Evropski startap centri za arhitekte

Pronalaženje prave lokacije za pokretanje biznisa je jedan od glavnih faktora koji mogu da utiču na uspeh posla. Ovih 6 evropskih startap centara pružaju neverovatne programe, mentorstvo i investicione mogućnosti za mlade arhitekte koji započinju svoj biznis i otvaraju firmu.

Pokretanje kompanije može biti izuzetno stresno. Sveže diplomirani studenti, frilenseri i zaposlene arhitekte koji žele da započnu svoj biznis suočavaju se sa raznim preprekama i moraju imati jasnu viziju modela poslovanja za svoju buduću firmu. Oni moraju da donose odluke važne za poslovanje koje se tiču snižavanja troškova koji se mogu odnositi i na samu lokaciju, kancelarijski prostor i troškove života.

Praćenje smernica „Lean Startup“ metode, popularizovane od strane autora i preduzetnika Erica Riesa, može biti vrlo korisno za ranu fazu razvoja kompanije. To može značiti usredsređivanje na stavke budžeta i stvaranje ideje o razvoju proizvoda i pružanju usluga projektovanja. Biti deo preduzetničke zajednice može takođe uticati na način na koji preduzetnici razvijaju svoje poslovanje, jer pruža mogućnost za uspostavljanje dragocenih kontakata i partnerstava.

Slika 1. London (foto: Johan Mouchet/Unsplash)

U nastavku će biti prikazno 6 startap centara u Evropi. Ovde su uključeni već ustanovljeni centri ali ii gradovi koji se pojavljuju kao uzbudljiva nova mesta za eksperimentisanje na preseku digitalne tehnologije i arhitekture.

1. London

London je broj jedan za startap firme, sa fokusom uglavnom na digitalne kreativce i preduzeća. Glavni grad Velike Britanije je takođe pokazao da je odlično mesto za nove firme u oblasti arhitekture. Iako je jedan od gradova koji ima najviše cene nekretnina u svetu to ne mora biti minus već može biti i izazov. S obzirom da cene rastu zbog manjka stambenog prostora upravo je to i podsticaj za arhitekte da razviju neobična projektna rešenja. Neverovatne lokacije i mnogobrojni prostori se posmatraju kao mogućnosti za inovacije.

Pojava „arhitekture popunjavanja" omogućava manjim firmama da kreativno primene svoje ideje u stvarnom svetu. Već smo videli londonsku startap firmu kao što je Assemble, kako privlači veliku pažnju zahvaljujući svom preduzetničkom odnosu prema arhitekturi. Oni su osvojili čuvenu nagradu „Turner Prize“ za svoj projekat „Granby Four Streets“. Ovaj projekat odnosi se na inicijativu urbane regeneracije očuvanja i oživljavanja klastera kuća u nizu iz viktorijanske ere u Toxtethu u Liverpulu.

Još jedna  startap firma u Londonu, Photon Project, bavi se idejom modularne arhitekture i blagostanja. Kompanija planira da izgradi ono za šta tvrdi da je prva na svetu cela u staklu stambena modularna konstrukcija projektovana da odgovori na zahteve za prirodnim svetlom i njegovim koristima na ljudsko zdravlje. Predlog „Photon Project“ je deo četvorogodišnje studije bioloških efekata dnevnog svetla u izgrađenom okruženju koja ima za cilj prikupljanje dokaza koji podržavaju poboljšanja u načinu života i rada stanovnika koji žive u zgradama.

Slika 2. London (preuzeto sa www.pixabay.com)

2. Berlin

Berlin je ustanovljeno središte za startapove i trenutno je jedan od najboljih gradova za pokretanje novog biznisa. Inovatore privlači Berlin i jedan je od najtraženijih gradova u Evropi jer su niži životni troškovi, što preduzetnicima omogućava da uštede novac i ulažu u poboljšanje proizvoda i zapošljavanje većeg broja ljudi. Berlin je relativno pristupačan grad u poređenju sa ostatkom zemlje, ali i u odnosu na druge evropske prestonice kao što su London ili Stokholm.

Nudi saradnički prostor i centar kao što je „Factory Berlin“, startap kampus koji se nalazi u Berlin-Mitte. Donosi najbolje tehnologije poslovanja još u ranim fazama startapova i obezbeđuje izvanredno radno okruženje, organizovanu zajednicu i visokokvalitetne događaje.

Slika 3. Berlin (preuzeto sa www.pixabay.com)

3. Amsterdam

Zajedno sa Londonom i Berlinom, Amsterdam je jedan od najvećih startap centara u Evropi. Njegova multikulturna populacija i poslovno okruženje, zajedno sa velikim mogućnostima za startap čine ga odličnim okruženjem za započinjanje biznisa u oblasti arhitekture. Pored toga, gradskom startap scenom dominiraju kompanije iz oblasti razvoja softvera, pametne energije i 3D štampanja.

Jedan od najistaknutijih akceleratora u Holandiji nalazi se u Amsterdamu. „Startupbootcamp“, koji su osnovali  Patrick De Zeeuw, Alex Farcet, Carsten Kolbeck i  Ruud Hendriks 2010. godine, fokusira se na rešenja vezana za „pametne gradove i životni prostor", pametnu energiju i pametne zgrade. Nedavno je pokrenuta inicijativa „Share City“ koja povezuje startapove sa korporativnim svetom kroz gradske sadržaje. Holandska kompanija MX3D planira 3D štampanje celog mosta u Amsterdamu u saradnji sa kompanijom Heijmans.

Slika 4. Amsterdam (preuzeto sa www.pixabay.com)

4. Lisabon

Povoljno rentiranje nekretnina, niski troškovi života i rastuća startap scena privlače mlade kreativce u Lisabon, gde je preduzetnička zajednica u usponu. Dok portugalska vlada radi na oporavljanju zemlje iz poslednje ekonomske krize, startapovi i digitalni nomadi koriste različite poreske olakšice za otvaranje svojih kancelarija u Lisabonu. Prema rezultatima istraživanja sa sajta Numbeo koji poredi podatke o gradovima i zemljama, cene stanova u Lisabonu su skoro 70% niže nego u Londonu, a ukupni troškovi života u Lisabonu su skoro 50% niži.

Višak praznih zgrada doveo je do pada cena rentiranja objekata i troškova života. Ovo, zajedno sa preduzetništvom u porastu čini savršenu klimu za startapove koji često imaju niske ili nikakve prihode u početnim fazama poslovanja. Ovde, projektanti i arhitekte rade na revitalizaciji napuštenih zgrada, izgradnji privremenih objekata i saradničkih prostorija. Lisabon je izabran za „najpreduzetničkiji“ grad u Evropi 2015. godine, sa brojnim startapovima, firmama sa udruženim kapitalom, inkubatorima i akceleratorima koji pružaju velike mogućnosti za kreativce.

Slika 5. Lisabon (preuzeto sa www.pixabay.com)

5. Dablin

U novoj irskoj arhitekturi dominira nekoliko perspektivnih arhitektonskih firmi i niz fondova i programa podrške za startapove. Dablin je dobro povezan sa ostatkom Evrope, ali nudi manji broj poslovnih prostora, koji su takođe skuplji u poređenju sa Lisabonom. Međutim, grad podstiče niske poreske stope i stvara povoljno okruženje za startapove.

Irska je već privukla veliki broj stranih direktnih investicija, posebno iz SAD. Nekoliko američkih kompanija je izabralo Irsku zbog svog poslovnog okruženja, posebno u tehnološkoj industriji. Oni u čijim se poslovima prepliću digitalne tehnologije i arhitektura voleće ovaj novi startap centar.

Na primer, FenestraPro je tehnološka kompanija sa sedištem u Dablinu, koja pruža softverske alate za arhitekte u cloud-ima za optimizaciju dizajna fasada zgrada. FenestraPro je ovlašćena programerska firma sa Autodesk Revitom i blisko sarađuje sa nekim vodećim arhitektonskim firmama i stručnjacima iz ove oblasti. Njegov suosnivač Dave Palmer, inženjer arhitekture po struci i bivši predavač na DIT - School of Architecture, osnovao je kompaniju 2012. godine zajedno sa Simonom Whelanom, nakon par godina vođenja zajedničke firme.

Slika 6. Dablin (preuzeto sa www.pixabay.com)

6. Prag

U istočnoevropskim zemljama raste broj startap centara. Vlade izgrađuju infrastrukturu i javne fondove zajedničkog kapitala (VC fondovi) koji podržavaju startapove. Očekuje se da će se ovaj rast nastaviti stvaranjem novih akceleratora, saradničkih prostora i pouzdanih mogućnosti finansiranja. Prag je odlično mesto za preduzetnike i investitore. Zbog nedostatka glavnih konkurenata, grad je idealan za manje kompanije i timove, koje podržavaju strani inkubatori i akceleratori koji neguju talente.

Jedna od dugoročnih inicijativa koja deluje kao idejni inkubator je projekat „Negrelli Viaduct“, u organizaciji CCEA iz 2013. godine. On se fokusira na novo korišćenje prostora ispod poznatog vijadukta, spajanje urbanizma, arhitekture i umetnosti. CCEA je pokrenula projekat poslednjih par godina, zajedno sa partnerima iz javnog i privatnog sektora. Projekat je 2016. godine podržan od strane švajcarsko-češkog programa saradnje.

Slika 7. Prag (preuzeto sa www.pixabay.com)