Oboreni svetski rekord i novi proboj za solarnu termalnu energiju, su sve bombastične reči korišćene od strane istraživača sa australijske CSIRO (Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation) organizacije, koji su koristili solarnu energiju za generisanje „superkritične“ pare na svojoj solarnoj elektrani u Njukaslu u Australiji.
Korišćenjem polja koji se sastoji iz više od 600 direkcionalnih ogledala (heliostata) usmernih na dve kule koje smeštaju solarne prijemnike i turbine, istraživači su uspeli da generišu paru sa pritiskom od 23,5 MPa (3.400 psi) i temperaturom od 570 stepeni Celzijusa.
Generisanje superkritične pare - veoma tople pare pod velikim pristiskom koja se koristi za pokretanje najnaprednijih svetskih turbina elektrana - je ranije bilo moguće samo korišćenjem fosilnih goriva, kao što su ugalj ili gas. CSIRO je koristio svoju solarnu tehnologiju za pravljenje prodora u pogledu proizvodnje solarne energije, gde je doktor Aleks Vonhas (Alex Wonhas), direktor energetskog sektora u organizaciji CSIRO, vidi kao potencijalnu revolutivnu metodu za industriju obnovljivih energija.
„To je kao probijanje zvučnog zida; ovaj korak dokazuje da solarna energija ima potencijal da se takmiči sa maksimalnim kapacitetima performansi fosilnih izvora energije“, rekao je dr Vonhas. „Umesto da se oslanja na sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju superkritične pare, ovo otkriće pokazuje da bi elektrane budućnosti mogle umesto fosilinih goriva da koriste besplatnu i čistu energiju sunca koja daje iste rezultate.“
Komercijalne solarne termoelektrane koje trenutno postoje koriste podkritičnu paru koja se generiše na sličnim temperaturama sa onim u eksperimentu CSIRO-a, ali na nižim pritiscima. Razlika između podkritičnih i nadkritičnih (superkritičnih) elektrana je da prve funkcionišu na nižim pritiscima, što omogućava formiranje mehurića prilikom zagrevanja, što dovodi do neefikasnosti.
Međutim, povećavanjem pritiska povećava se temperatura ključanja, a latentna toplota isparivanja se smanjuje. Elektrane na superkritičnu paru funkcionišu na tako visokim pritiscima da je latentna toplota isparivanja nula; drugim rečima, tečna voda se konvertuje direktno u paru. Modifikovanje podrkitičnih elektrana da rade na superkritičnu paru bi znatno povećalo njihovu efikasnost i moglo bi značajno pomoći u smanjenju troškova generisanja solarne energije uz smanjenje potreba za korišćenjem fosilnih goriva za postizanje istog rezultata.
Istraživački program je podržan od strane Australijske agencija za obnovljivu energiju (ARENA - Australian Renewable Energy Agency) i deo je šire saradnje sa jednim snabdevačem solarnom energijom, kompanijom Abengoa Solar. Direktor agencije ARENA, Ivor Frišknet je izjavio da „ovo otkriče dovodi solarnu termalnu energiju korak bliže ekonomskoj konkurentnosti sa generisanjem energije sa fosilnim gorivima“.
Naučnici iz organizacije CSIRO su rekli da je iako razvoj ove tehnologije i dalje daleko, proboj je veliki korak u utiranju puta za jeftinu, ekološku energetsku budućnost.
