Živeti u kući na splavu nekima možda zvuči romantično, ali svakodnevno slušanje vode koja se odbija o obalu i tupih udaraca generatora vrlo brzo može svakome da se smuči. Kao uvid u to kako bi život na vodi mogao da izgleda u budućnosti, dva Fraunhofer instituta su sa svojim saradnicima započeli rad na kreiranju samoodržive, plutajuće kuće, sa sopstvenim sistemom proizvodnje vode, struje i grejanja, koja pri tom lepo i izgleda.
U mnogim delovima Evrope i sveta, manjak stambenog prostora je konstantan problem, a gradovi poput Amsterdama i Londona nam pokazuju da ideja o plutajućim kućama ne predstavlja nikakav novitet. Ipak, ovakve rezidencije imaju svoje mane pa tako na primer, lokacija na kojoj su smeštene mora biti u blizini gradske energetske i vodovodne mreže ili u suprotnom ugostiti stanare kojima ne smeta da žive u kući bez struje i vode.
Kako bi bilo izvodljivo živeti udobno, bez potrebe vezivanja za dok, Fraunhofer je sa saradnicima pokrenuo projekat pod nazivom „Lusation autartec“, koji ima za cilj stvaranje plutajuće kuće koja bi mogla da se koristi kako za stanovanje tako i za rekreaciju.
Sa tom namerom, Fraunhofer instituti (Institut za saobraćaj i infrastrukturu i Institut za tehnologiju keramike) i njihovi saradnici grade plutajuću kuću na jezeru Gajersvald u Nemačkoj. Jezero se nalazi severozapadno od Hojersverda, u okrugu Lusatian, koje se prostire od severoistočnog dela Saksonije do južnog Brandenburga. Lusatian predstavlja najveći okrug sa veštačkim jezerima u Evropi. Na površini od 13,000 hektara se nalazi 23 jezera, a projekat „Lusation autartec“ bi trebao da pomogne razvoj ekonomije tog, nekada rudarskog regiona.
Kuća
Ideja ovog projekta jeste kombinacija moderne arhitekture i inženjeringa sa inovativnim tehnološkim rešenjima za energetsku efikasnost. Kuća od dva sprata je smeštena na čelične pontone i zauzima površinu od 13 x 13 metara, a izgleda poput kakve luksuzne plutajuće rezidencije. Unutrašnjost kuće se sastoji od prizemlja, veličine 75m², sprata površine 34m² i terase od 15m² koja okružuje kuću.
Glavni izazov projekta bilo je nalaženje odgovarajućih rešenja za snabdevanje vodom i strujom, koji će biti smešteni na samom splavu ali koji će biti dovoljno lagani da ne opterete i potope kuću na splavu. To znači da postavljanje teškog dimnjaka od cigala svakako ne dolazi u obzir pa se akcenat stavlja na neka kompaktnija rešenja, kao što su solarne ćelije koje bi bile ugrađene u samu strukturu i tako punile baterije od litijum polimera, smeštene unutar stepenica i tekstilnih, betonskih zidova.
Kada se radi o klimatizaciji, inženjeri planiraju ugradnju kamina koji koristi prezasićeni rastvor hidrata soli kako bi upio toplotu iz plamena. Kako iz Instituta objašnjavaju, kako se rastvor unutar posude zagreva iznad vatre, on se pretvara u tečno stanje i tako održava toplotu. Zatim, poput granula koje se koriste za zagrevanje ruku, rastvor počinje da se kristalizuje putem tehnologije radija i oslobađa dobijenu toplotu. Grejač kamina takođe je potpomognut i uskladištenim zeolitom, smeštenim ispod pontona. Tokom letnjih meseci, minerali zeolita se isušuju dok vlažan vazduh koji prolazi kroz pontone tokom zime izaziva egzotermnu reakciju koja stvara dodatnu toplotu.
Pored ovoga, iz Fraunhofera kažu da će njihova plutajuća kuća imati i adijabatski sistem klimatizacije. To je sistem kojem nije potrebna struja da bi radio već se zasniva na principu hlađenja isparavanjem, pri čemu se površina jedne strane kuće vlaži i izvlači toplotu napolje dok sama vlaga isparava.
Fraunhofer ne samo da radi na pronalaženju rešenja kada je u pitanju struja, već to važi i za vodu, u smislu zatvorenog sistema. Uzevši u obzir da je biološko postrojenje za preradu vode prilično teško, inženjeri svoje rešenje nalaze u korišćenju onih postrojenja koja se baziraju na upotrebi keramike, fotokatalize, elektrohemije i filtracije, a koja bi mogla da stanu unutar malog prostora tj. pontona ali i dovoljno robusna kako bi podnela konstantnu upotrebu i trošenje.
Kako su iz Fraunhofer instituta najavili, ova nova „high-tech“ plutajuća kuća bi trebala da bude gotova 2017. godine.