Ponekad napredak može biti sam sebi najgori neprijatelj - primer za to je prerano usvajanje tehnologije koja posle nekog vremena zastari, a njena zamena bude papreno skupa. Sektor zelene energije nije imun na to, i kao deo projekta obnovljivih izvora energije od 2 milona dolara, kompanija GE je razvila način da napravi manje, manje efikasnije vetroturbine u veće, efikasnije sa malo plastične (ili ugljenične kompozitne) hirurgije.
Vetroturbine postoje oko 2.000 godina, i koristile su se za sve od mlevenja žita do otimanja zemlje od mora u Holandiji. U ovim vremenima kada je globalno zagrevanje veliko političko pitanje, mnoge vlade su videle vetroturbine kao čistu, zelenu alternativu za konvecijalne ili nuklearne izvore energije.
Jedan od problema je taj da vetroturbine nisu veoma efikasan izvor napajanja, sa mnogo kvadratnih kilometara zemljišta koje sadrži hiljade vetroturbina potrebnih da zamene samo jednu termoelektranu na ugalj. Samim tim, inženjeri rade na boljem razumevanju načina na koji turbine rade, kako bi došli do efikasnijeg dizajna koji bi doveo do predvidljivije i veće količine energije iz svakog tornja.
Kompanija GE navodi istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Environmental Science and Technology u kojem se navodi da je ključ za efikasnije vetroturbine veći toranj i duži rotori. Na ovaj način se količina energije iz vetroturbine povećava bez proporcijalnog povećanja mase instalacije. Istraživanje navodi da je praćenjem ovog pravila, prosečna veličina komercijalnih vetrogeneratora u poslednjih 30 godina porasla sa 15 metara na 152 metara.
Oglas
Međutim, ovo donosi svoje probleme. Prvo, odlično je doći do boljeg dizajna, ali turbine nisu jeftine i svaki veći napredak u dizajnu znači da je operater vetroelektrane suočen sa skupom dilemom: šta da radi sa starim, neefikasnim turbinama?
Odgovor kompanije GE je da se izbegne zamena turbina u korist produživanja lopatica rotora. To može zvučiti jednostavna, ali s obzirom da su lopatice napravljene od kompozita i da su oblici pažljivo projektovani kao krilo borbenog aviona, to produženje se mora vrlo pažljivo projektovati i implementirati. Tim naučnika iz GE je osmislio metodu u kojoj preseku lopaticu od 27 metara na pola, zatim umetnu produžetak od 7 metara, koja se uklapa u prvobitnu krivu lopatice, a potom sve ponovo sastave.
Prema kompaniji GE, produžetak omogućava turbini da generiše energiju na manjim brzinama vetra uz povećanje izlazne snage za 20 odsto, a modifikacije su premašile standarde Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC - International Electrotechnical Commission) u pogledu statičkih ispitivanja i testova zamora u kojima su lopatice prošle šest miliona ciklusa.
Video snimak ispod prikazuje instaliranje produžetka lopatice:
