Odavno nema Envera Hodže, diktatora koji je vladao Albanijom više od 40 godina, sve do svoje smrti 1985. godine. Međutim, na stotine hiljada bunkera, najzloglasnijih simbola staljinističkog režima koji je u to vreme vladao zemljom, još uvek su tu. Njihovo uklanjanje je jednostavno preskupo.
Hodža, koji je došao na vlast krajem 1944, izolovao je Albaniju, prvo od Zapada, a zatim od komunističkog bloka na istoku, uključujući i Sovjetski savez. Njegova opsednutost mogućim napadom NATO-a ili Varšavskog pakta na Albaniju navela ga je na preduzimanje opsežnih mera na odbrani zemlje od invazije.
U izveštajima pred ulazak Albanije u NATO u aprilu citiran je Malik Saduši, zamenik ministra odbrane za vreme Hodže, koji se priseća da je stručnjacima bilo potrebno dve godine da smisle formulu "idealnog bunkera".
Prvi objekti, debelih zidova i sa kupolom, napravljeni od armiranog betona, pojavili su se 1968. U narednih osam godina, nekih 700.000 bunkera "izraslo" je duž albanskih morskih i kopnenih granica i u njenoj unutrašnjosti.
Prema nekim tvrdnjama, u zemlji ima više bunkera nego automobila. Albaniji se nikada nije ukazala potreba da ih koristi i Hodžini paranoidni strahovi se nikada nisu ostvarili. Komunizam u zemlji od više od 3,6 miliona stanovnika pao je pet godina po diktatorovoj smrti, ali je na stotine hiljada ružnih i uglavnom napuštenih i oronulih bunkera ostalo da ruži krajolik, uključujući i plaže.Početkom jula, vlasti u popularnom jadranskom letovalištu Seman, na oko 120 km južno od Tirane, počele su da raščišćavaju na desetine utvrđenja iz doba Hladnog rata, jer su neprivlačni, a što je najvažnije, pretnja su bezbednosti turista.
Oglas
"Ljudi su se davili, povređivali i patili zbog njih", izjavio je za agenciju AP prošle nedelje gradonačelnik Semana Sotir Zarka.
Prekriveni mahovinom, oronuli bunkeri krivi su za smrt najmanje pet turista, uključujući dvoje dece i jednu 25-godišnju devojku, koji su se prošle godine udavili u bazenima oko "betonskih pečurki". "U ovom stanju, bunkeri su velika pretnja za turiste i povrede su prilično česte", kaže Zarka. Radnici izvlače bunkere iz vode pomoću starog kineskog tenka, koji im je ustupila vojska. Zatim ih razbijaju na komade, tako da se lakše mogu prevesti. Za njihovo "demontiranje" potrebno je i novca i vremena: uklanjanje samo jednog bunkera košta oko 800 evra.
Argon Loci, visoki savetnik načelnika Generalštaba albanske vojske, izjavio je za agenciju AP da vojska nema finansijske mogućnosti da obavi taj posao. "Da smo zaduženi za uklanjanje na jednom području, onda bi mnogi drugi stali u red da traže pomoć", kaže on, objašnjavajući da su tenk obezbedili samo da bi pomogli Zarki i njegovoj samoupravi da očisti Seman od bunkera.
Gradonačelnik, međutim, nije zadovoljan tempom radova. Radnici su razmontirali samo sedam bunkera u prve dve nedelje, a ostalo ih je na desetine, navodi agencija AFP. "Ovim tempom, plaža u Semanu neće biti spremna pre iduće godine", rekao je Zarka toj agenciji.
Bunkeri kao eko-hoteli - projekat Concrete Mushrooms
Diplomirani studenti Gyler Mydyti i Elian Stefa osmislili su plan nazvan Concrete Mushrooms (Betonske pečurke) koji bi dao smisao ovim građevinama pretvarajući ih u mrežu turističkih objekata: eko-hostela, kafića, suvenirnica, itd.
Iako još uvek u fazi predloga, projekat Concrete Mushrooms predstavlja dobru ideju, ne samo da pronađe ekonomske koristi od bunkera već ga prati i jaka simbolična poruka: bunkeri su nastali kao deo ksenofobičnog odnosa nekadašnje Albanije a sada mogu postati simbol njenog gostoprimstva.
Predlog je dat na 105 stranica i obuhvata tri tipa veličina bunkera koji se nalaze u tri različita okruženja. Metodološkim pristupom urađena je kategorizacija bunkera u odnosu na tip veličine i položaj, na osnovu koje se može krenuti dalje u detaljnu prenamenu.
Na ovom linku možete pogledati više detalja o projektu Concrete Mushrooms na sajtu Inhabitat - http://www.inhabitat.com/2009/10/21/concrete-mushrooms-transforming-abandoned-bunkers-into-eco-hostels/concrete-mushrooms-final-10/
