Dunavsko priobalje je inspirisalo čuvenog svetskog arhitektu da preoblikuje deo Dorćola od marine do Ade Huje i udahne mu novi život. Autentičan neboder kao simbol ušća Save u Dunav samo je jedan detalj prepoznavanja autorovog rukopisa
Zgrade mu se ističu neobičnom formom, specifičnom proporcijom i geometrijom. Neizostavni momenat njegove arhitekture je socijalni aspekt i insistiranje na emociji. Zato Daniel Libeskind, poljski arhitekta jevrejskog porekla, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za jedne je sklonost eksperimentalnom obliku i naglašenim emocijama njegova prednost, dok drugi u tome vide lično marketinško umeće autora.
On ipak kaže da nije džetseterski arhitekta i da u ovaj posao, posle studija muzike i matematike, nije ušao da bi pravio novac. Arhitekturu doživljava kao spoj muzike, nauke i umetnosti. Ona za njega mora da bude moderna, ali ne i promenljiva kao moda.
Svetsku slavu je stekao provokativnim projektom jevrejskog muzeja u Berlinu, a najveću prašinu je podigao pobedivši na konkursu za memorijalni kompleks na mestu porušenog „Svetskog trgovinskog centra” u Njujorku. Iako osporavan, on i u ovom projektu ostaje dosledan sebi unoseći dozu simbolike karakterističnu za sva njegova dela.
Bez dvoumljenja je prihvatio poziv Luke Beograd da učestvuje u preoblikovanju dunavskog priobalja.
Oglas
- To nije projekat važan samo za lokalnu zajednicu. Primer je kako da se istorijska metropola spusti na obalu Dunava, žilu kucavicu, a istovremeno napravi održivi grad za 21. vek. Takav grad neće biti satkan samo od čelika i stakla već će ponuditi i novi kvalitet života - objašnjava Libeskind.
Vaš arhitektonski rukopis karakteriše nekonvencionalna forma, hoćete li u priobalju napraviti rez i doneti novu urbanističku matricu?
Planiranje nije samo puka statistika već i kreativnost. Ostvarićemo vezu sa prošlošću ali i sa budućnošću. U suprotnom tradicija izumire ako nema inovacija i istraživanja. Mislim da sva lepota arhitekture leži u ravnoteži između starog i novog.
Znači li to da ćete obnoviti postojeće fabrike i promeniti im namenu ili ćete ih možda sravniti sa zemljom i krenuti od nule?
Nećemo počinjati sa ledine. Priobalje je fascinantno jer ima bogato industrijsko nasleđe. Neke od tih prostora sigurno ćemo iskoristiti za nove kulturne sadržaje.
Beograd je verovatno jedini grad u kome je poželjno živeti što dalje od rečnih obala. Kojim sadržajima ćete privući stanovništvo da više vremena provedi na vodi i pored nje?
Pre svega, napravićemo jedan park. Zelene površine su glavno obeležje master plana priobalja. Između parka i reke možemo da sagradimo ne samo jedan već nekoliko jedinstvenih kvartova, sa novim stambenim zgradama, prostorom za zabavu, sport i šetnju. Imamo šansu, kao što kaže Obama, da ono o čemu decenijama sanjamo ostvarimo sada.
Planirate li da poentirate nekom avangardnom zgradom, dosledno vašem stilu?
U produžetku Francuske ulice sam zamislio spektakularan i jedinstven neboder kao simbol ušća Save u Dunav.
Kojim argumentima ćete braniti tu ideju pred domaćom stručnom javnošću, jer verovatno će biti i onih koji će reći: „Da lepo je, ali nije u duhu beogradske arhitekture”?
To je konstantna debata. I Ajfelovu kulu u početku nisu prihvatali, ali je vremenom postala simbol Pariza. Nije važno ko radi nego šta gradi. Nisam arhitekta pred čijim projektima svi treba da pognu glavu i prihvate ih. Arhitektura kao i svaka umetnost mora da probudi, a ne da ostavi utisak još jedne bezlične zgrade u nizu.
Spremni ste da ih šokirate?
Nije reč o tome. Svake sekunde rađa se novi svet, fantastičan i zanimljiv. Zašto bismo gurali glavu u pesak.
Da li je vera u Luku Beograd poljuljana zbog svetske ekonomske krize?
Ne, nimalo. Morate imati veru i duh, a to ne zavisi od novca. Bez obzira na krizu ovo je prilika. Prisetimo se da su Empajer stejt bilding i Rokfelerov centar izgrađeni usred velike depresije. Posle kiše sledi sunce...
Ceo intervju možete pročitati ovde.
