Ideja razvoja kompozitne konstrukcije od betona i drveta, koja se može koristiti za podne ploče i zidove, je direktan rezultat specifikacija za izgradnju na jednostavan način i način koji štedi na resursima. Ovaj sistem je eksperimentalno proširen i kombinovan sa kvalitetima providnih višezidnih polikarbonatnih ploča, koje su dovoljno propusne za svetlost i pružaju ukućanima mogućnost življenja sa godišnjim dobima.
Parcela, koja se nalazi u južnom Vinervaldu (Wienerwald - bečka šuma), je neznatno niža u odnosu na glavni put na severu i proteže se nekih 35 metara ka jugu, gde se graniči sa livadom. Investitori su insistirali na zadržavanju idiličnog rasta drveća.
Konačni oblik zgrade obuhvata postojeće proplanke i upečatljivu kolekciju drveća i kombinuje ih sa novim konstrukcijama kako bi stvorio nastanjivu sekvencu sobe. Ovo rezultira u kompleksnom životnom okruženju, sa tipologijom kuće u seoskom ambijentu dopunjenom sa vitalnim elementom.
Oglas
Napravljene su dve strukture u obliku slova L koje se angažuju u dijalogu jedna sa drugom. Okretanjem jedne od njih za 90 stepeni, uspostavljeno je dvorište između dve zgrade koje je zaštićeno od vremenskih uslova. Na novou prizemlje zgrade su povezane međusobno, pošto propisi dozvoljavaju samo jednu kuću po parceli.
Koncept niskoenergetske kuće je razvijen u tesnoj saradnji svih strana uključenih u projektovanje. Zajednički razmatrana pitanja rezultirala su u teorijama koje odražavaju ideju zgrade:
„Deca ne žele svoju sobu u većini faza razvoja. Sekvenca otvorenog prostora jje stoga osnovni princip projekta. Pojedinačne sobe mogu biti odvojene, ali zatvaranje individualnih zona je sekundarnog prioriteta.“
„Kupatilo može biti prohodna prostorija. Kupanje je centralni deo života. Oblasti za kupanje se može pristupiti iz kuhinje, kao i dnevne sobe. Otvorenost prostora ponovo ima veći prioritet nad hermetičkom separacijom funkcija.“
„Fluidne prostorije i kuća u kojoj se može trčati - kontrolisano i raznovrsno. Raspored unutrašnjeg prostora je očigledno inspirisan arhitekturom Adolfa Losa (Adolf Loos). Prozor kombinuje tri funkcije: vizuelnu vezu između unutrašnje i spoljašnje strane, osvetljenja i ventilacije. Ove tri funkcije mogu biti ispunjene u tri elementa.“
„Kuća za život kojoj ne treba konvencijalni vizuelni obrazac, kojoj ne treba prepoznatljiv ulaz, i kojoj ne treba evidentna podela na spratove.“
„Izgradnja je odrađena na autodidaktičnoj osnovi sa ograničenom naprednom veštinom izrade sa integracijom lokalnih stručnjaka. Faze uzgradnje samim tim postaju svesni (učeni) proces primenom specifičnih metoda i izbegavanjem korišćenja velikih mašina kada god je to moguće.“
„Projektantski princip izgradnje je: elevacija = spratni plan = element. Kompozitna konstrukcija od drveta i betona funkcioniše kao plafon, zatvoreni zid, kao i svetlo-propusni element. Kako bi se zaštitilo postojeće drveće, kompozitni zidovi od drveta i betona su izlivani na postolju i posloženi jedan na drugi po potrebi.
Materijalizacija je simbioza lokalno i regionalno nabavljenih materijala, kao što je drvo iz Vinervalda za izgradnju, ilovača od iskopavanja za zagrejani pod, ili konoplja iz Češke kao izolacioni materijal. Tradicionalne tehnike su kombinovane sa industrijskim i tehnološkim rešenjima, kao što je panelni akrilni dupli zid za fasadu, kako bi se stvorila niskoenergetska kuća.“
Više o projektu:
Naziv projekta: Gemini+
Lokacija: Weissenbach 117, A–2371 Weissenbach / Niederösterreich (Donja Austrija)
Arhitektura: AL1 ArchitektInnen, bauchplan landschaftsarchitektur & urbanismus, grundstein, Peter Kneidinger
Klijent: Marie-Theres Okresek, Tobias Baldauf
Projekt menadžment: Peter Kneidinger, Tobias Baldauf
Tim: Marie-Theres Okresek, Nicole Heiss, Irene Prieler, Michael Wildmann, Josef Rott
Statika: Peter Kneidinger
Površina parcele: 1.034m²
Korisna površina: 410m²
Izgrađena površina: 224m²
Zapremina zgrade: 1.230m³
Završetak izgradnje: avgust 2010. godine
