Podrum sa toplotnom izolacijom

Podrumski prostor koji se koristi samo za smeštaj tehnike ili vreće krompira je zaista neiskorišćena investicija. Svi oni koji podrum žele da iskoriste za kućnu kancelariju ili stambeni prostor, moraju posebnu pažnju da obrate na izolaciju.

Spoljašnja izolacija bi trebalo da se ako je moguće koristi i kod podrumskih prostora koji nisu namenjeni stanovanju, nego samo iskorišćavanju. Koliko jako treba izolovati podrumski prostor, zavisiće od energetskog proračuna celog objekta. U tom slučaju posebno će se u obzir uzeti osobine celog objekta, sistemi koji se koriste za grejanje i pripremu tople vode kao i sistem ventilacije.

Rezultat koji se dobije nakon proračuna svih tih parametara, daće neku uopštenu formulu i opšti tok pravila: svugde gde postoji velika razlika u temperaturi, treba postaviti izolaciju. U prvom redu to se odnosi na potkrovlje i na spoljašnje zidove. Tamo su moguće razlike u temperaturama od -20 do +50. U podrumu naprotiv, razlike u temperaturama nisu tako drastične. Na dubini od dva metra gotovo da vlada konstantna temperatura od nekih 10 stepeni.

Poređenje spoljašnje, srednje i unutrašnje izolacije kod podruma
	Skica	Upotreba	Debljina izolacije	Svojstva
Spoljašnja izolacija		Univerzalna upotreba pogodna kod vodenastih zemljišta	Nema ograničenja (odgovara izolacionim parametrima)	Optimalna; tačka rosišta leži van betonske konstrukcije
Središnja izolacija		Preporučuje se kod termičkog odvajanja zagrejanih i nezagrejanih prostorija	Konstruktivna ograničenja zbog širine izolacionog sloja; ceo zid deblji je za cca. 6 cm	Tačka rosišta unutar zida; rešetkasti nosač mora biti od nerđajućeg čelika
Unutrašnja izolacija		Kod naknadne dogradnje pojedinih zagrejanih prostorija; grejanje naglo diže temperaturu u prostoriji	Nema ograničenja	Opasnost od kondenzacije na unutrašnjoj hladnoj površini betona; funkcionalna parna brana neophodna

Kada se radi o izolaciji, u principu postoje tri različite varijante: spoljašnja, srednja i unutrašnja izolacija. Pri tome je klasična spoljašnja izolacija univerzalna i ne koristi se samo kod podruma: Sama po sebi ona omogućuje debeli izolacioni sloj bez gubitka na kvadraturi unutrašnjeg prostora.

Tačka rosišta leži van betonskog zida pa je zato lako izbeći toplotne mostove. Isto tako prelaz iz objekta prema podrumu energetski je optimalan s obzirom da pojedini izolacioni slojevi leže uglavnom u istom nivou. Spoljašnja izolacija je po pitanju cene najpovoljnija, a na delu koji nije ukopan u zemlju, stavlja se spoljašnja fasada.

Srednji izolacioni sloj ima prednost utoliko što mu nije potrebna spoljašnja oplata, ali ukupno gledano radi se o skupljoj varijanti od spoljašnje izolacije. Razlog tome je što su zidovi u principu gotovo 6 cm deblji zbog srednjeg izolacionog dela, a to se u podrumu odražava na smanjenje tj. gubitak na stambenom prostoru. Osim toga, tačka rosišta smeštena je unutar zida što zahteva udlage od nerđajućeg čelika.  

Gledano sveukupno, ova varijanta ne zahteva spoljašnju oplatu, ali je potrebno učvrstiti temelje pogotovo na terenima sa poroznim zemljištem, a zbog vode potrebno je omogućiti i vodootpornost. Prelaz iz kuće prema podrumu takođe nije optimalan. Kada se radi o unutrašnjoj izolaciji, ona se savetuje kod naknadne izgradnje podrumskog prostora i to samo kod pojedinačnih delova podruma koji se koriste i zagrevaju.

S obzirom da se kod grejanja ne mora zagrevati ceo zid, rast temperature kod unutrašnje izolacije je vrlo brz. Posebno treba obratiti pažnju na neke stvari kao što su parna brana na unutarnjoj strani zida koja prekriva izolacioni sloj. Pri tome treba paziti da se ona ni u kom slučaju ne ošteti naknadnim bušenjem zida na primer, jer u suprotnom će toplota i vlažan vazduh sa spoljašnje strane zida dopreti unutar izolacije i dovesti do kondenzacije vodene pare.

 
Srednja izolacija kod jednog montažnog podruma. Nakon postavljanja zidova, srednji prostor između njih se puni betonom.

Sve tri varijante izolacije, spoljašnja, srednja i unutrašnja imaju svoje prednosti i mane. Zavisno od svake situacije ponaosob i vrste terena, mogu se iskoristiti kao optimalno rešenje. Spoljašnja i unutrašnja izolacija daju mogućnost samostalnog zahvata, ali se predlaže u sva tri slučaja pre zahvata savetovanje sa stručnim osobama.