Ratovi i sukobi često dovode do uništenja arhitektonskog nasleđa, ali te sile mogu takođe da dovedu do novogradnje koja definše kulturni identitet i mesto. Zbog rastuće kineske populacije, Haka narod je suočen sa ratnim uslovima oko lokalnih resursa još od 17. veka.
Kako bi popravili svoju situaciju, oni su počeli da grade masivne strukture koje bi mogle ne samo da se odupru napadačima, već bi takođe bile neverovatne održive mikro zajednice sve sa mestima za skladištenje hrane, prostore za stoku, konacima, hramovima, oružarnicama i mnogim drugim prostorima.
Smeštene u planinama u jugozapadu pokrajine Fuđen, ove zajednice su poznate kao Tulou i one su u suštini tvrđave izgrađene bilo u kvadratnom ili kružnom obliku. Strukture su obično imale samo jedan ulaz, bile su bez prozora u prizemlju, a zgrada je mogla bez problema da izdrži dugotrajnu opsadu jer su bile dobro opremljene sa hranom i unutrašnjim izvorom vode. One su, takođe, često imale svoje sofisticirane kanalizacione sisteme.
Ove spektakularne strutkure su građene bilo od kamenih blokova ili češće od nabijene zemlje, a imaju zidove debljine i do 2 metara i visine od tri do četiri spratova. Najveće kuće su pokrivale preko 40.000 metara kvadratnih, a danas nije neuobičajeno naići i na preživele kuće sa preko 10.000 metara kvadratnih prostora, što je dovoljno za smeštaj do 80 porodica.
Objekti Tulou su zaista pravi dokaz bogatstva koja se mogu naći u Kini, i one su primer efikasnosti, vrednosti i koristi koje se mogu izvesti iz kolektivnog stila stanovanja. UNESKO je 2008. godine dodelio Tulou „apartmanima“ status svetske baštine, navodeći da su zgrade izuzetan primer jedinstvene i funckionalne graditeljske tradicije.
