Dok neke arhitekte eksperimentišu sa micelijumom gljiva kao materijalom za oblaganje, arhitekta Dirk Hebel i inženjer Philippe Block su otišli korak dalje - oni gljive koriste za izgradnju samonosivih konstrukcija.
Hebel, koji vodi Odsek za održivu izgradnju na Tehnološkom institutu Karlsruhe i Blok, koji je osnovao Block Research Group na Tehničkom univerzitetu u Cirihu, stvorili su konstrukciju u obliku drveta koja se sastoji gotovo u potpunosti od micelijuma.
Slika 1. „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
Sudeći prema njima dvojici, materijal, koji je formiran od mreže korenja pečuraka, može obezbediti konstrukciju dvospratne zgrade, ako je projektovan sa odgovarajućom geometrijskom šemom.
Oglas
„Želimo da pokažemo da možda postoje alternativni građevinski materijali koji ne narušavaju svet u kome živimo, ali bi morali da idu zajedno sa nekom vrstom projektovanja", objasnio je Blok.
Slika 2. „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
„Da bismo pokazali potencijal novih alternativnih materijala, naročito slabih materijala kao što je micelijum, moramo da upotrebimo tačnu geometrijsku šemu. Tada možemo pokazati nešto što može biti vrlo stabilno, posmatrajući formu, a ne snagu materijala."
Micelijum je korišćen u nizu nedavnih projekata izgradnje. Upotrebljen je za formiranje krova paviljona u Indiji i ugrađen je u cigle za paviljon „MoMA PS1“. Međutim, korišćen je i za stvaranje okvira konstrukcija.
Slika 3. „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
Hebel i Blok predstavili su ideju na svečanom otvaranju „Seoul Biennale of Architecture and Urbanism“, koje je održano ovog vikenda u glavnom gradu Južne Koreje.
Njihova instalacija, nazvana „MycoTree“, sastoji se od desetina micelijumskih komponenti koje se međusobno podržavaju kompresijom. Ove komponente su pričvršćene jedna za drugu uz pomoć sistema bambusovih pločica i metalnih tiplova, ali je micelijum taj koji trpi celokupno opterećenje.
Slika 4. Proces dobijanja materijala (preuzeto sa www.dezeen.com)
„Ono što smo ovde uradili je prilično ekstremno, jer je zaista stvarno slab materijal", rekao je Block za Dezeen.
„Ovaj slab materijal se zapravo može koristiti za izgradnju pravilnih prostornih konstrukcija. Ako koristite nove tehnike projektovanja, možete se uveriti da se svaka komponenta drži uz drugu uz pomoć kompresije", nastavio je on.
Slika 5. Proces izrade „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
"U ovom slučaju, suprotstavili smo nešto što je prirodno uzgajano i nešto što je veštačko - digitalna izrada poslednje generacije."
Da bi se napravili blokovi, spore gljiva se kombinuju sa hranljivom mešavinom koja uključuje piljevinu i šećernu trsku. Gljive troše hranljive materije, tako da nakon nekoliko dana ovo počinje da se pretvara u gustu i sunđerastu masu. Zatim se prebacuje u kalupe, gde nastavlja da se zgušnjava.
Slika 6. Proces izrade „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
Kada se u potpunosti razvije, micelijum će razviti debelu opnu koja pomaže u zaštiti. Nakon toga, materijal se može dehidrirati kako bi se ubio organizam i zaustavio proces rasta. Tada se može koristiti kao građevinski blok.
„Treba dve nedelje da „izraste“ određeni oblik, tj. onaj koji želite", rekao je Hebel. „Potrebna je samo forma, malo bioloških ostataka i malo znanja, i tada se ovo može uzgajati na bilo kom mestu koje se može zamisliti."
Slika 7. Proces izrade „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
Blokovi korišćeni za „MycoTree“ izrađeni su pomoću programa za 3D modelovanje koji je razvio Blockov tim. Program je ranije korišćen za izgradnju konstruktivnih sistema koji su koristili materijale koji variraju od kamena do odbačenih praznih flaša.
Šabloni za kalupe su poslati kompaniji za proizvodnju gljiva u Indoneziji koja se zove Mycotech. Blokovi su tamo gajeni, pre nego što su transportovani u Seul radi sklapanja.
Slika 8. „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
Prema Hebelovim rečima, ove ogromne farme nude unapred uspostavljen sistem infrastrukture koji bi se lako mogao iskoristiti u građevinarstvu.
Ali sa druge strane, svako sa CNC mašinom bi potencijalno mogao da preuzme fajlove otvorenog koda i napravi sopstvenu zgradu.
.gif)
Slika 9. Grafički prikaz spajanja (preuzeto sa www.dezeen.com)
„Smatramo da bi se to moglo koristiti za stvaranje konstruktivnih elementa koji bi mogli zameniti, ne nužno visokospratnice, ali veliki broj dvospratnih zgrada", rekao je Hebel.
Tim planira da nastavi sa istraživanjem materijala, testirajući jačine različitih vrsta gljiva, istraživanjem efekata različitih mešavina hranljivih materija i eksperimentisanjem sa različitim uslovima uzgoja. Oni takođe žele da uspostave lance komunikacije između drugih istraživača i inspirišu studente da započnu sopstvene istraživačke projekte.
.jpg)
Slika 10. Proces izrade „MycoTree“ (preuzeto sa www.dezeen.com)
„Ono što pokušavamo da demonstriramo sa svim našim prototipima i objektima je da možemo da postignemo neverovatne stvari sa skromnim sredstvima", dodao je Blok.
„MycoTree“ je izložen u „Donuimen Museum Village“ - jednom od dve glavne lokacije „Seoul Biennale“. Manifestacija koja traje do 5. novembra 2017. godine, razmatra ideje i strategije koje će oblikovati gradove budućnosti.
