Nova kuća na reci Temzi u Londonu ne samo da smešta desetočlanu porodicu, već poseduje specijalne mere sprečavanja poplava i pametnu šemu za uvođenje što više prirodne svetlosti unutar doma uz zadržavanje privatnosti njenih korisnika. Zove se Baštenska kuća (Garden House), pošto se nalazi u potonulom baštenskom dvorištu okružena zelenilom i otvorenom terasom. Ali, njene stvarne podvige je malo teže pogoditi.
Skulpturalni volumen sadrži kuću sa pet spavaćih soba; glamurozno dvorište je u stvari visoki jednostrani vodonepropusni betonski kontejner, dok prazni gornji zidovi sakrivaju svetlosne bunare (svetlarnike) koji omogućavaju pametno propuštanje svetlosti u kuću, bez nepoželjnih pogleda od komšija.
Kada je novi brak stvorio porodicu sa sedmoro dece, arhitekte iz biroa De Matos Ryan su bile pozvane da projektuju proširenje jedne postojeće kuće u blizini Temze. Međutim, projektni zahtevi su se promenili kada je par očekivao još jedno dete i ideja o zameni stare baštenske kućice sa sobama za stariju decu je preispitana. Odlučeno je da će nova, veća zgrada smeštati roditelje i mlađu decu.
Oglas
Ali, kako bi smestili sve neophodne prostorije, kuća je trebala da ima dva sprata. Pošto su većina susednih nekretnina jednospratne, to je značilo da će nova kuća morati biti delimično ispod zemlje. Dakle, osmišljen je plan da se spusti dvorište, što je posledično spustilo i kuću za jedan nivo i stvorilo privatni, uokvireni otvoreni prostor.
Obrnuti bazen za plivanje
Za razliku od mnogih novih i sve raskošnijih podrumskih konverzija koji se stvaraju širom Londona u ovom trenutku, ovo je bilo samo na nivou iskopavanja od jednog sprata. Ipak, pošto se nalazi na zemljištu ispod nivoa reke, kuća je morala da zadovolji nove propise u vezi sa zaštitom od poplava. Tako da su arhitekte stvorile takozvani „obrnuti bazen za plivanje“, tako što su iskopani deo zemljišta zaštitili vodootpornom membranom i betonom, stvarajući svojevrsni rezervoar.
Ovaj zaštitni rezervoar se prostire iznad nivoa poda baštenoskog dvorišta, pružajući suvi bunar, ako tako želite da shvatite, u kojem je kuća smeštena, ostavljajući prostor za popločanu terasu i baštensku oblast, koja obuhvata i put od stare kuće.
Svetlost uz privatnost
Kuća u svom potonulom belom ambijentu izgleda kao stilizovana modernistička kocka, sa čvrstim belim betonskim volumenom smeštenim lagano preko staklenih zidova prizemlja. Otvoreni prostori u prizemlju se povezuju sa novom dvorišnom površinom, stvarajući veliku otvorenu terasu koja se takođe povezuje sa starom viktorijanskom kućom, sada domom dece tinejdžerskog uzrasta.
Stakleni zidovi su pune visine uz „otvoreni“ ugao koji je bez nosača, tako da kada se vrata otvore klizanjem u stranu, gornji obim deluje kao da lebdi iznad dnevnog prostora. Plutajuća tema je nastavljena i unutra, gde trpezarijski sto konzolno viri iz kuhinjske radne ploče. Na ovom nivou, staklene površine se mogu videti samo iz privatnog dvorišta.
Spavaće sobe su na spratu, sa prozorima koji se nalaze na zadnjim i bočnim elavacijama. Prazni fasadni zidovi na jednoj strani kuće su bili odgovor na drugo ograničenje projekta, koji je bio da ni jedan otvor ne gleda direktno na komšije. Ovo je bilo nezgodno postići na drugom spratu kuće koja se nalazi u gustom kraju. Arhitekte su kompenzovale nedostatak prozora pomoću internih svetlosnih bunara i krovnih svetlarnika koji unose prirodnu svetlost odozgo.
|
|
|
Svetlosni bunari su stvoreni proširivanjem omotača zidova izvan strukture donjeg poda, ostavljajući prazninu između zida i konstrukcije. Taj jaz je prekriven staklom i sakriven od pogleda sa strane uz pomoć preklapajućih zidova. Spolja, međutim, svetlost dolazi odozgo i odozdo, a stanari kuće imaju pogled na nebo i na dvorište.
Napredni dizajn
Sveukupno projekat Baštenske kuće prestavlja kul, modernu i skulpturalnu formu, ali njen nizak profil znači da ona namerno ne odskače od susednih kuća. Činjenica da je ova kuća morala da se izgradi u skladu sa propisima za sprečavanje poplava, iako se nalazi u kraju koje nije poznato po čestim poplavama, pokazuje da je rizik od poplava nešto što će arhitekte morati da se suočavaju sve češće u budućnosti.
Inovativna upotreba krovnih svetala i svetlosnih bunara koji rešavaju pitanje unosa svetlosti i očuvanja privatnosti su još jedan dalekovidan aspekt ovog projekta. Kako se gustina naseljavanja sve više povećava, biće za svakoga izazov posedovanje prirodne svetlosti uz očuvanje neophodne privatnosti. Sa projektom ove kuće, arhitektonski biro De Matos and Ryan je obezbedio elegantno rešenje za oba problema.
