoročne infrastrukturne projekte. „Finite“ nije otrovan i može se ostaviti da se prirodno raspadne ili se može preoblikovati i koristiti i u drugom projektu, tvrde pronalazači.
Slika 5. „Finite" (foto: Dezeen)
„Možemo koristiti materijal za izradu paviljona, a nakon tri meseca kada se događaj završi, može se dekonstruisati", rekao je Tam.
Tim veruje da je njihov materijal idealan za korišćenje na Bliskom istoku, jer se sirovina za alternativu betonu može izvući iz pustinje, umesto da se uvozi.
Teoretski, „Finite“ bi se takođe mogao koristiti i za izgradnju stambenih objekata, ali bi pre toga trebalo obaviti testiranja i doneti propise.
Slika 6. „Finite" (foto: Dezeen)
Novi materijali donose nove mogućnosti
Ostavljen nedirnutim „Finite“ preuzima boju i gradaciju punjenja, ali prirodne boje mogu biti dodate u procesu mešanja.
Pošto su troškovi niži, Maccario je uveren da će „Finite“ biti održivi konkurent betonu u građevinskoj industriji kada bude proizveden u većoj meri zbog obilja sirovina.
Slika 7. „Finite" (foto: Dezeen)
„Čim imate nove materijale imate i nove mogućnosti."
Kriza vezana za pesak preti destabilizaciji građevinske industrije, koja godišnje koristi oko 25 milijardi tona peska i šljunka. Još 50 milijardi tona godišnje biva zarobljeno iza brana, što znači da ekosistemi kojima se oduzima pesak za industriju ne bivaju prirodno dopunjeni.
