Naučnici sa Univerziteta Binghamton razvili su samoobnovljivi beton koji za popravljanje pukotina koristi gljive. U nedavno objavljenom časopisu „Construction and Building Materials“, docentkinja Congrui Jin sa Univerziteta Binghamton i njen tim opisali su načine na koje posebna vrsta gljiva Trichoderma reesei može da deluje kao zaptivno sredstvo kada se pomeša sa betonom. „Ova ideja je prvobitno inspirisana čudesnom sposobnošću ljudskog tela da se izleči od rezova, modrica i slomljenih kostiju", rekla je Congrui Jin u svom intervjuu. „Da bi organizam regenerisao oštećenu kožu i tkivo, on uzima hranljive materije koje dovode do proizvodnje novih supstituta za lečenje oštećenih delova."
Slika 1. Ispucali beton (preuzeto sa www.inhabitat.com)
Slika 2. Naučnici na delu (foto: Jonathan Cohen/Binghamton University)
Oglas
Jin i njen tim fokusirali su se na veoma aktuelnu temu koja se tiče betona. U Sjedinjenim Državama, kriza podstaknuta istorijskim nedostatkom investicija u infrastrukturu dovela je do toga da su danas putevi, mostovi i ostale saobraćajnice sve opasnije za vožnju. Iako se iz Vašingtona trude da finansiraju saveznu vladu, državnim vlastima nedostaju sredstva za rešavanje ovog „višemilionskog“ problema a građani i dalje žele da se nešto uradi pre nego što dođe do velikog kolapsa. „Bez pravilnog tretiranja, pukotine imaju tendenciju da se povećavaju što dalje dovodi do toga da popravke postanu skuplje", rekla je Jin. „Ako se mikropukotine prošire i dođu do čelične armature, ne samo da će se oštetiti beton, već će i sama armature početi da korodira, jer je izložena vodi, kiseoniku, moguće CO2 i hloridima, što dovodi do promene osobina samih konstrukcija."
Slika 3. Gljive (foto: Congrui Jin/Binghamton University)
Ako bi beton lakše mogao da se popravi, troškovi održavanja infrastrukture bi se verovatno smanjili. Ovde na scenu stupa gljiva Trichoderma reesei. Gljiva se meša sa betonom i ostaje „mirna“ sve dok se ne pojavi prva pukotina u novopostavljenom betonu. Kada voda i kiseonik krenu da prolaze kroz pukotine, spore gljive počinju da rastu, šire se i kreiraju kalcijum karbonat kako bi popunile pukotinu. Iako je tehnologija još uvek u ranoj fazi, uspešna demonstracija odrađena u maloj razmeri je pokazala da samoobnovljivi beton sa gljivama može uskoro biti pravo rešenje. Jin je rekla: „Po mom mišljenju, dalja istraživanja mikroorganizama kao što su gljive i kvasci i njihova primena u svrhu stvaranja samoobnovljivog betona od velikog su potencijalnog značaja".
