Nakon niza godina odbijanja projekat za revitalizaciju prirodnog ostrva na reci Seni „Île de la Cité“ se vratio na svoje zasluženo mesto u srce Pariza.
Projekat Dominique Perraulta i Philippe Bélavala ima za cilj da vrati život u „Île de la Cité“, čiji broj stanovnika se iz decenije i deceniju smanjuje. Tokom devetnaestog veka, kada su stambeni objekti i aktivnosti zamenjeni velikim javnim institucijama, ostrvo je postepeno pretvarano u administrativno čvorište. Danas, se međutim, delimičnim premeštanjem Suda pravde (Paris’s Court of Justice), Policije, najstarije bolnice i „Hôtel-Dieu“ u druge delove grada, ostavlja prostor za prenamenu objekata u kojima su bili.
Slika 1. „Île de la Cité“ (foto: Dominique Perraulta i Philippe Bélavala, preuzeto sa www.worldarchitecturenews.com)
Cilj projekta je da se predloži nova budućnost za „Île de la Cité“, spomen-ostrvo smešteno u samom srcu Pariza, za narednih 25 godina. Ovaj predlog znači da će ostrvo ući u novo istorijsko razdoblje.
Oglas
Poslednju urbanu adaptaciju ostrva je predvodio Baron Haussmann u 19. veku.
Zamislite zajedno ili pojedinačno, trideset pet predloga za „Île de la Cité“, projektovanih kako bi se omogućilo otkrivanje spomenika, diversifikovala njena upotreba, istakle njene institucije i povratili javni prostori. Predlozi imaju za cilj da podstaknu sveobuhvatno arhitektonsko, političko i ekonomsko razmišljanje o budućnosti ostrva, koje će udružiti javne i privatne interesne grupe, počevši sa kancelarijama javne uprave koje se nalaze na „Île de la Cité“.
Slika 2. „Île de la Cité“ (foto: Dominique Perraulta i Philippe Bélavala, preuzeto sa www.worldarchitecturenews.com)
Nakon prvog razdoblja koje je trajalo više od deset vekova (od osnivanja Pariza do Francuske revolucije), ostrvo je prvi put transformisano tokom urbanog renoviranja Pariza pod baronom Haussmannom i Napoleonom III. Sa novim projektom, za koji se prognozira da će biti završen 2040. godine, ostrvo će ući u treće istorijsko razdoblje.
„ Île de la Cité“ se nalazi u srcu Pariza i nudi izuzetan urbani pejzaž, spomenike, uspomene i sećanja na neka davna vremena i događaje tokom istorije.
Slika 3. „Île de la Cité“ (foto: Dominique Perraulta i Philippe Bélavala, preuzeto sa www.worldarchitecturenews.com)
Emocije su toliko moćne da bi se moglo zaboraviti na stvarnost. Deo istorije odnosi se i na hiljadu godina neplanirane urbanizacije, borbu protiv Sene i mimoilaženje sa geografijom. Jedna od nasilnih izmena bila je za vreme Napoleona III i Barona Haussmanna koji su implementirali, pod maskom „higijenskog urbanizma“, imperijalistički plan za kontrolu javnog prostora kroz administraciju i njegovo prisvajanje na štetu građana. Na kraju svega danas ostaju veliki prazni trgovi na ostrvu da podsećaju na napuštanje od strane Parižana.
U jeku „hermetičkih“ fasada zgrada „Palais de Justice“, „Hôtel-Dieu“ i „Préfecture de Police“ i nepostojanja jasne definicije statusa svakog javnog prostora teško je nekom predložiti da ovde živi, što ujedno predstavlja i prepreku za stvaranje zajednice na ostrvu „Cité“. Prodavnica ovde skoro da ni nema.
Intenzivan promet posetilaca ka kulturnim i turističkim lokacijama - ka katedrali, „Conciergerie“ i „Sainte-Chapelle“ su nedovoljne za vraćanje ostrvu života u smislu da ovde žive ljudi i uživaju, pa je shodno tome i demografija u stalnom padu.
Slika 4. „Île de la Cité“ (foto: Dominique Perraulta i Philippe Bélavala, preuzeto sa www.worldarchitecturenews.com)
Danas, međutim, postoji mogućnost da se započne novi period u istoriji „Île de la Cité“. Pariz doživljava niz ključnih promena, od La Samaritaine do ponovne obnove banaka na Seni, održavanja Olimpijskih igara 2024. godine i poziva čitavog sveta da ponovo otkrije Grad svetlosti. Ali pored svega ovoga tu je i „Île de la Cité“ - ambiciozan, veliki urbani, kulturni, arhitektonski i ekonomski projekat, koji će doprineti jačanju globalnog uticaja Francuske.
Urbanistički projekat koji je ovde predstavljen predlaže da se krene napred ka postepenom razviju ostrva u cilju stvaranja „ostrva spomenika." Interes ovog pristupa je da se iskoristi snaga projekta kod prevazilaženja brojnih tehničkih, pravnih i finansijskih prepreka, a istovremeno da se nastoji da se osigura suptilnost arhitektonskih intervencija, koje će imati za cilj poštovanje i naglasiti baštinu priznatu od strane UNESCO-a koja ima izuzetnu univerzalnu vrednost.
Slika 5. „Île de la Cité“ (foto: Dominique Perraulta i Philippe Bélavala, preuzeto sa www.worldarchitecturenews.com)
U cilju održavanja arhitektonske koherentnosti celine, projekat je osmišljen kako bi se njime otkrile mnoge mogućnosti i iskoristile prednosti ostrva, njegovi skriveni prostori, unutrašnja dvorišta, prolazi i podzemne zone. Ovaj projekat podseća na bogatstvo ostrva koje paradoksalno nije toliko veliko i čija se dostupna imovina procenjuje na više od 100.000 kvadratnih metara uz garantovan ekonomski realizam podupret u ovaj veliki projekat.
Međutim, kako bi se osigurala realizacija ovog ambicioznog projekta čiji radovi će trajati 25 godina, ostrvo mora ponovo da zainteresuje građane Pariza. Ovo bi moglo početi već sutra, pravljenejm južnog keja u okviru pešačke zone, a moglo bi se nastaviti 2024. godine izgradnjom jedinstvenog javnog prostora na centralnom trgu koji povezuje „Palais de Justice“ i „Hôtel-Dieu“ i koji će biti završen 2040. godine.
Cilj ovog ambicioznog projekta je vraćanje srca Parizu.
