Požarni rizik, R, je vrednost očekivanih gubitaka i štete koji se dobija kao relacija verovatnoće nastanka požara, V, i procenjenih gubitaka i šteta, G, (neposrednih i posrednih)
R = V°G.
Ovo nije jedinstveno usvojena definicija. U teoriji o rizicima govori se o ugroženostima ljudi i imovine od tehnoloških procesa u nekom ambijentu i povredivosti (ranjivosti) ljudi i oštećenjima imovine. Na osnovu mnogih uticajnih faktora procenjuje se verovatnoća ne samo nastanka požara, već i njegova dinamika do faza kad može da bitno ugrozi zdravlje i život ljudi i napravi štetu na imovini, u ambijentu i okolini. U novije vreme se umesto proizvoda V i G govori više o relaciji pri čemu se u obzir uzima i nekoliko drugih korektivnih uticaja.
U osiguranju se skoro u svim zemljama, već 12 vekova (od vremena arapskih trgovaca na veliko koji su snabdevali bogate Evropljane svilom i začinima), različito pristupa ovim analizama i formulišu i definicije i postupci proračuna.
Oglas
Za neku požarno izdvojenu zgradu se obično kaže da je jedinica rizika (jedinstveni rizik). U mnogim slučajevima bolje je kao jedinicu rizika posmatrati požarni segment (obično vertikalno požarno izdvojen deo zgrade - stambena lamela, tehnički blok kao aneks upravne zgrade itd.) a nekad još manji deo zgrade - požarni sektor koji nema vrata ili drugih otvora na granici sa drugim sektorima.
Procena verovatnoće nastanka i razvoja požara može se bazirati na najgorem scenariju - požar se nesputano širi na ćelu zgradu i ugrožava sve prisutne i svu imovinu ili na nekom "blažem" scenariju koji uzima u obzir mere zaštite, gašenja, evakuaciju ljudi i imovine, spašavanje koje izvode vatrogasci itd. Tada se govori o "maksimalno mogućoj šteti" i gubicima (života ljudi). Verovatnoća takvog scenarija je relativno mala pa se može usvojiti i drugi odnos V i G a da R bude isto. U organizovanim državama i posebno gradskim uslovima jasno je da postoji niz bezbednosnih mera i da je nerealno očekivati da će požar proći nezapaženo, neće ništa profunkcionisati od internog sistema bezbednosti, da se ljudi neće evakuisati, biti gašenja od strane profesionalne vatrogasne jedinice itd. pa se uglavnom računa na srednji ili veliki a ne na požar koji uništava ceo objekat i sve u njemu. Verovatnoća takvog događaja je nešto veća i obično se računa na jedan takav požar u 20 do 50 godina za zgrade određene namene odnosno požarne ugroženosti. Izražavanje verovatnoće nastanka požara je vrlo često zamagljeno i izražava se kao 10 -4 ili 10 -6 (ili si.) ali se ne zna šta je "baza" -jer je verovatnoća odnos nekih veličina istih dimenzija i to onih koje će se verovatno realizovati i svih mogućih realizacija. U slučaju ovakvih događaja ne zna se koliki je broj svih mogućih realizacija pa naravno a još teze je proceniti koliko će se na primer srednjih požara dogoditi u periodu od 50 godina. U upravljanju rizikom se koriste statistički podaci o požarima na velikom broju objekata i naravno može se doći do podatka koliko je npr. bilo požara u hotelima u nekoj zemlji za period od 50 godina i kakve su bile posledice, ali su ti podaci po pravilu vrlo nepouzdani i odražavaju neko staro stanje pa je ekstrapolacija na sledećih 50 godina vrlo nezahvalna s obzirom na nove tehnologije, mere bezbednosti koje će se usavršavati (dojava požara, video nadzor itd.). Poznato je da su ranije bili najbrojniji požari nastali od loših dimnjaka; kasnijom industrijskom gradnjom dimnjaka i sistemima daljinskog grejanja ovi požari su postali marginalni.
Praktično ni u jednoj zemlji se ne vrši dovoljno pedantno uviđaj požara, evidentiraju naknadne smrtnosti i troškovi na lečenju povređenih, procenjuju posredne štete, prati sanacija zgrada instalacija i opreme itd. da bi se moglo govoriti o realnijoj proceni G. Jedino se možemo donekle pouzdati u zvanične podatke o broju događaja i broju neposredno mrtvih i povređenih.
Metoda i postupaka za procenu požarnog rizika ima raznih - analitičkih, na nivou obične aritmetike (metod bodovanja, poentiranja i si.), preko raznih algebarskih izraza koji obuhvataju 15 do 25 faktora pa do onih koje uključuju znanja najsavremenih oblasti matematike i primenu moćnih programa i digitalnih računara.
Scenario požara se radi kao pisani dokument (sa potrebnim proračunima, analizama i si.), u fazi priprema za ispitivanje, eksperiment na fizičkom modelu, sa detaljnijim predviđanjem događaja, procesa, procenom očekivanih efekata, ispunjenja ciljeva kroz kriterijume vrednovanja uspešnosti ispitivanja. Scenario požara se radi za uglavnom za netipične objekte pri čemu se predpostavlja kako bi verovatno došlo do požara i kako bi se on razvijao u datom ambijentu i pri realnim uslovima a pokušava se da se utvrdi obično ugrožavanje konstrukcija, blagovremenost detekcije, efekata automatskog gašenja, mogućnost kontrole dima.
Na primer za neko veće pozorište pravi se procena da bi požar mogao da nastane na bini i zahvati kulise pa se predviđa da se njihov model zapali i proveri blagovremenost detekcije i automatskog gašenja; kao drugi plan istog scenarija predviđa se npr. da je automatsko gašenje otkazalo i da požar traje duže pa ugrožava konstrukciju krova itd.
Scenariom se predviđaju i mnoge mere obezbeđenja (vatrogasne straže i dr.), posebno ako se ispitivanja vrše "na licu mesta" u izvedenom objektu (pre izvođenja nekih završnih radova sa lako zapaljivim materijalima koji bi se možda oštetili "upili" miris dima, opremanja nameštajem i si. Takođe se vodi računa da bude spremna oprema za merenja, snimanja i dr. kako bi se izbegla potreba za ponavljanjem skupih ispitivanja, kašnjenja sa radovima i si.
