Foto: most Severn (1966.)
Već više od 100 godina razmišlja se o najoptimalnijem načinu iskorišćavanja energetskog potencijala visokih plima u Bristolskom zalivu na jugozapadnoj obali Velike Britanije, ali poslednjih nedelja kulminiraju sukobi dva suprotstavljena projekta.
Prvi projekat predviđa izgradnju jedne velike brane nazvane Severn (po istoimenoj reci koja se uliva u Bristolski zaliv) u visini Lavernock Point-a (crveni kvadrat na mapi dole). Drugi projekat se zalaže za izgradnju 13 manjih laguna koje bi usecale kamene sprudove zaliva, sa znatno manjim uticajem na ekosistem zaliva. Oba projekta se oslanjaju na iskorišćavanje atlantskog plimskog talasa u bristolskom zalivu, drugog po visini na svetu (14m). Akumulirana voda tokom visokog vodostaja prelivala bi se preko turbina, nazad u okean, tokom oseke.
Za prvu verziju, po nezvaničnim informacijama, zalažu se ministri u Vladi, dok drugu opciju podržavaju mnogi inženjeri i aktivisti organizacija za zaštitu životne sredine. Veliki sukob izbio je početkom januara kada su Vladini konsultanti optuženi za predstavljanje netačnih proračuna vezanih za ovaj projekat i forsiranje ideje brane.
Ministarstvo energetike i klimatskih promena Velike Britanije uposlilo je firmu Parsons Brinckerhoff (PB) iz SAD koja je trebalo da predloži rešenja uz pomoć kojih bi projekat uspeo da pokrije 7% potrošnje električne energije u Engleskoj i Velsu. Ovaj izveštaj je već u januaru predat na procenu, i Vlada bi uskoro, na osnovu ove procene, trebalo da se izjasni o užem izboru mogućih rešenja.
Inače, ovaj projekat se smatra jednim od najznačajnijih za ispunjenje plana po kom bi Britanija do 2020. godine trebalo da proizvodi 35% električne energije iz obnovljivih izvora.
Insajderske informacije iz Vlade kažu da se ministri spremaju da prihvate plan koji predlaže branu koja bi zahvatala preko 18km širine, proizvodila oko 8GW električne energije, i čija bi cena iznosila oko 14 milijardi funti.
Međutim, kompanija Tidal Electric želi da proizvodi struju u 13 plitkih laguna u kamenom sprudu. Za njih je kompanija Atkins uradila procenu po kojoj bi ove lagune pravile duplo više energije po kvadratnoj milji, i time proizvodile 25-40% energije više od brane, bez većeg uticaja na ekosistem.
Sa druge strane procena PB koja je prosleđena ministrima kaže da bi ovaj projekat bio skuplji osam puta nego što je rečeno u Atkinsovoj proceni, i da opet ne bi proizvodio energije koliko i brana. Iz Tidal Electric-a stigao je odgovor da se nova procena zasniva na sopstvenom projektu PB-a, i da nema veze sa rešenjima koje je sasvim moguće primeniti, a koje je podrazumevala procena firme Atkins. Tako npr. umesto izgradnje laguna u plitkim vodama, PB procena se zasniva na projektu u dubokim, koji je i znatno skuplji – rekao je izvršni direktor Tidal-a.
Predlog Tidal Electric-a podržan je od strane brojnih organizacija i stanovnika Velsa i Engleske koji veruju da bi brana u Bristolskom zalivu bila od katastrofalnog uticaja na ekosistem ove reke i celog zaliva. Postoji i veliki strah da bi izgradnja brane, zbog uticaja na plovne puteve, bez posla ostalvilo nekoliko hiljada ljudi u ovoj oblasti. Pored pitanja potopljene površine kopna, postavljaju se i ona o očuvanju živog sveta, ptica, riba i biljaka, čija staništa bi bila ugrožena direktnim uticajem na korito zaliva i obale.
Iz konsultantske firme PB kažu da ništa nije gotovo i da su radili savesno na osnovu svih raspoloživih izvora informacija, kao i da svakako očekuju dalji dijalog dok se ne utvrde sve nedoumice.
Istraživanja iskorišćenja vodnog potencijala u Bristolskom zalivu, samo od 1974. do 1987, koštala su preko 65 miliona funti. Godine 2002. plan brane je već bio odbačen kao preskup ili kao isuviše štetan za okolinu. Detaljnije o istoriji Severn projekta možete pogledati ovde.
Dodatak tekstu:
U ponedeljak, 26. januara 2009, Vlada je objavila spisak od pet predloga među kojima se našao i predlog velike brane. Već samo uzimanje u obzir ovog predloga razgnevilo je mnoge. Pojavilo se i sve više obrazloženja zašto je ovo najgore rešenje, i podvučena je činjenica da bi velika brana imala energetski učinak u samo dva navrata u toku 24h.
Sa druge strane čuju čak i konstatacije da se nivo mora svejedno povećava, a da je velika brana najpouzdanije rešenje koje bi doprinelo zaštiti klime. S tim u vezi, rečeno je i da će se osnovna smernica kod donošenja odluke zasnivati na ideji da bi projekat trebalo da obezbeđuje energiju u narednih 120 godina.
Dva projekta predlažu manje brane, a dva projekta ostaju pri konceptu nekoliko laguna sa turbinama. Nekoliko projekata je odbačeno zato što prema predloženim nacrtima ne ispunjavaju trenutne standarde jer nisu prošli dovoljan broj testova.
Rasprava će biti nastavljena do konačne odluke, koja bi ipak morala biti donešena ubrzo jer bi već 2010. trebalo da se krene sa realizacijom.
