Projektovanju temelja treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se danas to čini. Poznato je da je najveći broj oštećenja objekata prouzrokovan greškama pri fundiranju.
Skrećemo pažnju na knjigu Dr. K. Szechy-a: Greške pri fundiranju, koja je na naš jezik prevedena još 1971. god. Da ne bi dolazilo do propusta ove vrste, trebalo bi da projekte temelja sa kompletnim dimenzionisanjem i procenom sleganja rade iskusniji inženjeri. Iskustvo se ovde zahteva iz razloga što je fundiranje veza između građevinskih i geotehničkih disciplina, znači veoma obimna materija kojom treba ovladati.
Konstrukter pri proračunu konstrukcije može da bira vrstu i kvalitet materijala, dok na određenoj lokaciji za izgradnju objekta ne može da bira ništa, ali mora da poznaje fizičko-mehaničke karakteristike postojećeg temeljnog tla. Da bi to postigao mora tražiti geotehnički elaborat, bez kojeg se ne srne započeti izgradnja objekta. Ti su elaborati često, zbog «štedljivosti» invesitota, odnosno malo podataka, nedovoljno pouzdani. Konstrukter ne srne da popusti invesitoru u pogledu obima istražnih geotehničkih radova, već mora poštovati član 9 Pravilnika o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (SI. list br. 15/90), a u nekim slučajevima mora zahtevati i neku statičku penetraciju više od minimalno propisanog broja.
Za korektan proračun temelja je neophodno poznavati otpornost i deformabilnost tla, a za to, osim laboratorijskih ispitivanja, može veoma dobro da posluži statička penetracija, s obzirom da su to podaci dobijeni "in situ". Iz tih podataka se dovoljno pouzdano može odrediti minimalna dubina fundiranja, eventuralna potreba za zamenom ili poboljšanjem tla, modul stišljivosti, čak i ugao unutrašnjeg trenja. Ovde navodimo da izložena materija u knjizi nije nova. Kod prof. Leonhardt-a se može naći u udžbeniku Massivbau iz 1977. god., a na našem jeziku u knjizi Rešeni zadaci iz fundiranja, izdanje 1983. god. FTN Novi Sad, autora Johana Sklene, zatim u Zborniku radova sa I kongresa društva konstruktera Srbije 1986. god. Kako vidimo, ovde obrađena materija se mogla u našoj literaturi pronaći još pre 20 god., a danas se, recimo, običan temelj samac dimenzioniše kao konzolna ploča (što je na strani nesigurnosti), a da i ne pominjemo način provere glavnih napona zatezanja od probijanja. S obzirom da su računski primeri propraćeni potrebnim minimumom teorije, nećemo ovaj uvod više opterećivati.
Želimo samo još da naglasimo da su računski primeri sa realnim podacima upotrebljavani za konkretne proračune. Primenjeni su naši pravilnici i normativi, sa izuzetkom primene DIN-a. 1045 za nearmirani beton.
Dimenzionisanje je vršeno po graničnim stanjima, osim kontrole glavnih napona zatezanja od probijanja, ali je to u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za BAB 87.
Redosled vrste temelja je uzet iz nastavnog programa - krenulo se od plitkih do dubokih temelja, a kao uvod u proračun prikazanje potporni zid. Ovde još napominjemo, da se naši pravilnici, koji se primenjuju pri proračunu temelja dosta dobro uklapaju u Evrokodove EC1, EC2 i EC7, tako da i nakon prelaska na Evrokodove neće doći do bitnih promena i da će se ova knjiga gotovo u celosti i tada moći koristiti.
