Ko je znao da arhitektura može biti model za globalnu diplomatiju? Bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Hilari Klinton je izdignula drugu najstariju profesiju na svetu na taj status sa jednom rečenicom u svom oproštajnom govoru: „Nama zaista treba arhitektura za ovaj novi svet: više Frenka Gerija nego formalne grčke arhitekture“, rekla je Klintonova.
Da li to znači da će je arhitekta Geri savetovati u njenoj mogućoj trci za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016. godine? Možemo li očekivati debate kandidata u kojima se sveameričke vrline Frenka Lojda Rajta bore sa mirnoćom Džefersonskog klasicizma, ili u kome će se neoklasična arhitektura direktno protiviti inkluzivnom modernizmu?
|
|
|
Frenk Geri - Koncertna dvorana Volt Dizni |
Mislimo da je to malo verovatno, ali je svakako vredno rasčlaniti ovu izjavu za trenutak. Pretpostavljamo da ono što je Klintonova mislila (mada bi neko stvarno trebao da je to pita) je da bi više složeniji, pa čak i neuredniji skup formalnih odnosa bio bolji model za to kako da odgovorimo na fluidnost globalnih odnosa u odnosu na skup formi čiji aranžaman je rezultat vekovne prefinjenosti i određivanja pravila.
Ipak, ima više od toga u Gerijevskoj arhitekturi što bi moglo biti interesantno kao model. On takođe predstavlja pojam da investirate u pravljenju izražajne forme koja, u najboljem slučaju, upija i prevodi kontekst, funkciju i karakter koji ih ponovo otkriva kao ikonične objekte koje privlače i odaju počast. Možda Sjedinjene Države žele da budu takva ikona koja sakuplja ljude i kulture iz celog sveta i predstavlja složenu celinu koja slavi to spajanje? Ili bi Gerijevska arhitektura trebala da bude model zbog svoje apstrakcije i njenog predstavljanja novog i neviđenog?
Mi bismo rekli da je u srži arhitektonskog rada takođe skup delića i komada koje čine naše svakodnevne živote, ponovo izmišljeni i uklopljeni u novu celinu koja uvek preti da se raspadne u tu neurednu vitalnost. Korišćenje Frenka Gerija kao modela znači da ste se odlučili za modernost, za određenu bravuru, odvažnost i za složenost. To takođe znači da ste izabrali da investirate, jer njegove zgrade nisu jeftine. U tom smislu, njegova arhitektura bi izgledala kao dobar model za demokratskog kandidata, pošto je priča o investiranju trenutni „mejnstrim“ te stranke.
 |
 | |
|
Predsednička biblioteka Džordž Buš |
Ađaje - Afrički muzej |
Da li to znači da je klasicizam stil Republikanske stranke? On je svakako više omiljen za stare partijske lidere – postoji razlog zašto je Džordž Buš izabrao arhitektu Roberta A. M. Sterna da projektuje njegovu predsedničku biblioteku.
Mi volimo da mislimo da postoje i drugi modeli. Predsednik Sjedinjenih Država, Barak Obama, je navodno rekao da je Dejvid Ađaje (David Adjaye), britanski arhitekta nigerijskog porekla, njegov omiljeni arhitekta. Njegov opus može da predstavlja model guste apstrakcije, prihvatanje različitih kulturnih tradicija i verovanja u pravljenje skromnih, često enigmatičnih formi. Obamina predsednička biblioteka projektovana od strane Ađaje možda i ne bi bila loš spomen na njegov način upravljanja državom.
Ali, šta je sa manje formalnom i formalno zasnovanoj arhitekturi? Šta je sa pokušajima da se prilagodi tehnologija na takav način da je možemo slaviti i biti svesni njenih opasnosti, kao u radu arhitektonskog biroa Diller Scofidio + Renfro? Ili šta je sa pojmom taktičnog urbanizma koji osvaja neiskorišćene ili zloupotrebljene teritorije malo po malo čineći ih dostupnim za zajednice? Ili šta je sa drugom vrstom pokreta, parametricizmom, čije pristalice kažu da je potpuno otvoren, fluidan, demokratski i progresivan?
Za sada imamo uredni binarni set: Gerijevska kompleksnost u odnosu na klasičnu jasnoću! Ovo je na mnogo načina lažna suprostavljenost, pošto je Gerijev rad duboko ogrezao u klasičnim oblicima, a neoklasicizam je, u rukama veštih praktikanata, kovljiv i izražajan način za pravljenje zgrada. Nadamo se da će ovo biti početak jedne debate koja će jasno pokazati da arhitektura može da ponudi modele preko kojih možemo zamisliti i izgraditi bolji set globalnih i domaćih odnosa.
