Iran je „na pragu novog doba arhitekture“ sudeći po izjavama lokalnih arhitekata, gde su promene uzele maha kroz Islamsku Republiku nakon ukidanja ekonomskih sankcija.
Širenje privrede, sve veća potražnja za savremenim načinom života i ekspanzija ulaganja u turističku infrastrukturu, sve ovo zajedno stvara nove mogućnosti za profesionalce nekad izolovane nacije.
„Iran je otvorio svoja vrata ka svetu“, rekao je za Dezeen arhitekta Reza Mafakher iz firme Xema čije je sedište u Iranu, pozivajući se na izbor reformističkog predsednika Hassana Rouhanija 2013. godine i ukidanje međunarodnih sankcija 2016. godine kao ključne pokretače promena.
Nakon toga, „projekti naše firme su postali drugačiji, kako u pogledu obima tako i funkcije“, rekao je Mafakher.
„Ovo predstavlja početak uspona industrije“, dodao je on. „Verujemo da smo na pragu novog doba za Iran i njegovu arhitekturu.“
Oglas
Savremena arhitektonska scena u Iranu je vidljiva na nedavnih nekoliko projekata, uključujući i novi 270 metara dug most „Tabiat Bridge“, koji je delo iranskog arhitekte Leile Araghiane kada je imala samo 26 godina.
Ovaj projekat je najveći iranski pešački most i nalazi se u severnom delu Teherana poznatom kao „Abbas Abad“ – područje koje je prvobitno bilo namenjeno za stanovanje vojske, a koje je u međuvremenu „naseljeno“ sa bibliotekama i muzejima.
„Tabiat Bridge“ je jedan od tri iranska razvojna projekta i ušao je u uži izbor za priznanje „Aga Khan Award“. Priznanje, koje dolazi sa nagradom od 1 miliona $ potvrđuje izvanrednu arhitekturu i infrastrukturni dizajn koji odgovara potrebama i težnjama društva gde su muslimani prisutni u velikom broju.
Takva arhitektonska dostignuća su daleko od nedavne prošlosti Irana, koji je dugo bio u ratu sa Irakom, još od 80-ih godina.
„Građevinarstvo je nakon rata između Irana i Iraka bilo više bazirano na skloništima dok je po pitanju arhitekture i umetnosti bilo neodrživo“, objasnio je Mafakher. „Otuda se prekid u arhitekturi i građevinarstvu u Iranu može u velikoj meri videti u periodu između 1980. i 2000. godine.“
„U protekloj deceniji je međutim, arhitektura ponovo pronašla svoj pravac“, rekao je.
Brojni stambeni projekti, kao i mali kafe-bar u Teheranu, koji je osmišljen da promoviše zajedništvo ljudi u javnosti, koga je ranije u velikoj meri čuvala policija, naglašavaju promene koje se dešavaju u zemlji.
„Verujem da je za svakoga ko živi van Irana normalno da sedi u kafiću i pije kafu, ali postoje mnogi društveni i politički faktori koji to čine gotovo nemogućim u Teheranu“, rekao je arhitekta Ghaemmaghami za Dezeen u novembru prošle godine. „Projektovanjem kafića pokušali smo da ljude izvedemo iz zatvorenih prostorija na ulicu.“
Pojava mladih, visokoobrazovanih i komunikaciono-povezanih generacija su pokretačka snaga mnogih novih projekata, prema arhitekti Alirezi Taghaboniju iz iranske firme Next Office.
„Mlade generacije rade, oni prodiru u ekonomiju i poslovanje“, rekao je Taghaboni. „Oni žele moderne, nove stvari i veći kvalitet života, tako da stvaraju i dizajniraju bolje projekte.“
Iranci podržavaju reformističku politiku u njihovoj potrazi za boljim kvalitetom života, koji je pomogao Hassanu Rouhaniju da bude izabran za predsednika 2013. godine. Jedan od Rouhanijevih glavnih izbornih obećanja u to vreme bilo je da se ublaže užasne ekonomske sankcije postavljene Iranu od strane međunarodne zajednice.
U julu prošle godine, svetske sile sklopile su dogovor sa Rouhanijevom administracijom, koja je obećala da će smanjiti nuklearni program Irana u zamenu za ukidanje sankcija.
Ovaj potez, kako kaže Mafakher, obećava u ubrzanju arhitektonskih promena u zemlji povećavajući strana ulaganja.
„U poslednjih nekoliko godina, zbog blokade transakcija između Irana i drugih zemalja, nije bilo investicija“, rekao je za Dezeen. „Nakon što je potpisan sporazum o prisustvu stranih investitora - posebno za izgradnju hotela i turističkih zabavnih centara - dramatično se povećalo investiranje.“
Ovi investitori se nadaju da će zaraditi na velikom broju turista koji su spremni da posete Iran i čiji broj će se očigledno povećati nakon odmrzavanja političkih odnosa sa Zapadom.
Masoud Soltanifar, potpredsednik Irana, rekao je da se Islamska republika priprema za „cunami“ turista u narednim godinama, a predstavio je i paket mera koje trebaju da dodatno povećaju broj, uključujući izgradnju stotina hotela sa četiri i pet zvezdica .
Povećanje investicija, rastuća ekonomija i više bogatstva u rukama iranskog naroda podstiče nove stambene projekte, kao i one u oblasti izgradnje hotela i infrastrukture. Iz firme Next Office projektovali su privatnu kući u Teheranu sa rotirajućim sobama na fasadi, omogućavajući onima koji u njoj borave da mogu da „izbace“ sobe leti napolje ili da ih drže unutra tokom zime.
U gradovima, u kojima je prostor na ceni, stambeni blokovi niču da bi zadovoljili veliku potražnju za novim životni prostorom, kao što je šestospratna stampena zgrada „Andarzgoo“ u Teheranu, projekat firme Ayeneh Office, koja ima fasadu od granita i rešetkastih drvnih roletni .
Ali, bez obzira na priznanja i obnovljeni odnos sa inostranstvom, razvoj visokokvalitetnih arhitektonskih projekata u Iranu i dalje se suočava sa teškom bitkom protiv izvođača radova koji se vode time „što pre izgarditi i što jeftinije“, prema rečima Ali Dehgani iz firme Ayeneh Office.
„Iran ima bogatu arhitektonsku baštinu, ali, nažalost, savremena arhitektura u Iranu je haotična“, rekao je Dehghani. „Većina objekata se često gradi od strane ljudi koji ne vrednuju kvalitet prostora.“
Taghaboni arhitekta iz Teherana kaže da postoji neslaganje između nekih od bitnih klijenata, koji jednostavno žele da zarade novac i arhitekata koji pokušavaju da poboljšaju život sa inovativnom arhitekturom.
„Izgradnja i prodaja stanova je vrlo profitabilan posao, i na ovom tržištu intelektualne stvari nisu uvek važne klijentima“, rekao je Taghaboni. „Ako hodate ulicama Teherana možete videti mnogo primera kiča u arhitekturi koji je karakterističan za novu visoku klasu društva u zemlji.“
„Jedan od naših izazova je da se borimo protiv kiča“, dodao je on.
Neke arhitekte takođe smatraju da Iran gubi svoju arhitektonsku tradiciju dok pritisak raste u gradovima da se stvori više stambenog prostora. Kao odgovor, oni pronalaze načine da se uključe i ponovo koriste tradicionalni elementi u okviru novih projekata.
Braća Nima i Sina Keivani iz Keivani Architects svoj projekat i dizajn sedamospratne stambene zgrade u Teheranu bazirali su na elementima koji se nalaze u tradicionalnoj iranskoj arhitekturi. To uključuje ponovno uključivanje „orsi“ prozora, tip krilnih prozora sa rešetkastom stolarijom i obojenim staklom koje se obično koristi kako bi se smanjila sunčeva svetlost i toplota, i odbili insekti kada je toplo.
Arhitekte Sara Kalantary i Reza Sayadian iz firme TDC Office uključili su duboke balkone sa modularnim žardinjerama na zadnjoj fasadi njihovog bloka stambenih zgrada „Saba“ da bi se stanovništvo i oni koji žive u zgradi ponovo povezali sa iranskom tradicijom gradskih vrtova.
„Ovaj projekat je rezultat naših napora u revitalizaciji ove izgubljene baštine i davanje nove interpretacije starom konceptu“, rekli su za Dezeen.
Ostali izazovi sa kojima se svakodnevno suočavaju arhitekte uključuju „ozbiljno filtriranje“ informacija, nedostatak moderne tehnologije u građevinarstvu, tradicionalna pravila izgradnje zgrada i visoku cenu zemljišta u velikim gradovima, kaže Mafakher iz firme Xema Architects.
Došlo je do povećane svesti na zapadu vezano za ova pitanja i ono što Iran ima arhitektonski da ponudi uglavnom je zbog ukidanja ekonomskih sankcija. Ali nedostatak šireg interesa medija za pitanja izvan političke situacije u Iranu je, prema nekim arhitektama, dovelo do situacije u kojoj su mnogia od ostvarenja u zemlji zanemarena.
„U SSSR-u za vreme Komunističkog ruskog režima postojali su vrlo dobri pokreti u umetnosti, kao što je Konstruktivizam ali zapadni mediji su ga blokirali“, rekao je Taghaboni. „Mislim da su iranski umetnici pretrpeli nešto slično.“
„Iran je trenutno misteriozan zbog praznine u vestima i nedostatka komunikacije“, nastavio je on. „Ali sada mislim da postoji vrlo velika potreba da se zna šta se događa u Iranu. To nam može pomoći.“
.jpg)
„Mosha House“, projektovana od strane firme New Wave Architecture za selo Mosha u Teheranu predstavlja nedavni primer stambenog projekta koji je privukao pažnju međunarodne javnosti kroz publikacije o arhitekturi preko Dezeen. Sastoji se od tri nepravilno naslagane kutije, gde je svaka nagnuta drugačije da bi se dobio različit pogled na širi planinski predeo.
Zgrada „Termeh“ sa kancelarijama i prodavnicama sa talasastim krovom od cigle po kome posetioci mogu da hodaju, takođe je privukla veliku pažnju nakon što je objavljena na internetu. Ova pažnja ohrabrila je mnoge mlade firme da objave svoje radove.
„Sada postoje mlade firme sa željom ponovnog globalnog razvoja iranske arhitekture“, rekao je Ali Dehghani. „Nadamo se da će mlade firme kao što je naša stvoriti budućnost arhitektonske izvrsnosti.“
