U oblastima arhitekture, inženjerstva i građevinarstva (AEC - Architecture, Engineering and Construction) izuzetno se sporo usvajaju nove tehnologije. „Nezgrapne“ organizacione strukture i velika finansijska ulaganja otežavaju profesionalcima u ovim oblastima da eksperimentišu. Zbog ograničene uloge arhitekata u procesu razvoja projekta, inovativna rešenja i eksperimentisanje sa novim tehnikama u proizvodnji i dalje su ograničena na akademske krugove i istraživačke institucije.
Međutim, neke arhitektonske firme koriste svoje visoke reference, međunarodni uspeh i priliv talentovanih, mladih dizajnera kako bi uspostavili „in-house“ istraživačke divizije i inkubatore koji podržavaju razvoj novih ideja u ovim oblastima. Sledećih pet firmi su dosledne u pomeranju granica i pomaganju da se u oblasti arhitekture usvoje neke nove tehnologije:
1. BIG - Bjarke Ingels Group
BIG je jedna od najpoznatijih arhitektonskih firmi u svetu i ona je odličan primer kako arhitekte idu u korak sa popularnom kulturom i novim poslovnim trendovima. I dizajn i korporativna kultura otkrivaju spretnost i eksperimentalni stav koji im omogućavaju da istražuju različite načine za obavljanje posla u oblasti arhitekture. Bjarke Ingels, osnivač firme BIG, je redak primer arhitekte preduzetnika koji svoje poslovanje usklađuje sa najnovijim medijskim trendovima i poslovnim strategijama. On prihvata društvene medije, ulaže u nova preduzeća i sprovodi inovacije u okviru svojih projekata.
Oglas
Nedavno se BIG udružio sa avio kompanijom Rumlaboratorium, Tehničkim univerzitetom u Danskoj i umetnicima iz „stvarnog sveta“ u cilju pokretanja „Kickstarter“ kampanje za izradu prototipa jedinstvenog generatora na vodenu paru koji će biti deo „najčistije elektrane na svetu.". Inicijativa pokazuje njihovu spremnost da budu inventivni i prošire svoje učešće u procesima gradnje i inženjeringa. Godine 2014. godine pokrenuli su novu diviziju unutar kompanije i nazvali je „BIG Ideas“ sa namenom da deluje kao istraživačka i razvojna laboratorija gde bi firma mogla da stvori proizvode i nove građevinske materijale. Nekoliko drugih nezavisnih projekata je u toku, od kojih su mnogi fokusirani na stvaranje novih inženjerskih rešenja za projekte BIG firme.
2. SHoP Architects
SHoP Architects i SHoP Construction (SC) poznate pod zajedničkim imenom SHoP spadaju među 10 najvećih arhitektonskih firmi u Njujorku. Ono što ih izdvaja od ostalih „mejnstrim“ arhitektonskih firmi je njihov interes u rešavanju jaza između razvoja nekretnina, arhitekture i inženjeringa. Hibridni poslovni model im omogućava da funkcionišu kao kombinacija: firmi za razvoj nekretnina, firmi u kojima se razvijaju nove ideje i razmišlja na inovativan način“ i firmi koje su „one-stop shop“ za klijente.
Firmu je osnovalo 1996. godine petoro ljudi sa iskustvom u različitim oblastima (projektovanje, izgradnja, poslovanje, marketing i razvoj). Tim je predvodio Gregg Pasquarelli, koji je prethodno radio kao investicioni bankar na Wall Street-u. Oni su prvi eksperimentisali sa naknadama za kapital na njihovom projektu „Porter House“. Radili su takođe i na razvoju nekoliko drugih projekata, kako svojih tako i onih u saradnji sa drugim arhitektama.
Shop je pionir kada je u pitanju redefinisanje načina na koji se arhitektura praktikuje. Oni su preispitivali ulogu arhitekata u procesu razvoja projekata i tražili načine da dobiju više autonomije, bolje plate i inovativne projekte, dok se sa druge strane smanjuju troškovi izgradnje korišćenjem pametne proizvodnje.
3. Perkins + Will
Perkins + Will je jedna od vodećih arhitektonskih firmi u SAD-u u oblasti zdravstva. Stvaraju zgrade koje se fokusiraju na bolje iskustvo pacijenata i koje su visokih performansi. Njihov novi program „In-house Innovation Incubator“ ima za cilj da podstakne kroz mikro-donacije u novcu i vremenu, kulturu inovacija, kreativnost i eksperimentisanje tako što će podržavati male istraživačke projekte predložene od strane pojedinaca. Programom je već odabrano 19 projekata iz firme i nagrađeno nekoliko mikro-donatorskih grupa učesnika sa najinovativnijim predlozima.
Firma je takođe formirala „Perkins + Will Building Technology Laboratory“. Ova laboratorija je usmerena na razvoj novih tehnoloških rešenja koja povećavaju performanse zgrada. Njihov godišnji konkurs za projektovanje i dizajn ohrabruje talentovane dizajnere da eksperimentišu. Rešenja se biraju putem takmičenja i često se dalje razvijaju kroz „Innovation Incubator“ sistem.
4. NBBJ
Jedna od prvih arhitektonskih firmi koja je u potpunosti prihvatila virtuelnu realnost (VR) u svoj poslovni sistem je firma NBBJ sa sedištem u Sijetlu. Razvila je svoj samostalni poduhvat „Visual Vocal“ i izgradila VR platformu integrisanu u projektne procese firme. Korišćenjem virtuelne stvarnosti, u firmi NBBJ se nadaju da će ubrzati saradnju i komunikaciju između dizajnera i omogućiti im da donose odluke na osnovu povratnih informacija klijenata. Novi alat za produktivnost će omogućiti arhitektama da izrađuju VR verzije 3D modela koji se mogu proučavati i na pametnim telefonima.
Uz mobilna i rešenja bazirana na „cloud“-ima, VR će zameniti konvencionalnu komunikaciju (e-mail-ovi). Tim, na čelu sa John San Giovannijem i Sean Houseom, prikupio je 500.000 $ za „Visual Vocal“, koji će biti razvijen ne samo za oblast arhitekture, već i za druge industrije. Budući planovi ove platforme uključuju rešenja za rad u oblasti avio industrije, dizajna proizvoda i biotehnologije.
5. HOK
Odnedavno je HOK sklopio partnersto sa firmom Biomimcry Guild u cilju podsticanja bio-inspirisanih inovacija u oblasti arhitekture. Partnerstvo je počelo 2004. godine, a dve kompanije su sarađivale na nekoliko projekata od kojih je i HOK-ov predlog za „City of the Future" u okviru takmičenja 2008. godine.
„Verujemo da će nam biomimikrija pomoći ne samo kod smanjena negativnog uticaja naših projekata na okolinu već ima i potencijal da pomogne u definisanju potpuno novog održivog standarda za našu profesiju", rekla je Mary Ann Lazarus, direktor za održivi dizajn u firmi HOK. „Zbog biomimikrije adresirana su ključna pitanja životne sredine na staništima, što nam daje lekcije o tome kako da se postignu značajni rezultati u okviru većih razmera".
HOK je takođe odličan primer arhitektonske firme koja prihvata nove medijske alate, i kao takva jedna je od najaktivnijih korisnika društvenih medija u arhitektonskoj industriji. Firma je pokrenula „Life at HOK“ 2008. godine kao dopunski izvor glavnoj kompaniji. To je autorski blog zaposlenih posvećen temama koje se odnose na projekte na kojima oni rade ali i na korporativnu kulturu. Zaposleni u firmi HOK iz cele zemlje postavljaju različite vrste sadržaja (video zapise sa YouTube, sadržaje sa Facebook profila i iz baze Flickr gde se postavljaju slike). Sajt podržava nekoliko društvenih platforma i ohrabruje korisnike da daju povratne informacije i budu u interakciji.
Ovih pet firmi dosledno pokazuje spremnost da se usvoje novi alati u projektovanju, dizajniranju i komunikaciji kao i nove strategije i poslovni modeli. Ovaj stav im omogućava da ostanu fleksibilni i upijaju razne kulturne i tehnološke promene umesto da jednostavno pokušavaju da drže korak sa svetom.
