Struja dobijena iz sunčeve energije ne samo da čuva okolinu, nego dugoročno može da donese i dobitak: u ovom članku opisuje se kad se fotonaponske ćelije isplate za privatno domaćinstvo i zašto bi se trebalo 2009. priključiti na javnu gradsku mrežu – barem u Evropi.
Solarni moduli mogu se postaviti na crep ili ugraditi direktno u krov.
Ceo dan ležati na suncu i uz to još i biti produktivan? Upravo je to ono što obeležava fotonaponske ćelije. One pretvaraju sunčevu energiju u istosmernu struju i to ne samo kod lepog vremena. Moderne solarne ćelije rade i kod difuznog svetla. Na taj način jedan krov u Nemačkoj na primer, može da proizvede toliko struje koja može da se prodaje, a osim toga u tom segmentu ostvaruju se i znatna državna podsticajna sredstva.
Investicioni troškovi oduzimaju se od poreza
Onaj ko sam proizvodi struju uz pomoć fotonaponskih ćelija i čuva je unutar javne mreže, od nemačke države dobija 43,01 centi po 1kWh (tiče se fotonaponskih sistema instaliranih 2009.). To je duplo više od cene koju potrošač u toj zemlji plaća za jedan kWh.
Oglas
Ovakva mera ima garanciju od 20 godina i u sklopu je Zakona o obnovljivim izvorima energije (EEG). Obzirom da bi država mogla vrlo brzo mogla da se povuče iz ovog paketa (jer se uskoro očekuje velika navala), za sisteme koji će se ugraditi 2010. godine subvencije će već biti smanjene za 10%, a već 2011. za 9%.
Istosmerna struja teče iz solarnih modula (plavo) u izmenjivač (žuto) koji je onda pretvara u izmjeničnu struju, a ona se preko brojčanika (crveno) skladišti u mrežu.
Možemo samo da se nadamo da će slične mere jednog dana zaživeti i u Srbiji koja ipak ima mnogo više sunčanih dana od Nemačke.
Važno: početna državna stimulacija u Nemačkoj vredeće u vremenskom razdoblju od 20 godina. Sledeći indirektan instrument podsticaja biće porezne olakšice i krediti sa vrlo niskim kamatama. Na taj način vlasnici će troškove postavljanja solarnog sistema tokom vremenskog perioda od 20 godina moći da koriste kao poreznu olakšicu.
Gledano iz ugla privrede ovakav jedan sistem isplati se isključivo u slučaju kada se troškovi ugradnje samo delimično finansiraju (ili uopšte ne) putem kredita. Sa druge strane može se reći da se sistem tokom godina sam od sebe isplati.
Što je moguće brže zatvoriti kredit (dakle u trajanju od 8 do 10 godina), računica izgleda bolje jer se plaća manja kamata, a sam sistem na taj način brže ostvaruje dobitak.
Prosečan vek trajanja solarnih ćelija procenjuje se od strane stručnjaka na 30 godina. Činjenica je da se njegovim starenjem reprodukuju sve manje količine struje pa mnogi proizvođači stoga po isteku 20 g. daju još samo 80%-tnu garanciju.
Pravovremeno planiranje ugradnje ovakvog sistema može da donese mnoge koristi, a najproduktivniji su oni solarni kolektori sa fotonaponskim ćelijama koji su usmereni prema jugu i postavljaju se na krov nagiba 33 do 37 stepeni.
Ugradnju prepustiti isključivo stručnjacima
Stručnjaci će i u nepovoljnim uslovima naći najbolji mogući položaj za postavljanje i ugradnju solarnog sistema i fotonaponskih ćelija sa mogućnošću maksimalne iskoristivosti. Nezavisno od finansijske isplativosti, vredi sledeće pravilo: fotonaponske ćelije u svakom slučaju investicija su za budućnost koja osigurava sigurno dobijanje energije na ekološki prihvatljiv način.
