Godišnje „eVolo“ takmičenje u izboru najboljeg projekta nebodera postoji još od 2006. godine. To je takmičenje namenjeno arhitektama, čiji fokus su neboderi i budućnost „vertikalnih“ naselja.
Na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 450 projekata iz celog sveta, a prvo mesto dodeljeno je poljskoj firmi BOMP za projekat „Essence“. Prema zvaničnoj izjavi žirija ovaj projekat je odabran zbog toga što je na kreativan način odgovorio na pitanje dinamičnih uslova vertikalnih naselja. Projekat poljskih arhitekata predlaže vertikalnu baštu, sastavljenu od različitih prirodnih staništa, u formi nebodera.
Ideja iza ovog projekta jeste prilično odvažna vizija urbane bašte koja nudi odgovor na pitanje ubrzanih promena životne sredine jednog grada. Smeštenih u gusto urbano tkivo grada, 11 prirodnih staništa bi se nalazilo u okviru jednog tornja, koji bi bio svima dostupan i koji bi posetiocima nudio širok spektar doživljaja.
Oglas
Projekat predstavlja toranj koji čini niz spratova pravougaonog oblika veličine 100x300 metara. U samom jezgru zgrade bi se nalazio fantastičan sistem različitih rampi i platformi dok bi spoljašnjost obuhvatao pojas širine 10m sa raznim stepenicama, liftovima, tehničkim objektima i tako dalje. Zgrada bi prema ovom projektu bila visoka 630m i vertikalno izdeljena sa 11 spratova, naizgled neprimetno povezanih. Spratovi bi zgradu delili na četiri segmenta, ne ometajući opšti prostor. Tri modula (visokih 30, 60 i 90 metara) povezivali bi niz nivoa prema vrsti staništa odnosno pejzaža koji se na njima nalaze. Sam toranj bi krasila polutransparentna fasada. Njen cilj je da pogled ka unutrašnjosti zgrade na neki način bude „zamagljen“, a da posetioci koji se nalaze u unutrašnjosti zgrade imaju savršen pogled ka spolja.
Ulaskom u baštu, putem jedne od dve ogromne rampe, posetilac započinje putovanje kroz raznolika i kompleksna prirodna staništa. Polazeći od prvog sprata na kome se nalazi okean u malom sa spektakularnim akvarijumom postavljenim na plafon, pa zatim džungle – vlažne, guste i maglovite – posetilac doživljava najrazličitije osećaje. Jedan po jedan – pejzaži se pojavljuju, cvetaju i na kraju – na implicitan i ležeran način ustupaju mesto narednoj sceni. I tako se putovanje nastavlja pa se mogu videti još i: močvara, pustinja, stepa, reka, livade, ogroman vodopad, misteriozne pećine i planine. Kako bi se upotpunio taj širok spektar senzacija, na vrhu tornja bio bi smešten i jedan glečer.
