U nekim gradovima, aerodrom može biti najpormetnije mesto u okolini i on ima tendenciju da troši veliku količinu energije kao rezultat toga. Nije ni čudo onda da je nekoliko modernih aerodroma počelo da inkorporira više zelenih tehnologija u svom projektu, tipa fotonaponskih panela i vetrogeneratora.
Sada se grad Aman u Jordanu pridružio tom trendu sa nedavno otvorenim Međunarodnim aerodromom Kraljica Alia, koga karakteriše energetski efikasan modularni dizajn po uzoru na palmino drveće.
Gradski zvaničnici su unajmili međunarodni arhitektonski biro Foster + Partners da osmisli projekat novog aerodromskog terminala koji uzima u obzir promenljivu klimu regiona, dok ujedno odražava lokalnu kulturu. Sa istorijom projektovanja jedinstvenih, održivih građevina za lokacije raznolike poput Abu Dabija, pa čak i Meseca, kompanija se pokazala itekako dorasla zadatku.
Temperature u Amanu imaju tendenciju da se kreću od niskih do visokih, posebno tokom leta, tako da je održavanje udobnog ambijenta obično najveći odliv energije bilo koje zgrade. Kako bi olakšali ovo, većina strukture je izgrađena od betonskih kupola koji obezbeđuju hladovinu terminalima, kao i neke pasiven strategije klimatske kontrole. Beton se takođe delimično sastoji od šljunka koji je prikupljen u blizini, što mu daje pomalo sličnu nijansu sa okolnim pejzažom.
Uprkos modernim arhitektonskim tehnikama, projektanti su želeli da aerodrom predstavlja Jordan u svojoj estetici, pošto je to prva stvar koju većina posetioca vidi kada stigne. Kao takve, kupole su raspoređene da podsećaju na tradicionalni beduinski šator gledano odozgo, dok se takođe granaju iz potpornih stubova nalik lišću palminog drveća kada se posmatra sa zemlje. Projekat je takođe uključio i veliki frontalni trg sa dovoljno mesta za sedenje i zaklona od sunca za posetioce koji ispraćaju ili dočekuju nekoga.
Kapije za odlazak su raspoređene u liniji na suprotnim stranama od centralne zgrade, i imaju oblasti za čekin, prodavnice, restorane, salone i druge servisne prostore za putnike. Nekoliko otvorenih dvorišta se nalaze između ovih delova i oni vrve od vegetacije koja filtrira obližnje zagađenje, kao i od bazena koji usmeravaju putem refleksije prirodno svetlo kroz providni zid u zgradu.
Betonske kupole koje nadkrivaju krovove glavnih zgrada su takođe blago odvojene jedna od druge, omogućavajući još veći prodor prirodnog osvetljenja u unutrašnjost, a samim tim i smanjenje energetske potrošnje.
Međutim, ove betonske kupole nisu tu samo zbog kontrole temperature i svetlosti. One su projektovane tako da mogu više kupola da se dodaju na postojeću strukturu, u onom trenutku kada se broj putnika poveća i kada proširenje aerodroma bude potrebno.
Prema arhitektonskom birou Foster + Partners, aerodrom ima dovoljno prostora da naraste za šest odsto tokom perioda od 25 godina, što bi takođe podiglo kapacitet sa tri miliona ljudi godišnje na 12,8 miliona. Čak i bez proširenja, redizajnirani Međunarodni aerodrom Kraljica Alia sada uspostavlja Aman kao glavno vazuhoplovno čvorište za Levant region, u koju spadaju Sirija, Liban, Palestina, Izrael, Kipar i neki delovi Turske i Iraka.
