Godinama je zarobljavanje i skladištenje ugljenika smatrano skupim, ali neophodnim korakom u smanjenju emisija i zaštiti naše životne sredine. Novo istraživanje skandinavske istraživačke organizacije Sintef je utvrdilo da rashladna tehnologija može da smanji troškove i do 30 odsto, povećavajući posledično potencijal za bržu implementaciju ove tehnologije.
„Bili smo u stanju da pokažemo da postoji veliki broj važnih potencijalnih poboljšanja koji mogu biti urađeni u ovom procesu“, kaže naučnica Kristin Jordal iz organizacije Sintef. „S time u vidu, hladno zarobljavanje ugljen-dioksida se ispostavilo kao jedna od najperspektivnijih tehnologija.“
Dakle, kako to funkcioniše? Hlađenje dimnih gasova iz velikih elektrana i industrijskih postrojenja izaziva jedinjenja ugljen-dioksida da kondenzuju u tečnom obliku. Ova tečnost se zatim transportuje kroz cevovode do rezervoara. Istraživači sugerišu da bi ovo koristilo manje energije nego pristupi koji koriste hemikalije ili napredne materijale za izdvajanje ugljen-dioksida, i da potencijalno može da smanji troškove prevoza ugljenika.
„Ugljen-dioksid zarobljen u tečnom obliku može biti natovaren direktno na brod i transportovano do skladišta na vodi pre postavke cevovoda“, kaža Jordalova. „Ukoliko naši rezultati otvore mogućnost hladnog zarobljavanja ugljen-dioksida, oni mogu da pomognu u realizaciji ideje skladištenja ugljen-dioksida ispod Severnog mora.“
Oglas
Ispod Severnog mora se nalazi takozvano Slejpner polje (Sleipner field), oblast u koju je ubrizgano oko 11 miliona tona ugljen-dioksida od 1996. godine, prema britanskim geološkim istraživanjima. Oblast ima potencijal da održi nezamislivo velike količine ugljen-dioksida. Britanski geološki institut procenjuje njen volumen pora na 6x1.011m3, gde 1 odsto ovog prostora može da drži celokupnu pedesetogodišnju emisiju 20 termoelektrana na ugalj.
Naziruća briga je šta bi se desilo ukoliko bi taj ugljen-dioksid procureo? Ukoliko bi ugljen-dioksid bio apsorbovan u vodi, on bi povećao kiselost, potencijalno oštećujući morski ekosistem. U cilju praćenja kretanja ugljen-dioksida, završeno je šest 3D seizmičkih istraživanja. Najnovija je urađena 2008. godine, i sve su pokazale da je ugljen-dioksid bezbedno uskladišten u škriljcu ispod mora.
Zagovornici ukazuju na to da će zarobljavanje i skladištenje ugljenika pomoći u smanjenju ugljeničnog otiska i njegovog učinka na gasove koji izazivaju efekat staklene bašte. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) je u najnovijem izveštaju i rezimeu objavljenom 13. aprila izjavio da je implementacija zarobljavanja i skladištenja ugljenika na globalnom nivou sastavni korak u zaštiti naše atmosfere.
Međuvladin panel tvrdi da u cilju stvaranja scenarija u kojem bi u 2100. godini održali promenu rasta temperature ispod 2 stepena Celzijusa, što je u skladu sa predindustrijskim nivoom, zarobljavanje i skladištenje ugljenika mora da ima ključnu ulogu u smanjenju globalnih emisija za 25 do 55 odsto u poređenju sa nivoima emisije iz 2010. godine.
Zvuči previše dobro da bi bilo istinito? Možda i jeste
Nažalost, čak i u idealnim okolnostima, zarobljavanje i skladištenje ugljenika neće rešiti naše klimatske izazove dugoročno. Recimo da zarobljavanje i skladištenje ugljenika, kao deo portfolija drugih tehnologija za smanjenje emisija, bude uspešan u uklanjanju dovoljno ugljenika blagovremeno da neutrališe ugljenični otisak naše vrsti. Na kraju, neće biti prostora za skladištenje ugljenika. Ako ne usvojimo obnovljive energetske tehnologije u velikoj meri do tada, mi ćemo se samo vratiti na početak.
I to je samo ako tehnologija bude implementirana blagovremeno. Prema Globalnom institutu za zarobljavanje i skladištenje ugljenika, potrebno je 5 do 10 godina za pripremu lokacije za skladištenje sakupljenog ugljenika. To znači da, ako projekat započne danas, on će tek oko 2020. godine moći da skladišti ugljenik.
Već je bilo upitno da li imamo dovoljno vremena da efektivno impelementiramo ovu tehnologiju pre šest godina, a danas postoji samo 12 operacija zarobljavanja i skladištenja ugljenika na industrijskom nivou za razliku od više od 2.300 termoelektrana na ugalj koje su identifikovane od strane centra IEA Clean Coal Centre.
Potencijalna održivost hlađenja u procesu zarobljavanja i skladištenja ugljenika je važan korak ka prevazilaženju troškovnih i energetskih prepreka na putu implementacije tehnologije zarobljavanja ugljenika, ali ona će samo biti korisna ukoliko kompanije i vlade rade zajedno na brzoj izgradnji potrebne infrastrukture, tako da istraživači mogu da provode svoje vreme na više dugoročna rešenja.
