Za uživanje u blagodetima termalne vode, one koja izvire iz dubokih nedara planete Zemlje, znamo još od starih Rimljana, mudrih ljudi koji su umeli da se prepuste blagodetima toplih izvora gde god bi, u svojim pohodima po "varvarskom" ostatku Evrope, na njih nailazili.
Jedna od "varvarskih" zemalja koju su Rimljani pohodili bila je Mađarska, i danas čuvena po tome što ima dosta toplih, lekovitih izvora, čiju toplu vodu snalažljivi Mađari danas koriste ne samo u lekovite, već i u vrlo praktične svrhe.
Tako je dr Lajoš Barad lani povezao svoju bolnicu na jugoistoku Mađarske sa termalnim izvorom, čiju toplotu sada koristi za zagrevanje svoje ustanove. U vreme nedavnog sukoba Rusije i Ukrajine zbog gasa, Baradova investicija se pokazala vrlo dobrom - zbog značajne uštede u trošku (jer nije bilo gasa, pa ni računa za gas), ali i zato što je bolnica na taj način obezbedila sebi odličan, a vrlo jevtin način grejanja.
Rusija je jedini izlaz za gotovo sve zemlje istočne Evrope kad je u pitanju gas. Srbija, Bugarska, Mađarska, Rumunija... - gotovo sve zemlje srednje i istočne Evrope uglavnom zavise od ruskog gasa, koji im stiže preko Ukrajine. Posle Italije i Islanda, Mađarska je jedna od evropskih država, koja ima najveći geotermalni potencijal. "Ako govorimo o područjima bez vulkana, Mađarska je najbolje mesto za geotermalnu energiju u Evropi, a dobro stoji i na globalnom nivou", izjavio je, tim povodom, Rojtersu izvršni direktor naftne i gasne grupe MOL, Atila Kujbuš.
Pojam 'geotermalna energija' se odnosi na korišćenje toplote unutrašnjosti Zemlje, koja u samom središtu planete iznosi 4.000 do 7.000 stepeni Celzijusovih - dakle, skoro kao na površini Sunca. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje postrojenja za eksploataciju tople vode radi grejanja ili u industrijske svrhe.
Oglas
Struktura Zemljine unutrašnjosti je takva da temepratura raste, u zavisnosti od strukture slojeva, 10 do 30 stepeni Celzijusovih na svaki kilometar bliže jezgru. Skoro nepromenljiva temperatura sloja Zemljine kore može se u velikom obimu iskoristiti za grejanje ili hlađenje stambenih i poslovnih objekata. Tokom zime, kada je tle toplije od građevina na površini, sistem izmenjivač prenosi cevima s vodom toplotu tla na zgrade, dok leti, kada je tle hladnije od povšine, čini suprotno. Isti sistem tako služi i za grejanje i za hlađenje.
U Rejkjaviku, na Islandu, postoji najveći sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Gotovo svi stambeni i poslovni objekti u tom gradu su priključeni na taj sistem. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, prirodnog gasa i uranijuma zajedno. Njena prednost su zanemarljivo mali negativan uticaj na okolinu i ogroman potencijal, dok su mane uslovljenost položajem, dubinom, temperaturom i procentom vode u određenom geotermalnom rezervoaru.
SAD i Filipini su najveći svetski proizvođači geotermalne enrgije. Velikom proizvodnjom mogu da se pohvale i Meksiko i Indonezija. Bugarska i Poljska, takođe, imaju veliki potencijal. U Bugarskoj, u kojoj se procenjuje da ima oko 160 lokacija na kojima se nalaze geotermalni izvori, većina nije iskorišćena. Ipak, pojedina područja na jugoistoku zemlje, u blizini Sapareve banje, koriste isključivo tople izvore za zagrevanje stanova i poslovnih objekata. Delovi zimskog centra Zakopane u Poljskoj, takođe, koriste za grejanje pogodnosti toplih izvora, ali je taj sisitem sporadično u upotrebi zbog nedostatka novca za izgradnju instalacija.
U Mađarskoj je situacija nešto bolja, jer postoji inicijativa na lokalnom nivou. Osim mnogobrojnih čuvenih banja, u kojima se opuštaju turisti širom sveta i lokalne zajednice uviđaju prednosti upotrebe prirodnih toplih izvora. Poljoprivredni gradić Hodmezevašarhelj na jugoistoku zemlje koristi geotermalnu vodu za zagrevanje stanova i poslovnih objekata. Prema rečima gradonačelnika Hodmezevašarhelja Pala Kovača, dok su pre 15 godina morali da nabavljaju 4,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa za grejanje, sada, pošto koriste geotermalnu vodu za grejanje, nedostaje im godišnje samo 600.000 kubnih metara gasa.
Sve u svemu, iako ne bi u potpunosti mogli da reše problem zavisnosti od ruskog gasa, zemlje istočne Evrope mogle bi bar da ublaže tu zavisnost iskorišćavanjem onoga što im je priroda već dala.
