Većina univerzitetskih zgrada deluju čvrsto i hladno, sa fasadama koje su izrađene od cigli, betona, metala i kamena. Čuveni japanski arhitekta Kengo Kuma je želo da se odvoji od ove tradicije i napravi zgradu koja deluje mekano i toplo, pa je odlučio da koristi stotine tankih drvenih komada kako bi pokrio fasadu Računarskog centra Univerziteta u Tokiju. Rezultat je građevina sa mekim, prirodnim eksterijerom koji izgleda kao da je živ.
Računarski centar smešta napredne računarske studije koje teže da istraže kako ljudi mogu postati trajno povezani preko internet mreže. Kako bi fasada odgovarala inovacijama koje se odvijaju unutar zgrade, Kengo Kuma je stvorio u potpunosti jedinstveni izgled trospratnog eksterijera zgrade.
Zgrada takođe koristi revolucionarnu tehnologiju sa stotinama senzora za praćenje i regulaciju unutrašnje sredine.
Daske od kedrovine su raspoređene duž cele zgrade poput perja ili krljušti u grupama od pet ili deset, i onda je ta konfiguracija zateturana dijagonalno. „Paneli nalik krljušti od prirodnih materijala se nežno ljuljaju kako bi formirali glatku i organsku fasadu“, rekao je arhitekta Kuma.
Otvor u podnožju zgrade stvara okvir nalik pećini za park koji se nalazi iza objekta. „Otvor generiše blagi i organski protok svetlosti i vetra u kampusu, kome inače dominira strog mrežni urbanistički plan.“