Rečnik arhitektonskog projektovanja (R, S, Š)

U narednih nekoliko tekstova predstavićemo vam "Rečnik arhitektonskog projektovanja", autora Slobodana Maldinija, koji može biti od velike pomoći kako studentima arhitekture, tako i već svršenim arhitektama. Rečnik ovog tipa je štivo kome se svi vraćaju. Danas vam prenosimo pojmove iz arhitektonskog projektovanja koji počinju na slovo R, S i Š.

RACIONALIZACIJA ARHITEKTONSKOG PLANA - Naziv za postupak tokom kojeg se jedan arhitektonski plan podvrgava analizi kojo se vrše funkcionalna i ekonomska poboljšanja plana u sledećim karakteristikama: organizaciji prostora, konstrukciji, materijalu, površinama, kretanju i saobraćajnim komunikacijama, instalacijama i dr.

RACIONALIZACIJA U ARHITEKTURI - Pojam se odnosi na proces organizacije prostora ili arh. projekta na osnovu najcelishodnijih metoda i načina rada, funkcionisanja, konstruktivnih karakteristika, ekonomskih uslova, i dr., usavršavanje, poboljšanje. Međutim, često se pod pojmom r. smatra uprošćavanje, ali kroz suptilne argumente. Ovakav vid racionalizacije u arh. izražava veličanstveni paradoks Mies van der Rohea “manje je više”. Posledice ovakvog Miesovog gledišta, izrazio je Paul Rudolph: “Svi problemi se ne mogu nikada rešiti... Zaista je obeležje dvadesetog stoleća da su arhitekti vrlo selektivni u određivanju problema koje žele da reše. Mies, na primer, pravi čudesne zgrade samo zbog toga što ignoriše mnoge aspekte jedne zgrade. Kad bi on rešio više problema, njegove bi zgrade imale daleko manje siline.”

RACIONALIZAM U ARHITEKTURI - Pojam obuhvata mnogo različitih značenja u različitim vremenskim periodima, od strane raznih grupa u istoriji arhitekture XX veka, ali se najčešće primenjuje u smislu arhitektonskih principa koji se nalaze iza internacionalnog modernog pokreta koji su vodile takve ličnosti kao Gropius i Mies van der Rohe, predstavljajući takozvanu estetiku mašina i funkcionalizam.

Klasična i renesansna arhitektura se zalaže za arhitekturu kao nauku, sa principima koje je moguće shvatiti na racionalnoj osnovi. Teoretičari arhitekture iz XVIII i XIX veka, kao što su J.-N.-L. Durand, Viollet-le-Duc, Semper i drugi, takođe su se zalagali za pristup arhitektonskom projektovanju koji je proizašao iz kulture evropskog prosvećenja. Racionalizam XX veka nije posedovao koherentnu teoriju, ali je prihvatio stav da arhitektonski i urbani problemi mogu da budu savladani primarno kroz odbacivanje istoricizma i pokreta poput Arts and Crafts, Art Nouveau ekspresionizma (za koje su protagonisti racionalizma smatrali da predstavljaju slepe puteve), a da je za arhitekturu najbolje da počne iznova, kao tabula rasa. Racionalisti su shvatali svoju ulogu kao mesijansku u sopstvenoj želji da načine novi svet, bolju arhitekturu, socijalističke strukture, a njihovo verovanje u ispravnost onoga što rade i onog za čime teže, preneli su na mašinsku estetiku kao najodgovarajući smisao.

Zastupnici racionalizma postavili su pred arhitekturu određene principe. Prvo, arhitektura, industrijski dizajn i planiranje mogu da budu upotrebljeni za potrebe socijalnog inženjerstva i edukativne namene, pa prema tome, dizajn ima moralno značenje. Drugo, potrebno je da se poštuju striktna ekonomija, jeftina industrijalizacija i industrijalizovani metodi građenja, a zatim, totalno odsustvo ornamenta, da bi se postiglo minimum standarda za stanovanje svakog stanovnika. Treće, potrebno je koristiti prefabrikaciju i industrijske tehnologije na svim nivoima, da bi se načinila nova životna sredina; treba ih upotrebiti čak i kad se koriste tradicionalne metode gradnje (opeke su, nadasve, masovni proizvod, standardizovana, prefabrikovana komponenta gradnje), građevine treba da izgledaju kao da su ih načinile mašine (tako, fasade od opeke treba pokriti slojem maltera). Četvrto, potrebno je izvršiti opšte čišćenje, rušenje i uklanjanje postojećeg urbanog tkiva, tako da na istoj teritoriji budu izgrađeni novi objekti. Na kraju, forma sama po sebi treba da proističe iz konstruktivnih, ekonomskih, funkcionalnih, političkih i socijalnih razloga, pa prema tome, ona nije predmet subjektivnog niti individualnog shvatanja ili opredeljenja.

U praksi, racionalizam je ohrabrio prihvaćeni internacionalni stil iz kojeg su izbrisani svi istorijski i dekorativni elementi, primajući uticaje od konstruktivizma i De Stijl-a. Među najznačajnijim građevinama bile su Gropiusova zgrada Bauhaus-a, Dessaau (1925-6), Le Courbusier-ova Maison Stein, Garches (1927) i kuće na Weissenhofsiedlung, Stuttgart (1927), dok su teorijske i ujedinjujuće osnove davali CIAM i određeni pisci, među kojima su najznačajniji Giedion i Pevsner.

Jedan od kurioziteta racionalizma procvetao je u Italiji pod vladavinom Benito Mussolini-jevog fašističkog režima (1922-43), a u suštini italijanski modernizam je takođe nazivan racionalizmom od strane Gruppo 7. Terragni je možda bio najizraženiji italijanski racionalista, sa svojom Upravom fašističke partijie, Como (1932-6). Gruppo 7 se razvija formirajući Movimento Italiano per l’Architettura Razionale (MIAR), inspirisan delimično futurizmom. Nakon rata 1939-45, racionalizam je bio prihvaćen, praktično kao de rigueur stil zapadne Evrope i Amerike. Posmatrano objektivno, bio je to samo još jedan stil u arhitekturi, koji je izvlačio svoje motive iz ograničenog opsega arhitektonskih karakteristika potvređenih u 1920-tim, dugujući uopšte, vrlo malo samom racionalizmu, već više željama za zamislima za koje je smatrano da su odgovarajuće za to vreme, i koje su, zbog toga, predstavljale samo metafore masovne produkcije, modernosti i industrijalizacije.

RADIKALNA ARHITEKTURA, RADICAL ARCHITECTURE (engl.) - Termin se često upotrebljavao u periodu 1960-tih i 1970-tih da sugeriše neke ekstreme arhitektonskih oblika ili (mnogo češće) levičarsku političku poziciju kreatora ovakve arhitekture. Ovakav pogled je podstican i široko predstavljan u italijanskom arhitektonskom žurnalu „Casabella“. U stvarnosti, radikalna arhitektura je najčešće predstavljana u vidu crteža, projekata ili kolaža, predstavljana od određenih grupa arhitekata (na primer Archizoom), koje su postavljale pred arhitekte pitanja o onom što konstituiše arhitekturu, obično uključujući jurišanje na arhitekturu koja je sadržala formalan jezik.

RADIONIČKI CRTEŽ - arhitektonsko – građevinski crtež, deo projekta koji je izveden i relativno maloj razmeri (1:10, 1:5, pa sve do 1:1), a na osnovu kojeg je moguće u svakom i najmanjem detalju izraditi predstavljeni deo. Radionički crtezi se koriste prilikom projaktivanja arhitektonske stolarije, detalja ornamentike i sitne plastike, kao i detalja enterijera i nameštaja.

RADNA TRAKA - U arhitektonskom projektovanju, naziv za površinu koja je ima funkciju obavljanja određene delatnosti ili rada od strane korisnika prostora. Radna traka je definisana: radnom površinom – površina ploče stola, kuhinskog elementa i sl., na kojoj se obavlja određen rad ili određena radna operacija, površinom namenjenom postavljenju stolice ili mestu koje je određeno za stajanje u toku procesa rada, kao i komunikativnom pocršinom – kojom se omogućuje komunikacija ostalih, posrednih učesnika u procesu rada. Radna traka ima svoj radni gabarit.

RADNA TRAKA, RADNI GABARIT - Radna traka je prostorno omeđena površina neophodna za izvršenje određenih aktivnosti na upotrebnom predmetu. Dimenzionalni parametri ove površine opredeljuju numeričku vrednost upotrebnog predmeta. Komunikativna traka, koja je često u vezi sa radnom trakom, je prostorno omeđena površina koja obezbeđuje izvršenje različitih aktivnosti i radnih procesa (sedenje, kretanje, rad itd.). Dimenzionalni parametar radne trake kod mnogih objekata usko je vezan za veličinu radnog stola kao i broj radnih mesta u jednoj radnoj jedinici. Stoga razlikujemo: jednorednu radnu traku, dvorednu radnu traku, trorednu radnu traku i višerednu radnu traku. Višeredne radne trake primenjuju se samo u tzv. radnim salama-halama, ili “panoramskim kancelarijskim prostorijama”.

RADNA ZONA - Radna zona obuhvata površinu osnovnog sadrzaja projektovanog prostora. Njen oblik proizlazi prvenstveno iz karaktera procesa, čiji zaključci određuju donekle i odnos prema ostalim zonama. Procesi utiču na razvitak radne zone, na njeno prostorno saobrazavanje i posebno na promene koje ona mora da prati, i da oblikom svoje organizacije pruzi zadovoljavajuća rešenja. Pri izučavanju procesa radnih mesta najviše paznje posvećivalo se pitanjima koja sumaterijalno najvredina, te je problem radnog mesta npr. u industriji ili administraciji temeljnije ispitan nego na nekim drugim slučajevima. Procesi rada u savremenoj kuhinji su takođe bili predmet ispitivanja organizovanog pristupa rešavanju savremenog i socijalnog stanovanja, te se kao rezultat pojavio stav o vrsti sastavu radnih mesta, centara koji sačinjavaju procesne linije u kuhinji. Količina kretanja u procesu odredila je mesto pojedinih centara, međusobni odnos, aposebna ispitivanja dala su rešenja za svako pojedino mesto.

Strogo utvrđeni procesi u radnoj zoni olakšavaju postupak, bar u ovom trenutku. Međutim, u zonama čije su površine usmerene na veći broj namena, gde se obavljaju procesi čije se površine u okviru prostora uklapaju, a ne strogo izdvajaju, usvajanje prostornog zaključka je posledica temeljno urađenih analiza svih predviđenih situacija u procesu, uz definisanje odnosa svake radne zone prema ostalim zonama. Znači da je nemoguće završiti ispitivanja na dimenzionalnim podacima, odnosima upotrebnih predmeta i slično, što predstavlja bazu, ali je nedovoljno da bi odgovorili na sva pitanja koja postavlja višenamenskapovršina.

Za niz funkcija čija su rešenja od zivotnog značaja za ljudsku zajednicu, naročito u stambenoj izgradnji ili izgradnji socijalnih ustanova, postoje nacionalne preporuke, usmeravaja ili ograničenja u vidu normativnih akata. Ovo je takođe rezultat teorijsko-praktičnih ispitivanja odgovarajućih instituta. Oni štede jedan deo puta u praksi pristupa rešavanju radnih zona, jer se kao gotovi analitički podaci uvode u proces projektovanja, a samim tim ne mogu se okarakterisati preprekom u stvaralaštvu. Jedino pravilno uspostavljanje odnosa među zonama, bez obzira koliko su one normirane, utiče na kvalitet budućeg prostora. Znači, vrednost projektantskog postupka u ispitivanju ovih odnosa doneće određen kvalitet, a svaki arhitekt posebno u analitičkom pristupu nekom programu određuje, normira površine.

Postavljajući shemu procesa i međusobni odnos osnovnih sadrzaja budućeg prostora utvrđujemo broj i vrstu radnihzona. Shema kretanja odeđuje broj korisnika po vrstama. Svaku od predviđenih zona moguće je iskazati na isti shematski način kao zbir potrebnih funkcionalnih grupa. Površina r.z., prema procesu, usvaja se vezivanjem tipičnih jedinica u sklop preko komunikativnezone, ili se to ostvaruje u jedinstvenoj površini, u kojoj se postavljaju ne samo potrebna radna mesta, već nekad i površina za kretanje, vertikalna čvorišta i pomoćno higijenska zona.Između ove dve krajnosti u organizaciji radne zone moguće je navesti niz prelaznih rešenja a koja u postupku vrše različita spajanja prisutnih zona u sopstvene površine.

RADNI GABARIT - Pod radnim gabaritom podrazumevamo zbir površina upotrebnog predmeta i komunikativne (manipulativne) trake koja obezbeđuje radnu aktivnost i kretanje. Veličina radnog gabarita je uslovljena veličinom upotrebnog predmeta, njegovim polozajem i komunikativnom trakom.

RADNO MESTO - V. Prostorne jedinice, Radna zona. Radna mesta mogu se razvrstati u dve osnovne grupe, i to:

1. Kao isključivi rezultat rešenih procesa i međusobnog delovanja ostalih radnih masta. Ovde se ne mogu navesti razlozi koji su nastali kao rezultat analize i dejstva prirodne ili urbane sredine neposredno na trazeno radno mesto. Ali i u ovim slučajevima urbana sredina dejstvuje, samo ovog puta posredno, tj. preko koncepta celine;
2. Kod namena gde je nemoguće definisati r.m. bez direktnog uticaja uslova prirodne, odnosno, urbane sredine. Kod niza jedinica za stanovanje u hotelima lako je uočiti da i raspored radnih mesta predstavlja samo posledicu dobrog tumačenja mogućnosti, prilika i događanja u prostoru spoljnje sredine. Odlike ovih su toliko značajne za budući karakter radnog mesta da su - možemo slobodno tvrditi - podloga celokupnog zaključivanja.

Termin radno mesto nije nov, a primenjuje se najčešĆe u projektovanju administrativnih i industrijskih zgrada. Pojam moze da bude bliže određen sledećim elementima:

1. Radno mesto je teritorijalno ograničen prostor koji je dovoljan za smeštaj radnog stola ili mašine, za rad i kretanje mašine i čoveka i za smeštaj potrebne pripremljene količine materijala za obradu, i obrađenog materijala, do se ovaj sa mesta ne otpremi u dalju proizvodnju;
2. U pogledu veličine radnog mesta, treba razlikovati tri pojma: čist gabarit - radni gabarit, i površine potrebne za opravku radnog mesta - remont ili montažni gabarit;
3. U odnosu na proizvodnju, radna mesta mogu biti samostalna, grupna (organizovana za serijsku proizvodnju) i u nizu (organizovana za lančanu proizvodnju);
4. Obzirom na vrste, radna mesta se mogu diferencirati na pokretna i nepokretna;
5. Obzirom na upotrebu pogonske energije, radna mesta se mogu podeliti na dve glavne grupe: na radna mesta gde se odvija manuelan rad i na radna mesta kojima je potrebna pokretačka snaga;
6. Radno mesto nije definisano samo svojom veličinom, već mnogim faktorima koji obezbeđuju bezbedan i udoban rad čoveka.

Pošto su sve teorijske analize u većini slučajeva određivale samo zahvaćenu površinu predmetima i njihovom upotrebom od strene korisnika, koja je tu teritoriju proširivala za kretanje oko i sa predmetima, mi smo usvajajući ovaj termin (Arbeitsplatz, plade de la travaille) njega razmatrali kao polaznu jedinicu prostora. Iz tih razloga, polazna jedinica kao promenljiva veličina, bila bi element, dakle nešto što još nema sve odlike prostora, ali je polazna vrednost za dolaženje do prostora. Radno mesto je u tom redosledu već jedinica prostora, zapravo njegova prva i osnovna jedinica, čije su odlike proširene, jer se sada ono posmatra u procesu zadovoljenja odvijanja delatnosti, a ne samo kretanje i opsluživanje. Tako su uvedene dve velike grupe za njegovu definiciju i one su u polaritetu ograđeno/uključeno. U prvoj bi to bili: izbor veličine (prvi stepen delatne analize - element), veze u neposrednoj okolini - fizičke, vizuelne, komunikativne, sa ostalim radnim mestima, i prostorna klima koja obuhvata uslove prirodnog i veštačkog osvetljenja, položaja prema otvorima, osunčanja i zaštitu od sunca, vazduh - provetravanje, temperaturu, grejanje, vlažnost i akustički konfor. U drugoj su uslovi uključivanja ka prirodi, urbanom i porodičnom kolektivu i neposrednom susedstvu. Što se tiče uslova pod nazivom klima prostora, tu valja razumeti pet međunarodno prihvaćenih zahteva korisnika o kvalitetu građevine, i to: toplotni konfor, vazdušni konfor, vizuelni konfor, akustički konfor i ušteda energije. Toplotni konfor obuhvata temperaturu, važnost i grejanje, vazdušni konfor obuhvata: kvalitet vazduha, provetravanje, količinu i uticaj mesta i oblika prostora na klimu prostora, vizuelni konfor obuhvata: prirodno i veštačko osvetljenje, položaj prema otvorima, osunčanje i zaštitu od sunca, akustički konfor obuhvata: ograničavanje smetnji i uznemirenja, problem uštede energije bi spadao takođe u deo klime prostora.

RAFINIRANOST U ARHITEKTURI - Naziv za plan jednog arhitektonskog objekzta koji je prečišćen, prefinjen, kompoziciono usklađen, sa visokim stepenom kompozicione harmonije, plan kojem se “nema šta oduzeti ili dodati”. Rafinirana arhitektura je harmonična, prečišćena, prefinjena arhitektura.

RAISON D’ETRE U ARHITEKTURI (francuski: razlog postojanja) - U arhitektonskom smislu, predstavlja povod, osnovni uzročnik, razlog stvaranja i postojanja jednog arhitektonskog dela ili građevine uopšte. To je njegova funkcija, snaga njegovog izraza, dominantno stanje u sistemu arhitektonskih objekata. Prema Le Corbusieru “raison d’etre predmeta predstavlja lekciju koju istorija pruza arhitekti; svaki događaj i svaki predmet su “u vezi sa”.

RAMOVSKA IZGRADNJA (engl. framed building) - Struktura čiju težinu nosi ramovska konstrukcija umesto nosećih zidova. Pojam uključuje takođe savremene metalne strukture, one od prednapregnutog betona, kao i drvene ramovske konstrukcije i građevine. Od prvih, ramovi su obično opšiveni lakim materijalom za spoljno oblaganje zidova; u poslednjem slučaju, ispuna rama može da bude od letvica oblepljenih ćerpičom, opekom i dr.

RASPORED OSLONACA (nem. Stuetzenstellung) - Razmak i raspored stubova u jednom redu ili na jednom spratu. Raspored oslonaca može da bude takav da je međusobni razmak stubova isti (interkolumnijum) ili da bude raspoređen u ritmu kraći-duzi razmak. Postoji nekoliko osnovnih tipova rasporeda oslonaca:

1. Spratni raspored oslonaca: raspored oslonaca u prizemlju odgovara rasporedu oslonaca stubova na spratu. Isto tako, raspored oslonaca na fasadi jedne građevine, odgovara rasporedu oslonaca u unutrašnjosti iste građevine.
2. Ritmički raspored oslonaca: često korišćen raspored oslonaca naročito u periodu renesanse (paladijevmotiv, serliana), gde se kao stubovi nosači unutar jednog arkadnogniza postavljaju udvojenistubovi ili stubovi postavljeni po dva na manjem razmaku od duzine raspona luka.
3. Spratni raspored oslonaca sa različitims tubnim redovima. Često primenjivan raspored oslonaca u periodu romanike, a karakteriše ga spratni raspored oslonaca, uz upotrebu različitih stubnih redova na različitim spratovima građevine.

RASPRŠENO OSVETLJENJE - Naziv za vrstu osvetljenja koje ne dolazi u unutrašnjost prostorije sa jedne tačke, od strane tačkastog svetlosnog izvora, već je raspršeno po celoj prostoriji putem prelamanja i odbijanja svetlosti kroz difuzno prozorsko staklo.

RASTER (od lat. rastrum groblje, nem. Raster):

1. Naziv za geometrijsku mrežu koja čini osnovu jednog arh. ili urban. plana, koja određuje njegovu strukturu, veličine, dimenzije, globalnu kompoziciju i saobraćajni sistem. Raster može da bude opšte: geometrijski i organski. Geometrijski r. je: kvadratan, pravougaon, trougaon, heksagonalan, radijalan, koncentričan, talasast, promenljiv, složen. Organski r. je: nepravilan, r. prema izohipsama. Prema funkciji, raster moze da bude: 1. urbanistički raster, 2. arhitektonski raster, 3. konstruktivni raster, 4. enterijerski raster, 5. fasadni raster. Prema dimenzijama, raster moze da bude: 1. milimetarski raster, 2. metarski raster, 3. modularni raster i dr. Prema nameni, raster je: 1. konstruktivni raster, 2. projektantski raster i dr. Tokom istorije arh. i urban., raster je imao važnu ulogu prilikom određivanja položaja arh. objekata i posebno položaja jednog grada. U ant. doba, još je Vitruvije nesumnjivo bio pod uticajem kritike iznesene na račun hipodamske doktrina kad i on, sledeći Aristotela, preporučuje da se izbegava sasvim pravilna ortogonalna planimetrija gradskog areala, i to prvenstveno zbog lakše odbrane grada od neprijatelja, ako ovaj prodre u grad. Međutim, u praksi, upravo od Vitruvijevih vremena, aksijalnost i simetrija postaju glavne odlike eukosmije rim. grada i njegovih monumentalnih građevina.
2. U umetnosti, posebno štamparstvu, mrežica okomitih i vodoravnih tačkastih linija, koja se izvodi fotohrmijskim putem na površini klišea; pomoću te mrežice postižu se kod štampanja tonovi i intenzitet obojenosti na reprodukcijama jednobojnih i višebojnih otisnutih slika.

RASTER, MILIMETARSKI - Raster mreža kod koje su najmanja pojedinačna kvadratna polja dimenzija 1x1 mm. Koristi se prilikom projektovanja detalja sklopova.

RASTEREĆENJE KONSTRUKCIJE (nem. Entlastung) - Konstruktivni princip koji se primenjuje da bi se rasteretila greda ili luk nekog otvora od opterećenja zida iznad. Postoje dva tipa rasterećenja: 1. trougaono rasterećenje i 2. rasteretni luk. Trougaono rasterećenje (nem. Entlastungsdreieck) se primenjuje iznad arhitravne grede, kada se blokovi zida iznad stepenasto povlače, ostavljajući trougaoni prostor iznad grede, koji je često ispunjen skulptoralnim ili reljefnim prikazom (Lavlje vratnice iz Mikene). Rasteretni luk (nem. Entlastungbogen) je lučna konstrukcija nad nekom nišom ili u nekom zidu, koja rasterećuje zidne otvore koji se nalaze ispod od tezine zidne konstrukcije iznad.

RASTUĆI STAN - Teza o potrebi rastućeg stana oslanja se na tri empirijske činjenice-uslova: -Demografski: Porodica je rastući organizam čiji se broj članova u vremenu neizbežno smanjuje ili povećava. -Sociološki: Porodica je osnovna sociološka ćelija koja zahteva neometanu individualnost u svom domenu, i koja za svoju normalnu reprodukciju zahteva odgovarajući prostor. -Ekonomski: Sa stanovišta ekonomisanja investicijama, nedopustljiv je luksuz početna gradnja statičkih jedinica za maksimalnu veličinu porodice (tradicionalan način gradnje porodične kuće kod građanskih klasa na zapadu), jer tamo gde se stambeni problem postavlja kao šire društveno pitanje, gde uključuje i slojeve s niskim prihodima – ono onemogućava rešenje problema.

U sklopu tih slojeva, stan koji je koncipiran kao promenljiva rastuća jedinica (uslovljena rastom porodice i prihoda). Doxiadis to smatra jednim trajnim i povoljnim rešenjem ne samo ekonomskog dela problema, nego i uslovom za ostvarenje stabilnosti porodice i njenih članova za duže vreme i u ustoj ljudskoj zajednici, što je, s druge strane, uslov za povoljan razvoj socioloških elemenata. Analogni uslovi mogu se primeniti i na nestambene strukture, školske zgrade, trgovinske i uslužne jedinice, iz čega proizilazi opšti zahtev i za koncipiranjem zgrade, jediničnog elementa gradske strukture, kao razvojne i fizičke rastuće jedinice.

RAVNE LINIJE, TEORIJA RAVNIH LINIJA (engl. straight lines) - Teorija u arh. koja u osnovi predstavlja reakciju, odnosno, revolt prema geometriji arhitektonskih oblika prikazanih upotrebom sterilnih tehniciziranih pravih linija, nasuprot prirodnim krivim, slobodno zaobljenim linijama koje su humane i svojstvene čovekovoj prirodi. Pokret protiv ravnih linija u arh. nastao je paralelno sa hipi pokretom u svetu i u osnovi predstavljao je snažnu kritiku postojećeg arh. sistema zasnovanog na krutim pravilima geometrije. Tvorac i najznačajniji protagonista teorije ravnih linija bio je bečki arhitekt i slikar Hundertwasser, koji je napisao: “Mi živimo u haosu pravih linija...Onaj koji ne veruje u to trebalo bi da se pomuči brojeći ravne linije koje se nalaze svuda okolo njega i razumeće; zbog toga što nikad neće prestati sa brojanjem...”

RAVNI POVRŠINSKI SISTEMI KONSTRUKCIJA - Ploče se prostiru preko linijskih oslonaca, načelno paralelnih sa koordinatnim osama. Tako se obrazuju pravougaone ploče, dobijaju se rotacioni sistemi. Mogućan je slučaj kosih ploča; njihove su strane obrazovane paralelogramima određenih ukrasnih uglova. Funkcija objekta može nametati vrlo različite pravce naleganja; onda se dobijaju trougaoni, mnogougaoni, trapezni i drugi oblici ploča. Najzad, ploče se mogu oslanjati ne linijski već na definisane površine; takve su ploče bez rebara, oslonjene na tzv. kapitele; opšte se takve ploče nazivaju pečurkaste ploče. Opterećenje je podeljeno po površini ploče – kontinualno ili diskontinualno – i deluje upravno na srednju površinu ploče. Može biti i opterećenje kosog pravca; u tom se slučaju radi sa komponentama upravnim na srednju ravan ploče i komponentama u toj ravni. Geometrijski, ploča ima debljinu malu u odnosu na druge dve dimenzije- širinu i dužinu.

RAVNOTEŽA KAO HARMONIJA - V. Harmonija. Ravnoteža je najbitniji uslov integriteta celine. Kod simetrije se vrši poklapanje ose ravnoteze sa samom osom simetrije pa je otuda simetrija već sama po sebi neka vrsta obezbeđene ravnoteže. U slobodnim dispozicijama ravnoteža je skrivena i valja je ostvariti ne formalnim već istinskim uspostavljanjem unutarnjeg jedinstva i kohezije elemenata kompozicije. To je mnogo slozeniji proces i za to valja posedovati mnogo više kvalifikacija, veštine i imaginativne moći. Oscar Nimeyer je u nizu svojih objekata istrazivao fenomen ravnoteze kao jedan od primarnih principa arhitekture. Njegove realizacije u tom smislu mogu posluziti kao obrasci uspostavljene ravnoteže osnovnih volumena jedne šire urbanističke kompozicije, kao u slučaju centralnog objekta kompleksa u Braziliji.

RAVNOTEŽA - Stanje tela kada miruje ili kada se kreće ravnomernom brzinom. Telo na koje deluju sile može biti u ravnoteži samo ako je rezultanta sila jednaka nuli. Razlikuju se tri vrste ravnoteže: (a) stabilna, kada se telo posle manjeg poremećaja vraća u prvobitni položaj; (b) indiferentna, ako u blizini, ima još niz ravnotežnih položaja; (c) labilna kada se telo posle poremećaja ne vraća u prvobitni položaj, nego se kreće prema nekom drugom, stabilnom, položaju.

RAZMERA (nem. Massstab) - Razmera crteža. Odnos jedinice mere arhitektonskog crteza i jedinice mere objekta ili prostora na terenu. Arhitektonaska razmera predstavlja stepen umanjenja prirodnih dimenzija objekta i dimenzija objekta koji je nacrtan u planu. Uobičajene arhitektonske razmere su: 1:200, 1:100. 1:50. Uobičajene urbanističke razmere su: 1:25.000, 1:2.500, 1:1000, 1:500, 1:200.

RAZMERA CRTEŽA - Odnos između dužina na crtežu i odgovarajućih veličina u prirodi, npr. 1:25, 1:100, što znači da su veličine u prirodi 25, odnosno 100 puta veće od dužina na hartiji. Na ovaj način mogu, osim dužina, da se predstave i druge količine, kao npr. sile u planovima sila.

RAZMERA, PROPORCIONALNA (engl. scale) - 1. U arhitekturi, proporcije građevine ili njenih delova koje su u odnosu na modul ili neku jedinicu mere. 2. U arhitektonskom crtanju, razmera planova, preseka, osnova, itd., u relaciji prema stvarnoj veličini objekta koji se ucrtava.

RAZMERNIK - Lenjir ili drugi merni instrument koji poseduje skalu mera izvedenu u određenoj razmeri. Razmernik daje dimenzije crteža izrađenih u različitim razmerama.

RAZONODA I ARHITEKTURA - U stambenoj arhitekturi, isto kao i u urbanom planiranju, posebna pažnja se odnosi na funkciju čovekove razonode. U tu svrhu se planiraju i projektuju dečja igrališta za najmlađe i sportska igralištai drugi sportski objekti za starije. U skladu sa uslovima terena i mogućnostima, koriste se zelene površine za izgradnju sportskih terena, a na mestima obala mora, reka i jezera, prave se plaže i kupališta. U svrhu razonode, projektuju se i planiraju hoteli, hotelska i apartmanska naselja, sa pratećim sadržajima.

RAZUMLJIVOST U ARHITEKTURI - Arhitektura nekog objekta, da bi bila shvaćena a prema tome i pravilno korišćena, mora da bude razumljiva. Svaki arhitektonski objekat predstavlja izraz arhitektonskog jezika. On govori putem arhitektonskih simbola: konstruktivnih (grede, lukovi, otvori), simbola materijala (boja, tekstura), izrazom forme (oble, geometrijske, simboličke, teriomorfne i dr.). Svi ovi elementi predstavljaju sistem znakova koje emituje jedan arhitektonski objekat. Ukoliko je ovaj sistem znakova lako protumačiti, tada kažemo da je arhitektura posmatranog objekta razumljiva.

RAZVIJENA FASADA (nem. Fassadenabwicklung) - Postupak prilikom projektovanja pomoću kojeg se prikazuje objekt na taj način što se njegove četiri fasade razviju, onim redosledom kako stoje u prirodi. Razvijena fasada daje celoviti prikaz arhitektonskog objekta, kako njegove ulične, tako njegove dvorišne fasade.

RAZVIJENI IZGLED (nem. Abwicklung) - Način arhitektonskog prikazivanja fasade nekog objekta tako što se susedne fasade, koje u osnovi stoje međusobno postavljene pod uglom, na crtezu predstavljaju u produzetku, u istoj ravni. Pomoću razvijenih izgleda postiže se prikazivanje izgleda građevine u pravim dimenzijama, bez skraćenja koja bi se inače pojavila.

RAZVOJ I FORMA - Svaka arhitektonska forma ima svoj razvojni put, počev od njenog prvobitnog nastanka pa do danas. Možemo da pratimo razvoj: konstruktivnih oblika, kao elemenata ili konstruktivnih sistema, materijala za gradnju i oblaganje, tehnika gradnje, pa sve do razvoja formi ornamentalnih ukrasa. Na osnovu stepena razvoja jedne arhitektonske forme, moguće je precizno utvrditi vreme nastanka arhitektonskog oblika, ali i detaljno mesto nastanka jednog arhitektonskog ornamenta.

READY MADE ARHITEKTURA (engl. gotovo, spremno, brzo, lako učinjeno):

1. Naziv za arhitekturu koja je već pripremljena, izvedena, presklopljena i moguće ju je po instant principu jednostavno doneti na njenu lokaciju i spustiti po zelji naručioca. Ovakva arhitektura je nastala iz potrebe veoma brze izgradnje određenih objekata, pre svega prodajnih objekata, ali i stambenih, koja nestaje iz ekonomskih i potrošačkih razloga ili usled događanja neke prirodne ili veštačke kataklizme, nakon koje je neophodno što pre uspostaviti normalne uslove života ugroženog stanovništva. R.m.a. pretpostavlja visok stepen prefabrikacije, značajnu upotrebu tehnologije građenja, savremenih konstruktivnih principa i savremenih materijala.
2. Ready made pojava u umetnosti vezana je za početke likovne anarhije i destrukcije; naziv za besmislene objekte nastale kao kombinacija predmeta svakodnevne upotrebe kojima se proizvoljno dodaju ili otkidaju pojedini delovi. Ready made je prvi primenio Marcel Duchamp, jedan od inicijatora dadaizma, koji je po dolasku u Ameriku (1915) načinio prve ovakve objekte.

REALISTA U ARHITEKTURI - Realista je onaj arhitekta ili umetnk uopšte koji ne odustaje da između dela i gledalaca potraži posredovanje nekog subjekta i koji se i dalje služi najukorenjenijim vizuelnim konvencijama. Međutim, realizmom sa često izražavaju i umetnici koji u svoja dela programski unose drame i suprotnosti savremenog društva, i odbijajući svaku konvenciju traže komunikaciju novog tipa bez pomoći tradicionalnih sredstava. Realisti su i arhitekti i umetnici koji se služe prostornim predstavama ili slikama kao posredstvom za prenošenje zaključaka i sudova, ali i oni koji nastoje da upotpunosti prenesu u delo trenutak svog iskustva, proklamujući potrebu za poništenjem ličnosti u njenom proizvodu.

REALIZACIJA PROJEKTA - Materijalno se arhitektonski objekt ostvaruje izgradnjom, tj. izvođenjem građevnih radova prema određenoj dispoziciji koja je fiksirana u elaboratima arhitektonskog projekta. Za razliku od realizacije na području nekih drugih grana umetnosti (vajarstva, slikarstva), u kojima sam kreator i tehnički relizira svoju zamisao, na području arhitektonske delatnosti izvođenje građevinskih radova predstavlja u suštini tehnički rad nezavisan u svom praktičnom odvijanju d ličnosti kreatora. Potpuno je rauzumljivo da arhitekt-kreator mora po pravilu imati mogućnost nadzora nad procesom izvođenja građevine, kao garanciju da će se realizacija izvršiti prema intencijama i koncepciji samoga projekta. Praktičnu realizaciju arhitektonskoga projekta, tj. izgradnju objekta, preuzimaju posebno organizovana građevinska preduzeća. Sprovođenje izgradnje zahteva u prvome redu dobru organizaciju gradilišta, koje predstavlja adekvatan tehnički pogon, snabdeven u slučaju većih objekata građevinskim mašinama, transpornim sredstvima i potrebnom radnom snagom.

RE-ARHITEKTURA - Ponovo upotreba (re-upotreba) i ponovo doterivanje (restauracija, rekonstrukcija) starih zgrada takvog kvaliteta da nije moguće održavanje njihove funkcije (kao na primer Hartley-ev Albert Docks, Liverpool.

REDESIGN, REDIZAJN - Ponovo oblikovanje jednog arhitektonskog objekta, enterijera ili detalja. Redizajn moze da bude sastavni element rekonstrukcije, pa čak i restauracije, kada se koriste nova rešenja da bi se postigli bolji kvalitet ili izgled jednog prostora, objekta ili arhitektonskog detalja. U urbanističkom smislu, redizajn je prisutan u urbanističkim planovima, uporedo sa urbanističkom rekonstrukcijom. Redizajn jednog trga, na primer, uključuje novi projekt popločavanja trga i uvođenje novih prostornih elemenata, ka o na pr.: novog osvetljenja, reklama, fontana i dr.

REDUKCIJA, ARHITEKTONSKA - Naziv za proces smanjenja, uklanjanja nepotrebnih elemenata prilikom arhitektonskog projektovanja i urbanističkog planiranja. Predstavlja optimalizaciju prostora, njegovu racionalizaciju, putem izbacivanja “viška prostora” i “pakovanja” prostora u svedene i racionalne forme. Sličan postupak vrši se i u urbanističkom planiranju.

REFLEKSIJA (l. reflexio) - Odbijanje (talasa, svetlosti, svetlosnih zrakova, zvuka itd.); odblesak, odsev, odsjaj; fil. razmišljanje, rasuđivanje, razmatranje, prenošenje pažnje sa objekta posmatranja na subjekt i razmatranje odnosa u kome se nalazi subjekt prema objektu; znanje radi znanja; posmatranje, zapažanje, opaska.

REFLEKTOVANA BOJA (engl. reflected colour) - Optička promena nijanse boja koja se događa kad se jedna boja odbija o drugu.

REFORMIZAM U ARHITEKTURI - Pojam za arhitektonski stav, ređe pokret koji ima za cilj preinačenje, menjanje nabolje, preustrojstvo, popravku sadašnje stanje u arh. Reformistički pokreti u arh. naročito su prisutni u savremenoj arh., gde su nastajali zajedno sa reformističkim pokretima i strujanjima u savremenoj istoriji. Primer uticaja reformizma u savremenoj arhitekturi predstavlja nastanak komunističkog konstruktivizma i njegov period pre nego što će da bude ugušen od strane staljinističke reakcije iznutra i konzervativnog i liberalnog reformizma spolja. Kubo -futurizam predstavlja takođe pokušaj reformističkog pokreta u arh., nastalog na osnovama socijalnog reformizma društva.

REGIONALIZAM U ARHITEKTURI - Naznačava pripadnost jednom području, regiji, geografskom podneblju ili posebnoj kulturno tradicionalnoj sredini. Regionalna arh. takođe predstavlja tradicionalnu arh. jednog podneblja. Ona moze da bude folklorna arh. i tada je nastala kao plod istorijske narodne tradicije graditeljstva, ili može da bude istorijska arhitektura regije, kada nosi odlike i istorijske karakteristike stilova određenog područja. R.a. takođe pronalazimo i u vidu stilskog regionalizma, koji karakteriše upotreba stilskih elemenata jedne regije unutar arhitekture koja prostorno nije vezana za nju. Regionalizam mozemo takođe da posmatramo u opštem smislu, prilikom istovremene upotrebe arh. elemenata karakterističnih za dve i više regija, pa čak iz više istorijskih perioda i njihovo ukomponovanje unutar jedinstvene i celovite arh. kompozicije.

REGIONALNO PROJEKTOVANJE - Počeci regionalnog projektovanja smatra se da su nastali tokom XIXv., kada je nastao velik raskorak između urbanističkog projektovanja i ostvarenja urbanističkog plana. Umesto doslednog ostvarenja plana za proširene delove grada, što je u periodu feudalizma, i naročito apsolutizma bilo oštrim merama sprovođeno, sada se izgradnja novih gradskih delova sprovodila pod uticajem zemljišnih i građevinskih špekulanata, koji na osnovu delimičnih “parcelarnih planova” poljoprivredno zemljište pretvaraju u stambene blokove. Većina tako rađenih delimičnih planova nije bila u skladu sa pravilnim urbanističkim razvojem grada i stvarala smetnje pri sprovođenju generalnog urbanističkog plana. Kod planskog proširenja velikih gradova nailazilo se na velike smetnje zbog besplanske izgradnje predgrađa i prigradskih naselja, koja su vremenom ulazila u sastav teritorije za proširenje grada. Ove probleme rešavalo je regionalno projektovanje.

REGULACIJA (nem. Flucht): 1. Prava linija koja ograničava (reguliše) više građevina ili delova jedne građevine sa jedne strane i postavlja ih u određen položaj u odnosu na regulacionu liniju. 2. Redosled soba u nekoj građevini, koji čini niz soba međusobno postavljenih duž zajedničke osovine. (v. Enfilade).

REGULACIONA LINIJA - V. Građevinska linija. Regulacionom linijom se regulišu odnosi gradilišta prema ulici. Ona obelezava površinsku traku koja pripada ulici i koja odvaja javne saobraćajne površine namenjene pešaku ili kome drugom vidu saobraćaja od površina namenjenih za izgradnju. Regulaciona linija prema tipu izgradnje moze biti za zgradu ili za ogradu. Građevinska linija ili regulaciona linija za agradu označava položaj zgrade prema ulici i njenoj regulacionoj liniji. Građevinska linija i regulaciona linija ulice kod gradske ivične izgradnje čine opštu regulacionu liniju.

REGULACIONA LINIJA, GRANICA U PLANU (Arh.) - Granica određena regulacionim planom prema kojoj se moraju pri projektovanju ili izgradnji postaviti gradski objekti i zgrade.

REKOGNOSCIRANJE TERENA - Oblizak i neposredno upoznavanje terena na kome se predviđa neka trasa. Ima za cilj utvrđivanje topografskih, geoloških, meteoroloških, hidroloških i drugih uslova.

REKONSTRUISATI (nl. reconstruere) - Ponovo sagraditi, iznova sazidati, prezidati; iz pojedinih delova ili ostataka stvoriti sebi sliku prvobitne celine, pa onda ponovo sastaviti tu celinu, obnoviti.

REKONSTRUKCIJA (lat. reconstructio, nem. Rekonstruktion) - U arhitekturi, istraživanje i ponovo uspostavljanje prvobitnog izgleda i stanja jednog delimično ili potpuno uništenog građevinskog ili arhitektonskog objekta, ili umetničkog predmeta uopšte. U arh. smislu, predstavlja nanovo uspostavljanje izgleda, ponekad i obnavljanje funkcije jednog arh. objekta, tako da on dobija svoj prvobitni izgled koji je imao u jednoj ili više faza svog postojanja, onakav kakave je bio pre uništenja objekta. R. moze da obuhvati: celokupan objekat, njegovu fasadu, njegov enterijer, konstrukciju, detalje objekta. R. može da bude: kompletna i delimična (ukoliko se vrši samo na delu arh. objekta. R. se moze vršiti u zajednici sa sanacijom, konzervacijom, adaptacijom. R. je moguće obnoviti prethodne funkcije jednog objekta, ali i dati mu nove funkcije. R. se vrši prema planu rekonstrukcije. Tehnike r. su: projektne (restitucija, restauracija), tehničke r.: izgradnja, dogradnja, nadgradnja i dr. U urban. smislu, moguće je vršiti r. uništenog, nestalog urbanog tkiva ili r. novosagrađenog ali tehnički i urbanistički neodgovarajućeg tkiva. Urban. r. može da bude: r. ulica, fasada, saobraćaja, gradske infrastrukture (vodovod, kanalizacija, električne instalacije i dr.). Urban. r. ima za cilj podizanja urbanog standarda jednog urbanog tkiva.

Metode rekonstrukcije su veoma raznovrsne i različite. Prva faza rekonstrukcije obuhvata: istraživanje postojeće dokumentacije o objektu i istrazivanje samog objekta, da bi se izvršila restauracija njegovog prethodnog stanja, odnosno, prvobitnog izgleda. Druga faza je izgradnja nedostajućih elemenata, dogradnja ili promena oblika fasade i enterijera. Završna faza je uspostavljanje funkcije arhitektonskog objekta u skladu sa njegovom pređašnjom funkcijom.

REKTIFIKACIJA (nl. rectificatio) - Ispravljanje, popravljanje; mat. pretvaranje krive linije u pravu, određivanje dužine krivih linija; hem. potpuno prečišćavanje tečnosti ponovom destilacijom.

REKTILINEARAN (engl. rectilinear) - Naziv za pravolinijski, izveden arh. objekat ili nacrtan arh. plan u pravolinijskom geometrijskom sistemu.Rektilinearan plan predstavlja arh. ili urb. plan nastao upotrebom pravolinijskog sistema.

REKTILINEARAN PLAN (engl. rectilinear) - Pravolinijski plan, kod kojeg je osnova komponovana osnovnom dominantnom upotrebom pravih linija.

REKTILINEARNA ARHITEKTURA - Naziv za arhitekturu nastalu na osnovu rektilinearnog plana. Rektilinearan grad je grad nastao na osnovu pravolinijskog plana.

REKTILINEARNA FORMALNOST - Arhitektonsko načelo projektovanja u ortogonalnom sistemu, projektovanje u rektilinearnim formama.

RELACIJE - Jesu povezanost, međuzavisnost i interakcije elemenata i iste počivaju na određenim zakonima ili određenim kriterijumima. Kako relacije predstavljaju osnovno obeležje opšte definicije to je njihova raznovrsnost skoro neograničena jer iste mogu biti uzročno-posledične, slučajne, logične, funkcionalno zavisne, finalističke i sl. Svakako da se sve relacije i odnosi istovremeno ne mogu uzimati u obzir - usled čega se mora znati kriterijum i karakter pri izboru prirode odnosa.

Ako bi se proučavanje svelo na opisivanje samo elemenata sistema nezavisno jednih u odnosu na druge, što strogo uzevši nije ni moguće, i neuzimajući u obzir relacije i međuzavisnosti koje postoje među njima, to bi se proučavanje svelo na bezsadržajnu anatomiju. U prirodi, poznato je, ništa nije stalno i sve podleze kretanju, sve se menja i transformiše.Ova opšta karakteristika prisutna je u svakom realnom sistemu. Međutim, ona je prisutna u našim arhitektonskim sistemima kao logična osnova za racionalno shvatanje prirode.

Povezanost i relacije elemenata sistema čine “krvotok” u organizmu sistema. Ukoliko se odnosi na nekim elementima ne javljaju u onoj prirodi koja je određena prirodom zadatka onda takvi elementi prestaju biti tkivo sistema i ne ulaze u njegov kontekst, no oni elementi koji se nisu nalazili u sistemu mogu se naći u njemu ukoliko postanu nosioci onih interakcija i međuzavisnosti koje vladaju u sistemu.

RELATIVNA MERA (Arh.) - Mera izražena u delovima, ili u višekratnicama neke određene veličine na samom objektu. Ova služi kao jedinica za merenje svih ostalih dimenzija i zove se modul. Tako na zgradama stare grčke, modul je bio donji poluprečnik stuba.

RELJEF, ZEMLJIŠNI - Izgled zemljine površine, sa njenim različitim oblicima u visinskom pogledu, naziva se reljef ili visinska razgrana zemlje. Na kartama se predstavlja izohipsama, šrafiranjem ili senčenjem u boji.

REMEK DELO (engl. masterpiece) - 1. U sistemu srednjovekovnih gildi, obavezno probno delo koje je svaki kandidat za zvanje mastera morao da sačini da bi dokazao svoje kvalifikacije. 2. Kolokvijalno, svako umetničko elo izuzetne vrednosti.

REMINESCENTNA ARHITEKTURA - Naziv za arhitekturu koja predstavlja izraz, odnosno, podseća na neku formu, sadržinu, strukturu, kompleks ili izraz koji je već jednom postojao i kao takav bio već sadržan u primeru koji je izgrađen mnogo ranije.

REPETITIVNE FORME - Naziv za forme koje se ponavljaju u određenom ritmu, u nizu ili naizmeničnom nizu, poput šah polja. Javljaju se na profilaciji na arhitektonskim objektima, frizovima i sl.

REPLIKA (engl. replica) - Precizno reprodukovan umetnički objekat od strane samog autora ili drugog umetnika.

REPRESIVNA TOLERACIJA U ARHITEKTURI, REPRESIVNO TRPLJENJE - Pojam je definisao Herbert Marcuse, a predstavlja kompromis koji avangardni arhitekta mora da postigne sa državnim sistemom, bez obzira koliko nazadan ili represivan on bio da bi na kraju mogao da nametne svoje ideje. R.t.a. opisuje 1965.g. španski arh. Ricardo Bofill kao kontradikciju kroz koju je morao i sam da prođe kao arhitekt za vreme fašističkog režima u Španiji gradeći luksuzne vile za državne naručioce, mada sam nije učestvovao u njihovoj politici.

REPRESIVNI PROSTOR - Ako ispitamo primere urbanističkih predloga, možemo zaključiti da oni ne idu daleko. Oni se ograničavaju na to da izdele prostor na kvadrate i da ga prertiju mrežom. Ne znajući ono što nastaje u njihovo sopstvenoj glavi i u njihovim operativnim konceptima, ne priznajući u suštini ono što se događa (i što se ne zbiva) na njihovom slepom polju, tehnokratama se dešava da organizuju u tančine represivni prostor. Oni ne znaju da prostor krije ideologiju (tačnije ideo-logiku). Ne znaju da je naizgled objektivni urbanizam (jer je državni, pothranjivan stručnostima i znanjem) u suštini klasni urbanizam i da prikriva klasnu strategiju (posebnu logiku). U iskušenju smo da zaključimo kako upravo u tom sektoru tehnostruktura i “kompenzaciona moć” nasuprot velikim ekonomskim i političkim snagama (Galbraith), dolaze do “optimelne” efikasnosti, dozvoljavajući logici i strategiji da se sakriju od pogleda: strategiji da se pokaže “logičnom”, to jest - nužnom.

REPRODUKCIJA U ARHITEKTURI - Naziv za postupak umnozavanja, ponavljanja ili nanovog proizvođenja određenih arh. elemenata ili celih objekata. U Urbanizmu, pojam reprodukcije se vezuje za umnozavanje urbanih elemenata i njihovu novu primenu u strukturi jednog grada.

RESPONSIVNA ARHITEKTURA, ARHITEKTURA KOJA BRZO REAGUJE - Načelo koje su postavili pripadnici grupe arhitekata Archigram, a predstavlja arhitekturu koja ima sposobnost aktivnog odnosa prema promenama u društvu i mogućnost da odgovori na mnoge moguće razumne zahteve i potencijale koji se pred nju postave. Ovo je pluralistička arhitektura sa elementom brze reakcije. Njena imaginacija je prioritetna u odnosu na politiku planiranja.

RESTAURACIJA, ARHITEKTONSKA (l. restauratio) - V. Zaštita spomenika. Proces obnavljanja i popravljanja jednog arhitektonskog objekta sa namerom njegovog vraćanja u prvobitnu formu. Često uključujue nadoknađivanje nedostajućih delova ili popravku oštećenih delova objekta, tako da uključuje izradu replika (replikacija), što predstavlja nov rad u starom stilu. Restauracija je često neophodna nakon katastrofa, međutim, mnogo češće se posmatra kao konzervacija, čto predstavlja zaštitu, poravku i održavanje objekata.

RETENCIJE, ARHITEKTONSKE (lat. retento sačuvati) - Naziv za sačuvane ostatke građevina iz proteklih istorijskih perioda.

RETENTIVNOST U ARHITEKTURI - Pojam koji se u arh. i urban. koristi da bi se naglasila njihova odlika, odnosno, sposobnost sakupljanja, memorisanja i predavanja informacija različitog karaktera i iz različitih istorijskih perioda. Jedna građevina predstavlja skup različitih memorisanih informacija koje svedoče o ranijim događajima i prenose misaone poruke prošlosti. Prema Lewisu Mumfordu, “grad predstavlja najbolji organ memorije koji je čovek načinio do danas”. Tako, na primer, Firenca, koja ima nešto više od četiri stotine hiljada stanovnika, sadrži značajniju i sadržajniju retentivnu funkciju od nekih svetskih metropola sa deset puta većim brojem stanovnika.

RETIKULISAN:

1. Konstruisan ili aranžiran da ima oblik mreže, sa ponavljanjem iste figure preko cele površine plana, kao kod horske pregrade ili rešetke. Takođe, naziv za zid sagrađen od poligonalnih kamenih blokova, kao što je zid od krupnozrnog peščara nepravilnog oblika ili od kvadratnih kamenih blokova koji su postavljeni dijagonalno.
2. U smislu gotičke retikulacije, termin se odnosi na kurvilinearne gotičke kamene ukrase (retikulisani trejser) koja se sastoji od mrežolike strukture međusobno isprepletenih karnizfalca (ogee) koji formiraju šaru.

RETORIČKI ELEMENT U ARHITEKTURI - Naziv za “krasnorečive”, besedničke, govorničke elemente u monumentalnoj arhitekturi, koji “govore” o njenom sadržaju, ali najčešće ne vrše ni konstruktivnu niti funkcionalnu ulogu. R.e. nisu česti u današnjoj arhitekturi, ali, tokom istorije, ovaj element je opravdavan kao važeće sredstvo izražavanja. U Ledoux-ovom projektu za svečanu kapiju u Bournville-u, stubovi koji nose luk su konstruktivno retorički, izražajno, oni podvlače apstraktnost otvora i definišu otvor kolskog prolaza. Često klasičan portik može da bude retoričan ulaz. Paul Rudolf-ov ulaz u zgradu Umetnosti u Yale-u je u razmeri grada; međutim, većina ljudi koriste mala vrata sa strane u stepenišnoj vertikali.

REVITALIZACIJA, METODOLOGIJA - Metodologija revitalizacije zasnovana je na opštoj metodologiji rada na zaštiti, uz izvesne specifičnosti u postupku koje proizlaze iz potrebe uključivanja spomenika u savremene funkcije. Istraživanja arhitektonskog spomenika predstavljaju osnovu svakog rada na zaštiti, pa i revitelizacije. Deo istraživanja čine istraživanja u cilju proučavanja objekta, njegovih karakteristika i vrednosti korišćenjem arhivskih, istorijskih, kao i drugih podataka sačuvanih na samom spomeniku.

Drugi deo istraživanja obuhvata detaljna istrazivanja arh. i stanja spomenika. Ona imaju za cilj utvrđivanje promena i prepravki na spomeniku, utvrđivanje njihovog autentičnog izgleda i dobijanje podataka koji mogu da utiču na pojedina rešenja - obradu prostrora, tavanica, podova ili obnovu pojedinih oblika. Istraživanja su posebno usmerena ka utvrđivanju celokupnog stanja objekta, upotrebljenih materijala i konstrukcije.

Utvrđivanje namene predstavlja značajnu fazu istraživanja pri revitalizaciji spomenika. Ova istraživanja podrazumevaju utvrđivanje prvobitne namene, analizu mogućnosti korišćenja sa istom ili izmenjenom namenom i analizu savremenih uslova i potreba za korišćenjem spomenika u vezi sa namenom celine u kojo se objekat nalazi.

Projektovanje u oblasti revitalizacije ima znatne specifičnosti jer se program utvrđuje prema postojećem objektu koji je pored toga i kulturno dobro, pa se stoga projektno rešenje mora usklađivati sa karakterom i vrednostima građevine. Izrada projektne dokumentacije vrši se stoga i prema postupku koji je predviđen za izradu investicione tehničke dokumentacije, ali i uslovima koji proizlaze iz Zakona o zaštiti kulturnih dobara.

REVIVALIZAM U ARHITEKTURI, ARHITEKTONSKO OŽIVLJAVANJE (eng. revival, ponovno oživljavanje) - Naziv za ponovo oživljavanje pojedinih arh. stilova iz prošlosti i njihovo predstavljanje u novom svetlu. Pokreti revivalizma prisutni su kao neo stilovi, posebno je poznat Neo Liberty stil.

REVIZIJA PLANA - Svaki investicioni program i glavni projekat mora da prođe kroz revizionu komisiju radi pregleda i utvrđivanja da li je ekonomski opravdano predloženo građenje objekta, zatim da li je objekat, predstavljen pomoću crteža i ostalih dokumenata, odgovara tehničkim i urbanističkim propisima, kao i utvrđenom projektnom zadatku, po obimu, lokaciji, kvalitetu i funkcionalnosti.

REVOLUCIJE U ARHITEKTURI I URBANIZMU - Predstavljaju nagle i značajne skokove unutar linije razvoja arhitekture, urbanizma ili njenih elemenata. Tako, postoji: revolucija arh. forme, konstruktivna revolucija, revolucija stanovanja, revolucija gradnje, urbana revolucija, saobraćajna revolucoja i dr. Revoliciju arh. forme predstavljavljao je period stvaranja moderne arh., kada su njeni pobornici odbacili klasične principe arh. forme i proklamovali potpuno novi pristum arh. projektovanju (Le Corbusier: Prema novoj arhitekturi, 1923., Walter Gropius: Manifest Bauhausa, 1919., Mies van der Rohe i dr.). Konstruktivna revolucija nastala je pronalaskom armiranog betona (Auguste Perret, Garage Ponthieu, 1906., Tony Garnier, Cite Industrielle, 1901-4., Max Berg, Hol Stoleća, 1912-13., pa sve do Pier Luigi Nervi, Izlozbena hala, Torino, 1948-9). Revolucija stanovanja nastaje dvadesetih i tridesetih godina (Le Corbusier, Maison Suisse, Univerzitetski grad, Pariz, 1930-32, Unite d’Habitation, 1947-52., Moses Ginzburg i I. Milinis, Narkomfim kolektivno stanovanje, Moskva, 1928-9, Arne Jacobsen, Bellavista stanovanje kod Kopenhagena, 1933. i dr.). Revolucija gradnje nastaje razvojem industrijske gradnje i prefabrikovane gradnje (Walter Gropius i Adolf Meyer, Projekt kuća za masovnu produkciju, 1922-23). Urbana revolucija nastaje razvojem otvorenog blokovskog planiranja dvadesetih i tridesetih godina (Le Corbusier: La Ville Radieuse, 1930-38, Plan Voisin, Paris, 1925.).

REZERVA PROSTORA - Pojam se koristi naročito u urbanizmu da predstavi onaj prostor koji je preostao u toku urbanizacije neizgrađen i koji je takav ostao da bi budući planovi mogli da razviju dodatne, proširene sadržaje. Rezerve prostora imaju mnogi savremeni gradovi. One mogu da budu u formi: praznog, neizgrađenog prostora, u formi prostora pod objektima koji su predviđeni za rušenje ili dogradnju, odnosno nadziđivanje.

RITAM (Arh.) - Harmonično ponavljanje jednog motiva po određenom redu. U arhitekturi se to može odnositi na niz stubova, lukova, otvora, ornamenata i dr. Ponavljanje može biti ujednačeno ili sa preskokom i smenjivanjem dva ili više motiva. Grčki hramovi prostilosi su najočitiji primeri ritmičkog poretka u arhitekturi. Mi doživljavamo ritam kao estetsko svojstvo stvari i pojava. Ritam u arh. je izrazen ponavljanjem kontrastnih motiva. U arh. kompoziciji, r. se izrazava kao pravilno ponavljanje konstruktivnih elemenata u vidu pojave prostornih intervala, slično osećanju ritma u muzici. Akcenat i ritam čine dve osnovne komponente od čijeg karaktera i odnosa zavise ritmička svojstva arhitektonskog dela.

Ritam predstavlja poseban vid uspostavljanja reda u arhitektonskom delu ili prostoru uopšte, gde se sukcesivno ponavljaju pojedini elementi. Ritam je poseban fenomen, svuda prisutan. U stalnoj ritmizaciji vremena i života egzistira čitav svet prirode i kosmičkih prostranstava. Ritam je nužan element svakog postupka gde se operiše nizom istorodnih elemenata prostorne konstitucije objekata arhitekture. Multiplikacijom broja osnovnog elementa, od opeke, stuba, otvora, prostorne ćelije itd., dolazimo do materijalizacije dela. Ponavljanje nije samo estetički izraz, već, pre svega, izraz nužnosti - uslov tehničke realizacije objekta.

Gradacija je poseban vid ritma gde se vrši promena elemenata ili intervala ponavljanja. Gradacija je ritam “u perspektivi”. Kao i ritam, gradacija moze da bude likovna ili prostorna, osovinska ili radijalna, uniformna ili višeznačna. Uniformna ritmizacija može dovesti do utiska monotonije; gradacija unosi živost i razbija monotoniju ritma.

Pošto ritam sugeriše neograničeni tok, potrebno je uspostaviti izvestan broj repera koji bi ga fiksirali kao završnu sliku jedne određene celine. Ritam kao niz bez tačnog ograničenja i akcentovanja pojedinih tačaka ne može obezbediti nužno jedinstvo arhitektonskog dela. Umetničko delo zahteva zadovoljenje najvećeg broja, ako već ne i svih uslova kompozicije, uslovno datih.

RITMIČKA TEKSTURA - Veštački ili ređe, prirodno nastala tekstura jedne površine, koja je nastala upotrebom zakona ritmike. Primer r.t. predstavlja tekstura jednog podnog mozaika, gde je površina poda obložena ritmičkom podelom elemenata mozaika.

RITMUS, RHYTHMUS (grč. rhuthmuz) - U graditeljstvu, ređanje niza sa naizmenično postavljenim pojavljujućim motivima ili grupama motiva, odnosno baznih elemenata međusobno iste li slične duzine (venci, traveji, oslonci i dr.).

ROCK ARHITEKTURA, ROCK DESIGN, ROK ARHITEKTURA, ROK DIZAJN - Naziv za arh. i dizajn nastali šezdesetih godina uporedo sa nastankom i razvojem rock muzike. Predstavlja ad hoc arh. koja je karakteristična za na brzinu podignuta naselja pod šatorima i barakama, koja prate velika rock događanja (Woodstock). Takođe, pojam obuhvata i arh. scenografija i kulisa koje su dizajnirane za pojedine turneje rock grupa (Rolling Stones, Yes, Pink Floyd i dr. Među značajnijim arhitektima i dizajnerima r.a. je Roger Dean.

ROHBAU (nem. gruba gradnja) - Izgradnja arhitektonskih objekata do nivoa grube gradnje, odnosno, bez urađenih završnih zanatskih radova. Ovaj princip izgradnje primenjuje se iz razloga ostvarenja niže prodajne cene objekta, brže gradnje, kraćeg roka izgradnje i omogućavanja svakom kupcu da, prema sopstvenim namerama i željama izvede završne zanatske i građevinsko zanatske radove. Izgradnja po principu roh bau najčešće uključuje stavljanje objekata po sistemu "pod krov", a ne po sistemu "ključ u ruke". Objekti izgrađeni po sistemu "Roh bau" najčešće nemaju izvedene radove: podopolagačke, molersko – farbarske i sl.

ROLLER COASTER ARHITEKTURA (engl. roller coaster) - Naziv za arh. koja je nastala prenaglašenom upotrebom zavojitih talasastih nepravilnih linija.

RUDIMENTARNA ARHITEKTURA - Naziv kojim se opisuje početna, osnovna arhitektura, isto tako, nerazvijena, zaostala u razvitku. R.a predstavljaju zakloni protiv vetra, koji ponekad dostižu gigantske razmere. U Japanu, na primer, oni mogu da štite, tačnje, obavijaju jednu kuću, zaselak ili čitavo selo.

RURALNA ARHITEKTURA - Naziv za arh. koja je karakteristika za seosku sredinu, vezana za polje, neposredno u međuuticaju sa tlom. R.a. je najčešće tradicionalna arh., koja je nastala na osnovu iskustava zivota na selu. Ruralne kuće su kuće koje su vezane za selo i prirodu, posebno tu spadaju obe iz perioda XVIII i XIX veka, kao što su cottagesorneei fermesornees ili gruge građevine dizajnire tako da sugerišu ruralan ideal, kao što je to slučaj sa pitoresknimpejsažima, sa obilatom upotrebom asimetrije, vernakularnihdetalja i materijala, kao što su grubomalterisanje, krovina, slama, lomljeni kamen i dr.

RURALNI PROSTOR - Uz dosadašnji tempo i karakteristike privrednog razvoja pojavljuje se potreba zaštite poljoprivrednog prostora od njegove upotrebe za nepoljoprivredne delatnosti, ali i sama poljoprivreda može destruktivno delovati na zemljište. Poljoprivredne su površine ugrožene građevinskim delatnostima, proširivanjem urbanizovanih površina, onečišćavanjem zemljišta i primenom neadekvatnih intenzivnih postupaka njegove obrade. Pri tome treba uzeti u obzir da je udeo odradivih povšina u ukupnoj površini zemljišta veoma mali (na Zemlji taj udeo iznosi 10% od površine kopna). Smatra se da je za autonomu prehranu stanovništva potrebno 0,40 ha odradivog zemljišta po stanovniku, a u zemljama bivše Jugoslavije se, na primer, rapolaže još samo sa 0,46 ha.

Prostorni planovi mogu pridoneti uređenju ruralnog prostora: a) izradom plana namene poljoprivrednih površina na temelju pedološke karte, da bi se osigurala njihova optimalna upotreba; b) definisanom upotrebom tla i predviđenim merama izbeći, sprečiti ili sanirati erozijske procese (čuvanje šuma, regulacija vodotoka, saniranje klizišta, sprečavanje poplave) uz obrađivanje zemljišta uz izohipse, a ne upravno na padinu, kako se najčešće radi, ali to traži preparcelaciju i komasaciju zemljišta, jer je dug period amortizacije bonifikacijskih i melioracijskih radova; d) provođenjem arondacije i komasacije na područjima gde su parcele suviše usitnjene ili raštrkane, pa se takvim zahvatima potpuno prestruktuiše prostor; e) usmeravanjem razvoja, rasporeda i opremljenosti ruralnih naselja.

RUSTIČNA ARHITEKTURA, KATEGORIJE - Naziv za ruralnu arh., odnosno, onu koja je nastala na selu i koja prati potrebe i funkcije zivota na selu. R.a. se pojavila u ant. rim. periodu zajedno sa pojavom razvijenih ekonomija. Novi tip ruralnog naselja je nazvan rustična vila - villa rustica. Njeno značenje je teško prepoznati po njenom imenu i po apelativima koji su izvedeni iz njega, pogotovo ne po onome što je od te reči postalo u franc. jeziku, gde “la ville” znači grad. Izvornom značenju mnogo je bliži italijanski naziv “villaggio” i pridev “villano”, sa značenjem “prost”, “neotesan”. Pojam rustične vile poklapa se saznačenjem pojma salaš, franc. “la ferme”, ital. “fattoria”, nem. “Meierhof”, ali to nije bilo njeno prvobitno značenje. U početku, to ime nose manji gradski sklopovi rezidencijalnog značaja. Krajem Republike, postoje u Rimu kompleksi sa nazivom villa a postoji i sam termin villa urbana, koji se upotrebljava za građevinu rezidencijalne i poslovne namene. Odatle nastaje i njena suprotnost - villa rustica sa kojom se pojavljuje novi tip naselja koji će postati pojam seoskog nastanjivanja na poljoprivrednim dobrima.U njenom okviru se formira familia rustica u kojoj trajno zivi i radi za svog gospodara radna snaga.

Međutim, mnoge arh. ostatke izvan urban. aglomeracija ne možemo uopšteno da svrstamo pod pojam rustične, pa ni ruralne arh. Tu mozemo da utvrdimo tri osnovna tipa r.a., obzirom na namenu i kvalitet izgradnje. Prvi tip predstavljaju kompleksi vrhunskih kvaliteta, luksuzne palate i rezidencije gornjeg društvenog sloja (Hadrijanova vila u Tivoliju, vile u okolini Neapolisa, Sirmione-u i dr.). Drugoj grupi pripadaju rezidencijalne palate, koje su sadrzavale i gazdinstvenu komponentu. U treću grupu ubrajaju se one palate koje su pretezno imale gazdinstven karakter, kao centri ruralnih ekonomija.

SABI - V. Zen principi. Mnoge od estetskih vodilja zen umetničkih formi potiču iz ukusa potčinjenim konceptima wabi i sabi. Wabi se odnosi na potčinjenu lepotu nerazdvojivu u jednostavnosti i mirnoći, spokojstvu, a sabi se odnosi na rafiniranu elegantnost – na način da objekti postaju dostojni poštovanja i lepi zbog toga što sadrže patinu svog doba i na taj način inspirišu posmatrača sa dubokim osećajem strahopoštovanja. Wabi sabi zajedno opisuju naklonost prema jednostavnim svakodnevnim stvarima, kao što su zdele za čaj ili mrve bambusovog čaja, koji se koriste na rafiniran način. Wabi može da se odnosi na jednostavne radosti življenja u primitivnoj slamnatoj kolibi – što je tipično za japanske čajne kuće, što može da kreira osećaj želje za opozivanjem svega onog što je zemaljsko u korist čudima prirode i života u mističnoj kontemplaciji. Kad se ovaj sens prirodne jednostavnosti kombinuje sa sensom antikviteta ili primitivne rustičnosti, to može da kreira sabi.

SADRŽAJ I FORMA (engl. content and form) - U arhitekturi je u svakom periodu razvoja sveprisutan problem sadrzaja i forme. Odnos forme i sadrzaja jednog arh. objekta moze da bude različit. Forma moze da odgovara sadrzaju (funkciji) objekta, da ga prati i zaisi od njega. U tom slučaju, govorimo o funkcionalističkoj arhitekturi. U slučaju kada je forma samostalna i nije u bilo kakvoj vezi sa sadrzajem objekta, tada govorimo o formalizmu ili formalističkoj arhitekturi. Međutim, najčešće odnos između forme i sadržaja jednog arh. oblika nije jednostavan i jednoznačan, već predstavlja čitav nit međuodnosa i međuzavisnosti koje imaju ova dva karaktera arh. objekta. Forma predstavlja odraz sadržaja, ali istovremeno ona je i estetska kategorija, koja takođe nameće svoje zakonitosti.

SADRŽAJ MODERNE ARHITEKTURE - Bio je predmet rasprava kritičara i istoriđčara. Predstavlja sadržaj koji je progresivan, tehnološki, vernakularan, orijentisan procesom, često površno društveno zainteresovan, ponekad herojski i originalan. Taj sadržaj nije neminovno proistekao iz rešavanja funkcionalnih problema, već je pre svega izrastao iz neobjašnjenih ikonografskih opredeljenja modernih arhitekata a izrazen je kroz jezik - nekoliko jezika - forme. Formalni jezici i sistemi asocijacija koji predstavljaju s.m.a. su neizbezni i dobri, a postaju “tiranije” samo kada ih nismo svesni. Sadrzaj nepriznatog simbolizma moze da ispadne smešan i naivan.

SALNA GRADNJA (nem. Saalbau) - Građevina koja unutar svoje glavne osnove, izvan krila građevine koja su sa manjim prostorijama, sadrži samo jednu salu. Najpoznatiji primeri salnih gradnji nalaze se u Francuskoj, kao na pr.: Palata pravde, Poitier; u Italiji: Basilica Palladiana, Vicenza i Ragione u Padovi; u Nemačkoj: Lusthaus u Stuttgartu (srušena) i u Dresdenu, Palais im Grossen Garten.

SAMOKRITICIZAM U ARHITEKTURI - Naziv za onu arhitekturu koja je svesna svojih nedostataka i ne pretenduje da ih sakrije, već, naprotiv, ističe ih kao prirodne i neminovne. Estetski nedostaci nekog građevinskog materijala mogu sa druge strane da budu funkcionalne prednosti, dok nedostatak jedne arhitektonske forme ne znači da ona nije ugodna za boravak u njenom prostoru.
 
SAMOSVESNA TRADICIJA U ARHITEKTURI - Pojam je u arhitekturu uveo Charles Jencks, kojim on opisuje samosvesnu tradiciju u arhitekturi kao njenu sopstvenu unutrašnju akciju; ova tradicija svojstvena je aarhitekturi postmodernizma. Uopšteno, postoje dva pristupa putem kojih se odvijaju procesi samosvesne tradicije: njena potčinjenost prošlim modelima arhitekture u verovanju da oni sadrže neke univerzalne principe, ili opsesija prošlim epohama i starim građevinama sa idejom da oni mogu da omoguće neku vrstu zemaljske besmrtnosti svojim graditeljima. Ideja Auguste Pereta bilo je verovanje u univerzalne vrednosti klasične arhitekture sa izrazom u arhitektonskim univerzalnim formama kolonade i entablature, dok je Hitler, sa svojom idejom klasičnog, hiljadugodišnjeg Trećeg Rajha bio tipičan predstavnik drugog pristupa samosvesnoj tradiciji. Oba ova shvatanja imala su veliki broj pristalica u periodu dvadesetog veka, dostižući kulminaciju u periodu tridesetih godina zajedno sa različitim formama fašizma, a kasnije ponovo u periodu šezdesetih godina, zajedno sa trijumfom Birokratske Škole. Politika samosvesne tradicije, što možemo pogoditi, predstavlja konzervativan pristup, elitistički, centralistički i pragmatički stav, sa povremeno uključenim elementima mističkog fundamentalizma ubačenim da bi pokrenuli ili brutalizovali masu svojih poklonika.

SANACIJA, ASANACIJA - Zaštita jednog arhitektonskoh objekta od urušavanja, propadanja i uopšteno, postupak kojim se vrši opšte poboljšanje statičkih, estetskih, funkcionalnih i drugih karakteristika jednog objekta. Statička sanacija uključuje izradu konstrukcije koja zadovoljava sve potrebne statičke standarde. Ova sanacije omogućuje krutost objekta i dozvoljava uvođenje novih sadržaja. Tako na pr. statičkom sanacijom antičkih teatara, omogućuje se njihovo korišćenje u savremenim uslovima, tako da je ostvarena bezbednost posetilaca. U funkcionalnom smislu, sanacija uvodi nove funkcije u jedan arhitektonski objekt. Estetska sanacija predstavlja izradu novih arhitektonskih elemenata upotrebom novih materijala koji će objektu dati savremen izgled i karakter. Sanacija fasade je postupak izrade nove fasade putem uvođenja novih materijala, da bi se sprečilo propadanje objekta usled atmosferskih i drugih uticaja.

SAOBRAĆAJNA ARHITEKTURA, ARHITEKTURA SAOBRAĆAJA, SAOBRAĆAJNI URBANIZAM (engl. traffic architecture) - Arhitektura, odnosno, urbanizam koji je nastao na osnovu plana saobraćaja kroz područje koje je predmet projektovanja. Pojam nastao zajedno sa stanovištem da je plan kretanja osnovni princip na bazi kojeg je potrebno izvršiti arh. ili urban. projektovanje. Da bi se jedan postojeći urbani sistem poboljšao, potrebno je izvršiti analizu kretanja kroz njega, a zatim otkrivene novonastale promene u saobraćaju integrisati u budući urbanistički plan. Pojam se vezuje za urbanistički plan Louisa Kahna za Filadelfiju, koji je zasnovan na odrednicama saobraćajne strukture.

SAOBRAĆAJNE PROSTORIJE - U sklopu arhitektonskih objekata, u saobraćajne prostorije spadaju:

1. horizontalne komunikacije: hodnici, galerije, holovi;
2. vertikalne komunikacije: stepeništa (glavna, sporedna), liftovi (brzi, normalni, osobni, teretni).

SAVREMENA ARHITEKTURA (Arh.) - Arhitektura koja se sprovodi u danom periodu i koja teži da građevinskim objektima da nov oblik u duhu vremena, prema ukusu i u skladu sa aktuelnim potrebama, prema raspoloživom materijalu i tehn. mogućnostima. Ona stvara nove, savremene forme, koje odgovaraju duhu vremena, uglavnom odbacujući ili adaptirajući prethodne.

SAVREMENE INSTALACIJE U ARHITEKTURI - Predstavlja arhitektonski izraz upotrebom nesvakidašnjih izražajnih sredstava: kompozicija elemenata nearhitektonskog karaktera, situacija, događaja, zvuka, pokreta, scenarija, trenutnog događanja i drugog. Savremenim instalacijama u arhitekturi prethodile su arhitektonske izložbe gde su arhitekti svoj izraz pronalazili u kolažima, platnima, filmu, pre nego u klasičnim arhitektonskim izražajnim sredstvima. Među karakterističnim predstavnicima savremene instalacije u arhitekturi treba napomenuti Nigel Coates-a, koji je bio rani lider u period 1970-tih pokreta narativne arhitekture, koja je nazvana NATO (Narrative Architecture Today). Primarna misija ove organizacije, nasuprot modernistima nije bila tendencija proklamovanja utopijanskih formula, već upotreba novih građevina u smislu očuvanja i otelotvorenja svih njihovih nedostataka, senzualiteta, i različitosti kvaliteta koji unapređuju njihov opšti kvalitet. Značajna je njegova instalacija Ecstacity Installation, koju je Coates načinio zajedno sa A.A. Associates 1991. da bi predložio ekstatičnost za veliku milenijumsku proslavu u Engleskoj. U svom pesimizmu, koji se odnosio na tendencije razvoja svih novih gradova u svetu, uzimajući forme prezasićenosti i destrukcije sopstvenog identiteta, on predlaže da London bude transformisan u veliku pijacu koju on naziva “mekim urbanim intervencijama”. Ovo treba da uključi instalacije, odnosno, narativne priveske za objekte kao način da se otkriju njihovo poreklo i namena, u smislu informacionih artefakata koji su integrisani sa preostalim prostorom i štetom koju je načinio urbani razvoj. Ove instalacije su umetnička dela, koja izbijaju iz fasada, malih ulica i trotoara i kontinualno menjaju karakter ulica koje postaju mesto spajanja prošlosti i budućnosti u organskim koreografskim događanjima. Ova vrsta grada-kolaža ili collage city predstavlja grad koji eksplodira u humoru, eroticizmu i predstavlja cyberarchitecture koja je inspirisana masovnim komunikacijama, a urbani plan je ispunjen perverznim inverzijama postojećeg gradskog pejzaža.

Sa sličnim intervencionističkim instinktom, ali fokusiranim na prirodnu sredinu, rad francuskog arhitekte Francois Roche eksperimentiše sa rascepom koji je napravljen između “ritualnog prostora” i “privremenih struktura”. Roche je potvrđeni antimodernista i odbacuje ideju da građevina treba da bude permanentna i environmentalno nametnuta, objašnjavajući svoj filozofski pristup kao poštovanje “kameleonskog značenja” arhitekture. Kad dizajnira projekt, Roch je rukovođen onim što on naziva “genetičkim kodom teritorijalnosti”, gde sklonište povlači izdvojenost od svoje neposredne okoline i, kao rezultat, predstavlja konstantno stanje obnavljanja. Za svoj projekt iz 1993, nazvan Mimesis, lociran pored Pont del Concorde u Parizu, Francois Roche je iskoristio mesto na kojem se nalazilo Bain Deligny, da bi kreirao intervenciju kojom je rastavio jedan bazen za plivanje i delove restorana i postavio ih na seriju od osam barži lociranih na Seni, dajući im na taj način karakter toka reke. Projekat koristi sve zamislive materijale i kompoziciju postavlja u fragmentalni kolaž koji predstavlja kako sećanje na njihovu prethodnu egzistenciju, tako i sugestiju njihove dematerijalizacije u ekološku sredinu.

SAVREMENI STIL - Termin se koristi da opiše tendencije u umetnosti, arhitekturi i dizajnu u Britaniji (1945-56). To je stil kojeg je popularizovao Festival Britanske izložbe 1951. i zato je takođe poznat po imenu »Festivalski stil«, »Stil južne obale« (»South Bank style«) ili »Novi engleski stil« (»New English Style«). U estetskom smislu, stil uobičajava upotrebu jarkih, svetlih boja, zajedno sa mešavinom organskih boja. Nameštaj u ovom stilu često predstavlja kombinaciju tankih metalnih šipki i svetlog drveta, drvenih nogu koje su izbačene napred, zašiljene, isto kao i obilje malih, obojenih plastičnih sfera u opremi nameštaja. Tvodimenzionalni uzorci koje nalazimo na tapacirungu, tekstilu i tapetama, uključuju geometrijski dizajn. Ovakav stil nalazimo takođe i u skulpturama Barbare Hepworth, slikama Joan Miro-a, pa čak i u trodimenzionalnim modelima molekularnih struktura koje su rađene u plastičnoj tehnologiji a korišćene su u tehnološkim i naučnim laboratorijama.

SAZNAJNI KONCEPT PROSTORA - Dok je pragmatičan prostor životinja samo funkcija urođenih instinkata, čovek mora da nauči koja mu je vrsta orijentacije u prostoru potrebna da bi mogao da dela. U jezicima starih ili primitivnih civilizacija, mi već nalazimo termine koji izražavaju ili saopštavaju prostorne relacije, kao što su: gore i dole, ispred i iza, desno i levo. Ti termini, međutim, nisu apstraktni, već stoje u neposrednom odnosu sa samim čovekom - ali i sa njegovom neposrednom okolinom, te tako izražavaju njegov “položaj”. Prostor starih Egipćana je, na pr., bio određen posebnom, specifičnom geografijom te zemlje, tako da se u njihovom jeziku mnogo češće javljaju orijentacioni pojmovi “nizvodno” i “uzvodno”, namesto “juzno” i “severno”. Ovde je jasno da saznajni koncept prostora nije apstrahovan od direktnog iskustva prostornih odnosa. Prostorne inticije primitivnih naroda su konkretne saznajne orijentacije, koje se odnose na objekte i lokalitete.

SCENSKA PERSPEKTIVA - Barok ima nečeg svojstvenog u upoređenju sa svim ranijim epohama, a to iz razloga što dela tog doba nisu nastajala postepeno, nego su, skoro na savremen način, zamišljena na tabli za crtanje i ostvarena odjednom. Iz toga se vidi da nije samo taj način projektovanja kriv za siromašna rešenja upoređenja današnjih arhitektonskih i urbanističkih objekata. Ali, geometrijska shema i linija lenjira ne smeju da postanu cilj za sebe. Kod baroknih kompozicija sve je dobro promišljeno i unapred je određen buduši izgled u stvarnosti. Sračunato perspektivno dejstvo i vešto formiranje trgova su najjača strana ovog stila. Pored razmimoilazenja sa osnovnim načinima antike, treba priznati da je na polju umetnosti izgradnje gradova postignut vrhunac svoje vrste.

Osnovna misao tih rešenja je scenska perspektiva, što je očigledno kod svih dvoraca i monumentalnih palata. Planovi velikih palata, zgrada i čitavih gradova, rade se prema utvrđenim zakonitostima koji su analogni zakonitostima pozorišne scenografije, preuzeti iz nje. Osnovni je cil postizanje utiska veličanstvenosti jednog zdanja i harmonije njenih oblika u urbanom prostoru. Scenska perspektiva uključuje simetriju, skraćenje, kompozicione planove, izražajnost masa. Jedna palata se postavlja poput pozorišne scenografije ili makete, odnosno, jednog skulptorskog dela, koji se posmatra iz daljine, iz za to predviđenih uglova (vedute), odakle izgleda na najkarakterističniji, harmoničan način.

SCIENCE FACT U ARHITEKTURI (engl. naučna činjenica) - Pojam određuje naučne činjenice, stvarne događaje i dostignića u nauci, koji određuju jednu futurističku arh. science fact konačno određuje predstavu ili model arhitekture u budućnosti, dok science fiction predstavlja proizvod mašte i duhovitosti pojedinca. Science fiction arh. ograničena je science factom i često zavisi od njegove naučne realnosti koja je činjenično dokazana.

SEGREGACIJA (nl. segregatio) - Odvajanje, izdvajanje iz neke celine; deoba zajedničkog zemljišta.

SEGREGACIJA U ARHITEKTURI - Naziv za međusobno izdvajanje dva ili više arh. objekata ili izdvajanje pojedinih delova arh. oblika ili urban. celina koje sadrže određene različitosti zbog kojih ne mogu da egzistiraju zajedno na istom prostoru. Razlikuju se sledeće vreste arh. i urban. segregacija: funkcionalne segregacije, formalne s., prostorne s., vremenske s., saobraćajne s., tehnološke s., segregacije u odnosu na tip korisnika (pol, uzrast, obrazovanje i kulturu), segregacija u odnosu na prirodne karakteristike (urbano, ruralno) i dr.

Da bi se izbegla zbrka između: razlike, razlikovanja, odvajanja i segregacije, nije nekorisno spomenuti da ona postoji. Razlika je nespojiva sa segregacijom koja je karika. Ko kaže “razlika”, veli odnosi, dakle, bliskost - odnosi opaženi i shvaćeni, dakle - umetanje u dvostruki prostorno-vremenski red: blizak i dalek. Odvajanje i segregacija raskidaju odnos. Oni predstavljaju za sebe same jedan totalitarni red, čiji je strategijski cilj raskidanje konkretnog totaliteta, razbijanje urbanog. Segregacija komplikuje i uništava slozenost.

SEIZMIČKO JEZGRO ZGRADE - U arhitekturi poslovnih objekata, naročito kod oblakodera, projektuje se tzv. seizmičko jezgro zgrade, koje ima zadatak ukrućenja zgrade u slučaju zemljotresa. Seizmičko jezgro je armirano betonsko jezgro, projektovano tako da prenese horizontalne i vertikalne seizmičke sile na ostale elemente zgrade na taj način da ne bi došlo do narušavanja statike celovitog konstruktivnog sistema zgrade. U slopu seizmičkog jezgra zgrade često se nalaze liftovska jegra i stepenišno jezgro, kao i zidovi za ukrućenje zgrade.

SEKSPARTITAN - Načinjen iz šest međusobno zasebnih delova.

SEKSTA U ARHITEKTURI - Seksta, kao interval C:A (broj titraja 256:426,7), predstavlja svojom proporcijom 3:5, sledeći, već tačniji, stupanj niza zlatnog preseka koji počinje sa 1, a to, izraženo u brojevima građevinskih mera, znači proporciju 750:1.250 itd.

SEKULARNA ARHITEKTURA - Naziv za svetovnu arhitekturu, za razliku od duhovne arhitekture, arhitekture crkava i hramova. Sekularna arhitektura obuhvata stambene objekte i sve druge građevine namenjene širokoj upotrebi narodnih masa.

SEKUNDA U ARHITEKTURI, SEKUNDA = 8:9 - Sekunda, kao interval od C:D (broj titraja 256:288) je po svom odnosu 8:9 vrlo slična odnosu stranica kvadrata, tako da se ona ne oseća više kao harmoničan interval, nego kao disonanca. Ovaj osećaj uha odgovara neugodnom optičkom utisku koji dobivamo kad gledamo pravokutnik, koji je skoro jednak kvadratu.

SEKUNDARNA ĆELIJA - V. Ćelija. Ćelija u jednoj ćelijskoj strukturi koja nema primarna konstruktivna svojstva, već je umetnuta ili lnterpolirana unutar primarne ćelije.

SEMANTIKA PROIZVODA (engl. product semantics) - Predstavlja pojam koji je u širokoj upotrebi kod industrijskih dizajnera tokom perioda 1980-tih. Nastao je iz semioloških razmatranja koje su razvili filozofi kao što su Frenchman i Roland Barthes. Barthes, na osnovu filozofskih radova iz ranih godina XXv. Ferdinanda de Saussure, proširio je 1950-tih značenje pojma sa pisanog i izgovorenog jezika na jezik predmeta i slika. On je smatrao da takvi predmeti i slike ne označuju samo njihovu osnovnu funkciju, već takođe nose “meta” značenje; nadasve oni utiču, zahvaljujući široj povezanosti, kao znakovi. Tako, na primer, jedan automobil marke Citroen DS nalikuje katedrali: ne samo zbog svog imena (DS: deese), što se na francuskom izgovara kao “boginja”, već i zbog lakoće njegovog styling-a, koji mu daje nebeski kvalitet, što korisnika opredeljuje da se prema ovom proizvodu odnosi na religiozan način. Automobil je tako postao savremen predmet obožavanja. U suštini, na taj način, bila je otkrivena socio-psihološka funcija predmeta, životne sredine i događaja, pretpostavljajući da su oni nosili u sebi veću snagu i značenje nego što je to bilo moguće utvrditi na prvi pogled.

Ovakav proces nazvan je “semiologija” (ili “semiotika” u SAD) - proučavanje znakova. Korišćen je počev od ranih 1970-tih, od strane levo orijentisanih posmatrača kao konceptualno sredstvo kritike Zapadnog društva. Knjiga “Dekodirano reklamiranje” (Decoded Advertisements) iz 1978.g., Judith Williamson, postala jeveoma proučavana među reklamnim agencijama, a reklamiranje je sledstveno, postalo mnogo sofisticiranije. Ona u predgovoru svoje knjige tako piše:”Danas Silk Cut može da postigne slično upućivanje putem korišćenja boje i tipografije reklame za Cadbury-jevo Dnevno mleko (puppurni vrtlozi), evocirajući na taj način, jedino putem forme, čuvenu čašu punomasnog dnevnog mleka, koja nam na drugoj reklami govori: “Uzmite Cudbury čokoladu.”

SEMANTIKA U ARHITEKTURI - V. Značenje u arhitekturi. Pojam označava disciplinu koja se bavi proučavanjem i primenom rezultata istraživanja elemenata jednog arh. stila sa aspekta njihovog značenja, odnosno onoga šta ti elementi označavaju. Značenje arh. elemenata ili delova arh. strukture igralo je važnu ulogu u istoriji arh., posebno unutar arh. redova i stilova. U got. stilu, svaki pa i najmanji deo građevine sadržavao je neko značenje, odnosno, bio je nabijen informacijo. Unutar gradske celine, pojedini delovi su imali sebi svojstvena značenja, koja su im davala karakter. Semantika se bavi takođe proučavanjem značenja pojedinih arhitektonskih naziva, kao i reči kojima se objašnjava neko stanje, događaj ili karakter u arhitekturi.

SEMIOLOGIJA U ARHITEKTURI, TEORIJA ZNAKOVA - Takođe, semejološki pristup u arhitekturi. Predstavlja naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem, analizom i primenom rezultata analize znakova u arhitekturi i njihovim značenjem, smislom i predstavljanjem. Pojedine arh. discipline zasnovane su na semiologiji, kao na pr. radikalna teorija dizajna, koje je nastala na kompjuterskoj analizi i semiologiji kao teoriji znakova. U urbanizmu, semiologija proučava mnoštvo znkovnih pojava, dovodi ih u međusobne veze i relacije i iz njih daje novonastale slike i zaključke.

Mnogi savremeni naučnici primenjuju danas semiološki (semejološki) pristup, zasnovan na francuskom strukturalizmu i na lingvističkim teorijama Noam Chomsky-og. Nastojalo se da se razvije jedan koherentan model analize zadatka koji se postavlja pred graditelja. Tu pre svega treba pomenuti Christopher Alexandera, dik su ostali, poput Roberta Venturi-a išli za obnovom teorije arh. forme.

SENKA - U slikarstvu ili arhitektonskom crtanju, senčenje je način za postizanje efekta plastičnosti jednog arhitektonskog objekta. Dubina senke, odnosno njena dužina, prestavlja odraz reljefne površine fasade jednog objekta. Osenčeni objekti su plastično prikazani. Efekat senke se često koristi i prilikom arhitektonskog projektovanja, da bi se dobilo na plastičnosti arhitektonske kompozicije fasade. Senku na fasadi stvaraju horizontalni ili vertikalni ispadi (venci i kolonade), duboku senku stvaraju prozorski otvori, te na taj način arhitektura postaje plastična, providna, lepršava, sa čipkastim efektom. Efekat duboke senke na fasadi treba da odvoji „objekat“ od zemlje ili da „odvoji“ krov od ostalog dela objekta, dajući građevini na taj način utisak njenog „lebdenja“.

SENZACIJE U ARHITEKTURI - Le Corbusier i Saugnier su oktobra 1920.g. u reviji L’Esprit Nouveau su objavili da njihovi dizajn i pisanje mogu biti zasnovani na “univerzalnim” zakonima. Ubrzo zatim, oni su napali emiricizam u arh. kao “beskarajno nečist” i otkrili svoje “čvrsto stanovište univcerzalnih zakona”. Prema toj teoriji ekspresije, jedne forme prirodno izražavaju određena konstantna značenja ili senzacije. Prema Le Corbusieru (pravo ime Jeanneret) i Saugnieru (pravo ime Ozenfant) postoje dva osnovna tipa senzacija: 1. Primarne senzacije koje su predodređene u svim ljudskim bićima putem jednostavne igre oblika i primarnih boja i 2. Sekundarne senzacije koje su promenljive zavisno od individue, zbog toga što zavise od njegovog kulturnog i naslednog kapitala.
Primarne senzacije sadrže osnovu plastičnog jezika; to je nepromenljiv, formalni, eksplicitni jezik koji predodređuje subjektivne reakcije jedinke ili koji dozvoljava uzdizanje na grube temelje senzitivnog rada, bogatog emocijama. Ne izgleda neophodnim da se govori naširoko i nadugačko o ovoj elementarnoj istini da je bilo šta od univerzalne vrednosti više vredno od bilo čega male individualne vrednosti.”

SENZUALIZAM, SENZUALISTI - Pristup ili stav u arh., sredinom šezdesetih godina razvijen u arh. koncept i pokret na osnovama tradicije formalizma i pomodnog u modernoj arhitekturi, koji će značajno promeniti koncept arh. toga vremena. Nastao iz intuitivnog dela arh. tradicije s. je pokret koji je često upoređivan sa Art Nouveau stilom, pre svega zbog koncepcijske sličnosti ova dva pokreta. Art Nouveau i s. bili su zasnovani na dvojnom aspektu, sa jedne strane, oba pokreta su predstavljala snaznu krititku industrijskog okruzenja zbog svoje monotonije, jednoobraznosti i agresivnosti, dok su sa druge strane gradili svoju umetničku strukturu na osnovama najnaprednijih plodova tehnološkog razvoja. Senzualisti su svoju arhitekturu gradili upotrebom elemenata koji su proizašli iz njihovog bliskog odnosa sa estetskim aspektom sredine u kojoj su gradili. Njihovi objekti nnajčešće nisu bili velikih razmera niti su sadržavali izražene crte funkcionalnosti. Estetski karakter oni su predstavljali u projektima enterijera, nameštaja, predmeta svakodnevne upotrebe, a ukoliko su to bili arh. objekti ili kompleksi, njihova realizacija je često završavala na nivou ideje. Takođe, s. su tražili elemente sa svoju arh. unutar boje, snažne estetske kompozicije, u odnosu arh. prema prirodi, njenoj “organskoj strukturi”. Najznačajniji predstavnici senzualizma, koji su takođe i predstavnici supersenzualizma svakako su: Hans Hollein, Archizoom, Superstudio, Ricardo Bifill i Taller de Architectura i dr.

SEPARATNA ĆELIJA - V. Ćelija. Naziv za izdvojenu, pojedinačnu ćeliju jednog ćelijastog sistema.

SEPTIMA U ARHITEKTURI - Septima, kao interval C:H (broj titraja 256:4.523) ne odgovara ni jednom tačnom jednostavnom odnosu, a u stvari septima ni ne važi kao harmoničan interval, iako je njena proporcija, od približno 4:7, blizu drugoj vrednosti niza zlatnog preseka koji počinje sa 3:4. Osim normalnih intervala značajne su još, u vezi s time, mala terca i mala seksta.

SERIJSKA PROIZVODNJA (engl. batch production) - Takođe, fleksibilna proizvodnja, razvijena je od perioda kasnih 1960-tih g., kao odgovor na sve brže i značajnije promene i zahteve na tržištu, kako u smislu obima proizvodnje, tako i varijeteta proizvoda. Razvoj pluralizma u dizajnu navelo je proizvođače da odbace misao o dugim proizvodnim serijama standardizovanih proizvoda i umesto njih okrenu se malim serijama ili setovima različitih proizvoda. S.p. moguće je ostvariti upotrebom sistema kompjuterski programirane manufakture, CAM (computer - aided manufacture), tako da proizvodni pogoni, koji su programirani, u sprezi sa proizvodnim robotima, mogu vrlo brzo da menjaju svoj proizvodni program. Savremena proizvodna tehnologija omogućava kontinualnu promenu dizajna i proizvodnog programa, tako da proizvođači mogu vrlo brzo da reaguju na sve promene kako trzišta, tako i dizajna proizvoda.

SERVICING ARHITEKTURA (engl. služenje) - Stav prema kojem je najvaznija arhitektonska funkcija da “služi” i ona je postavljena u prvi plan, ispred drugih arh. vrednosti. S.a. je nastala unutar brutalizma, upotrebom visoko tehnološki razvijenih konstrukcija koje određuju formu arh. na osnovu konstruktivne svrhe. Primer s.a. je arh. Cedric Pricea (Kavez za ptice, London, zajedno sa Lord Snowdonom i Frankom Newby-em, 1961-2.) koja predstavlja konstruktivnu organizaciju forme projektovane “da sluzi”, umesto “da bude lepa”.

SERVICING ROBOT - Futuristička koncepcija kuće-robota koja ima izuzetno sofisticiranu strukturu i koja je programirana da zadovolji sve potrebe njenog korisnika. Ideje s.r. nastale su šezdesetih godina zajedno sa nastankom pop arhitekture.

SERVISNA ETAŽA - Etaža jednog arh. objekta, obično smeštena u nivou krovne etaže, ređe iznad nivoa prizemlja, koja sadrzi instalacije neophodne za normalno funkcionisanje objekta: grejanja, klimatizacije, vodovoda, kanalizacije, gasovoda, električne instalacije i dr.

SERVISNI PROSTORI - Pomoćni prostori jedne građevine koji imaju funkciju vršenja određenih funkcija snabdevanja (gas, električna energija, voda, topla voda, topao vazduh), polucije (kanalizacija, smeće), saobraćaja (snabdevanje, liftovi, parkiranje- mirujući saobraćaj), ostave, magacini, radionice, tehnološke prostorije, komore skloništa i dr. Servisni prostori nalaze se u etazi ispod prizemlja ili na krovu (servisna etaža), unutar međutavanskog prostora, vertikalnog šahta ili dukta ili kao poseban objekt.

SERVISNI TORANJ -Naziv za centralni deo, jezgro jednog oblakodera, koje ima konstruktivnu i servisnu funkciju zgrade. U njemu se nalaze liftovi, stepeništa i dr.

SEVERNA ORIJENTACIJA PLANA (nem. Nordung) - Pravilo da se planovi i karte crtaju i prikazuju tako da se pravac severa nalazi na gornjoj ivici lista karte.

SFERNA GEOMETRIJA, SPATIAL GEOMETRY (engl.) - Naziv metode koju je primenjivao Jorn Utzon, a koja se sastojala u izvođenju konstrukcije od prefabrikovanih elemenata a pomoću pokretne lučne oplate a bez ikakve skele, kakva je inače potrebna za normalnu ljuskastu konstrukciju. Sfernu geometriju Utzon je primenio prilikom gradnje zgrade opere u Sidneju.

SFERNA TRIGONOMETRIJA - Grana trigonometrije koja se bavi rešavanjem trougla (sferni trougao) čije su strane luci glavnih krugova iste lopte (koji imaju isti poluprečnik kao i lopta). U sfernoj trigonometriji važe iste trigonometrijske funkcije i odnosi među njima kao i u ravnoj trigonometriji.

SFERNI SISTEM - Naziv za ćelijasti sistem koji se sastoji iz većeg broja sfera različite veličine.

SHEMA (gr. schma) - Držanje, ponašanje, oblik, forma; slika, uzor; nacrt, skica, svaki obrazac koji služi kao uzorak i uputstvo za sređivanje, istraživanje i prikazivanje čega; osnovni nacrt, pregled; gram., poet. = figura.

SHEMATA - Držanje, ponašanje. Shemata se moze definisati kao tipično reagovanje na neku određenu situaciju. Takve reakcije se formiraju tokom mentalnog razvoja individue, i to uzajamnim delovanjem individue i njene okoline, pa se tako čovekovi postupci ili “operacije” grupišu u koherentne celine.Piaget opisuje taj proces kao kombinaciju “asimilacije” i “akomodacije”, pri čemu se “asimilacija” odnosi na delovanje organizma na okolne stvari, dok se “akomodacija” odnosi na suprotno stanje. Tako organizam, odbijajući da se pasivno pokori okolini, menja svoju okolinu, namećući joj izvesnu strukturu, po svom nahođenju.

SIGNALI U ARHITEKTONSKOJ KOMUNIKACIJI - Jedna dimenzija arhitektonske komunikacije sastoji se ni u čemu drugom do serije neizmeničnih signala: grubo prema glatkom, tamno prema svetlom i t.d. Najgeneralnije objašnjenje načina na kojima signali funkcionišu je teorija informacija, koju je postavio Colin Cherry, nasuprot ekspresionističkoj teoriji, je ideja da su značenja bitno vezana kako za posmatrača, tako i za signale. Dalje, v. Teorija informacija.

SIGNIFIKATIVNA FORMA (engl. significant form: značajna forma) - termin je skovao engleski kritičar umetnosti Clive Bell, 1913. godine. Da bi opisao ono, što po njegovom mišljenju, čini suštinu umetničkog ela – forme i međusobne odnose formi. Prema njegovoj formalističkoj doktrini je sama forma stvarni sadržaj umetničkog dela, dok su druga značenja, na primer narativni i simbolički elementi od sekundarne važnosti.

SILUETA (franc. silhouette) - Lik ili predmet prikazan jednobojno ili površinski unutar konture. Naziv ima po poreklu ironičan prizvuk; nastao je sredinom XVIIIv. po imenu franc. ministra finansija E. de Silhouettea, poznatog po štedljivosti i škrtosti. S. je tada bila sinonim za škrtost u boji kao suprotnost kolorizmu portretne minijature. S. se pre svega razvila u XIXv. u Nemačkoj.

SIMBOLIČKA ARHITEKTURA - Termin je skovao Charles Jencks u 1980-tim da opiše arhitekturu sa snažnim stepenom personifikacije ili sa aluzijama na kulturne ideje, istorijske reference i druge premodernističke teme, ili u kojoj su sadržane vizelne šale, igre reči i mnemonički motivi.

SIMBOLIČNE STRUKTURE - U urbanističkom smislu, ove fizičke strukture vezuju se za određene simbole ili predodređene forme (gradske kapije, gradski zidovi, čiste geometrijske forme, (sve do osnove u obliku “trešnjevog cveta” na Svetskoj izložbi u Osaki 1970. sa kojom su domaćini hteli da se simbolično povežu sa jednom tradicijom), itd. Izvesnog simbolizma ima i u velikim osovinskim pravcima i organizacijama prostora, u simetričnim sklopovima itd.

SIMBOLIZAM I ASOCIJACIJE - U ARHITEKTURI - Simbolizam predstavlja neophodni element arhitekture i predstavlja model često preuzet iz prošlog vremena ili kod postojećeg grada kao deo izvornog materijala, dok kopiranje njegovih elemenata predstavlja deo metode projektovanja ove arhitekture. Prema tome, arh. se oslanja na asocijacije u opazanju, odnosno, na asocijacije u svom nastajanju. Alan Kolhun je pisao o arh. kao o “sistemu komunikacije unutar društva”, opisujući antropološku i psihološku osnovu za upotrebu tipologije oblika u dizajnu. Pri tom je nagovestio da mi ne samo da nismo “oslobođeni oblika prošlosti i dostupnosti tih oblika kao tipoloških modela, već ako pretpostavimo da smo oslobođeni, gubimo kontrolu nad vrlo aktivnim sektorom imaginacije i naše moći da komuniciramo sa drugima. Kolhun opisuje u osnovi “predstavni” kvalitet artefakata primitivne kulture i njihovih odnosa, i raspravlja o održavanju antropološke osnove za “ikonične vrednosti” u proizvodima tehnologije. Kosmološki sistemi primitivnih naroda nisu bili “bliski prirodi”, već intelektualni i veštački.

Kolhun, takođe, opovrgava tezu moderne arhitekture da oblik treba da bude rezultat fizičkih i matematičkih zakona pre nego prethodne asocijacije i estetiđčkih ideologija. Ne samo što ovi zakoni sami nisu proizvod ljudske misli, već u stvarnom svetu, čak i u svetu razvijene tehnologije, oni nisu potpuno određujući; postoje oblasti slobodnog izbora. Ako se “u svetu čiste tehnologije pri razmišljanju o toj oblasti prihvataju samo postojeća rešenja”, utoliko će pre to biti sluđčaj u arhitekturi, gde su zakoni i činjenice još manje sposobni da direktno vode ka formi. Sistemi predstavljanja nisu potpuno nezavisni od činjenica objektivnog sveta i, zaista, “moderni pokret u arhitekturi predstavljao je pokušaj da se izmene sistemi predstavljanja nasleđeni iz pre industrijske prošlosti, a sa kojima se, činilo se, više nije moglo baratati u kontekstu brzo promenljive tehnologije.”

Upravo iz ove teorije je izvedeno shvatanje o vrhunskom značaju naučnih metoda u analizi i klasifikaciji. Suština funkcionalne doktrine modernog pokreta nije u tome da su lepota ili red ili značenje suvišni, već da se više ne mogu naći u namernoj potrazi za konačnim oblikom, a način na koji artefakt estetski deluje na posmatračđa viđen je kao kratak spoj u procesu formalizacije. Forma je prosto rezultat logičđkog procesa kojim su približene operacionalne potrebe i operacionalne tehnike. Konačno, one će se spojiti u jednu vrstu biološkog produžetka života, a funkcija i tehnologija će postati potpuno providne. Da je forme rezultat namene kao deterministiđčkog procesa, prihvaćeno je u spisima Le Corbusiera, Laszla Moholy Nagy-ja i drugih prvaka modernog pokreta, u njihovim opisima “intuicije”, “mašte”, “inventivnosti” i “slobodnih i bezbrojnih plastiđčnih događanja” koja regulišu arhitektonski projekat. Rezultat je, premoa Kolhunu, “napetost između dve očigledno suprotne ideje - biološkog determinizma sa jedne strane i slobodnog izraza sa druge” u okviru doktrine modernog pokreta. Isključivanjem izvesne tradicionalne prakse u ime “nauke”, ostavljena je praznina koja je popunjena jednim oblikom slobodnog ekspresionizma: “Ono što se na površini javlja kao čvrsta, racionalna disciplina dizajna, paradoksalno ispada da bude mistično verovanje u intuitivni proces.”

SIMETRIJA (grč. symmetria symmetria, od sun: zajedno i metron: mera, engl. symetry, franc. symetrie, nem. Symmetrie, ital. simetria) - Poreklo pojma simetrije je grčko, ali se može izvesti i dokazati da je on imao drugo značenje nego danas. U antičko doba nije bio poznat moderni pojam simetrije, to jest sličnosti dve strane kao u ogledalu. Ko je sebi uzeo truda da u ostacima grčke i latinske literature o umetnosti pronikne do pravog značenja reči simetrija, taj zna da ona izrazava nešto za šta mi danas nemamo odgovarajuću reč. Prema tome reč symmetria se ne moze prevesti bez opisivanja. I Vitruvije je mogao samo da je opiše, a ne i prevede. Zato je terminologija Vitruvija uvek kolebljiva, izuzev ako zadržava grčku reč. Neki put stavlja reč proportio na njeno mesto i možda je tu najbližeispravnom prevodu. Međutim, on nerado bira tu reč, jer sam kaze da simetrija upravo proizlazi iz quae graece “analogia” dicitur. Stvarno su kod antičkih umetnika proporcija i simetrija u suštini jedno te isto, sa razlikom da se u arhitekturi pod proporcijom podrazumeva samo izvesna dopadljivost odnosa po osećanju (na primer visina stuba prema debljini), dok simetrija znači to isto, ali je tu odnos izražen brojkama. Tako je bilo značenje tog pojma i u srednjem veku. Tek kada su u zidarskim ložama gotike počeli da se izrađuju arhitektonski crteži i sve se više baratalo sa osovinama simetrije u današnjem smislu, sve ja više ulazilo u svest ljudi i teoretski pojam o jednakom obliku levo i desno. Za ovaj novi pojam izabrana je stara reč i na taj način promenila svoje nekadašnje značenje. Pisci renesanse upotrebljavaju je već u tom smislu, i od tada je ideja o simetričnom osvojila svet. Na planovima su simetrične osovine sve češće, a sa planova one se sele na trgove i ulice. Osvajaju jedno područje za drugim, dok nisu postale svemogući eliksir. Tako, na primer, bavarski građevinski propisi iz 1864.g. traže, kao najvažniji uslov estetike, da se kod fasada izbegava sve “što bi vređalo simetriju i moral”. Prepušta se svakom da sam tumači koja je povreda propisa strašnija.

Moderna arhitektura, međutim, sadrzala je odnos koji je iz korena bio protivan simetriji i principima simerije u modernoj arhitekturi. Tako, na primer, Bruno Zevu je pisao da je simetrija “nepodnošljivi rak” koji se moze porediti u frojdovskom smislu, sa homoseksualnošću. U ovoj sumarnoj optužbi Zevi je međutim dopustio da ga zavede nerazumno psihoanalitičarsko udaljavanje od predmeta umesto da se bavi istorijom arhitekture. U suprotnom, primetio bi da je simetričnost neke zgrade ili nekog ambijenta najneposredniji izraz instinktivne težnje za poistovećivanjem oveka i njegovog proizvoda, čoveka i njegovog životnog prostora; primetio bi da zabrana simetrije odgovara autoritativnom i netolerantnom stavu koliko i onaj imaginarni koji bi htela da pogodi.

Simetrija se u prostornom sagledavanju oživljava asimetrično, stoga je ona i predstavljala značajan princip samo u dvodimenzonalnom interpretiranju arhitekture frontova i fasada, umesto arhitekture prostora. Zato simetrična kompozicija i gubi svoj smisao ako nije zasnovana na organskoj logici samog programa. Neoklasicističko i monumentalističko oblikovanje vrlo slozenih tehnoloških procesa programa savremenih objekata predstavlja anahronizam svoje vrste. Simetrija a priori obezbeđuje kompoziciji najnužniji stepen unutarnje ravnoteže i jedinstva. U slučaju asimetrije ravnoteža nije više samo formalna kategorija, gde se osa simetrije i osa ravnoteže poklapaju, već zahteva puniji i životniji smisao i sadržaj. Otuda je ravnotezu slobodnih dispozicija mnogo teze ostvariti i zahteva znatno slozeniji kreativni napor autora.

Simetrija simboliše stabilnost i formalno jedinstvo, dok asimetrija ispoljava više zivosti, pokreta i dinemiku prostora. Za pojam s. upotrebljavala se u lat. jeziku reč proportio; ona je ušla u romanske jezike ali je postepeno gubila svoje prvobitno značenje. U renesan. traktatima o arh. imaju pojmovi simetrija i proporcija isti smisao, no s vremenom se u opštem govoru proporcija nadredila simetriji, koja je sačuvala prvobitno značenje.

SIMETRIJA, HARMONIJSKA (gr. summetria) - Ravnomernost, skladnost, slaganje, ravnomeran odnos pojedinih delova neke celine, suprotna skladnost, suprotno slaganje.

SIMETRIJA, SOCIJALNA - Naziv za ravnotežu socijalnih polova. Na socijalnoj lestvici, sa jedne strane se nalaze bogati, ekononski moćni, dok su sa druge strane ose simetrije postavljeni siromašni, bedni. Harmonija postoji dok postoji simetrija ovih polova. Svaka asimetrija vodi narušavanju polova, a to nadalje vodi u destrukciju.

SIMULTANA PREZENTACIJA (engl. simultaneous representation) - Istovremena prezentacija raznih karakterističnih aspekata posmatranog objekta koja stvara sliku znatno različitu od stvarnog objekta.

SINEKIZAM (grč. sun oikia) - 1. Naziv za zajedničku kuću, zajedničko stanovanje. 2. Prvobitan, latinski sinekizam, za razliku od docnijeg, doneo je i jedan novi elemenat: ostvario je prilično ubogu citadelu sa bedemima od zemlje - murrus terrenus. Rimska mitografija se teško mirila sa ovakvom realnom slikom. Ona je, nasuprot, veoma naglašavala svetski značaj rađanja grada i legendarno je isticala njegove veličanstvene karakteristike, nasuprot osnovnoj i realnoj karakteristici sinekizma.

SINGLE STRAND TEORIJA (engl. “Teorija jedne strune”) - U arh. teoriji, stanovište da u razvoju arhitekture postoji jedna sveprožimajuća tradicija sa kojom svako od arhitekta ima kontakt i saznanje o njoj i da je moguć samo jedan moralni i logički razvoj arhitekture, nasuprot teoriji arh. kao seriji diskontinualnih pokreta, odnosno pluralizma različitih metoda na različitim mestima i u različito vreme.

SINOPTIČKI ARHITEKTONSKI PLAN - Naziv za arh. plan koji je dat u formi nacrta ili skice.

SINTETIZAM (franc. synthetisme od grč. sunqesiz synthesis sažimanje) - Pre svega način slikanja a zatim i arhitektonskog projektovanja; nastao na prelazu iz XIX u XXv., koji prostor transponuje u dvodimenzionalni povrčinski prikaz, intenzivirajući boju i postižući oštre kontraste suprotstavljanjem tih površina, omeđenih jakim konturama.

SINTEZA (gr. sunthsiz) - Sastavljanje, spoj, spajanje; log. spajanje više delova u celinu (napr. pojam je sinteza, tj. spoj više raznih oznaka u celinu); sinteza ili sintetična metoda, progresivna metoda, jedna od istražnih ili heurističnih metoda; put ili prolaženje od prostijega kao poznatoga, istinitoga, ka složenijim istinama dovođenjem u vezu tih prostijih istina (napr. Euklidova geometrija izgrađena je sintetičnom metodom); put od delova ka celini; postupak kojim se od suprotnih pojmova (teze i antiteze) stvara viši pojam u kome su suprotnosti uklonjene (dijalektična metoda); hem. postupak izgrađivanja neke tvari spajanjem, jedinjenjem, njenih sastojaka, elemenata; supro. analiza.

SINTEZA FORME - Pojam je uveden u arh. teoriju nakon knjige Christopher Alexandera “Beleške o sintezi forme” (Notes on the Synthesis of Form), koja se bavi formom kao rezultatom sinteze mnoštva uticaja na nju, koja često nisu u direktnoj vezi sa arhitektom kao tvorcem te forme. Svi ovi uticaji mogu da budu podvedeni pod određene grupe kriterijuma, a kriterijumi mogu da budu potpuno različiti. Na pr., Alison i Peter Smithson (u svome delu “Kriterijumi za masovnu gradnju kuća”) i Buckminster Fuller “Univerzalne potrebe za stambene prednosti” daju potpuno različite kriterijume za izgradnju stambenih kuća, sa kompletno različitom semantičkom težinom. Sinteza forme Alexandera ima za cilj pre svega da iznađe, istraži i analizira sve moguće kriterijume o kojima neko može i da pomisli da su od značaja za rešenje problema. Zatim, ti kriterijumi se razlažu u najmanje moguće fizičke entitete i iz njih se brišu neizbežne semantičkai kulturalna opterećenja. Nakon ovakvog “ispiranja” kriterijuma, od svih ugrađenih vrednosti, oni bivaju sintetizovani u međusobno povezne podgrupe, koje se prikazuju dijagramom forme.

SINUSOIDNI PROFIL - Naziv za arhitektonski profil koji ima izgled sinusoide. S.p. koji zidnu masu usmerava duz dijagonalnih pravaca predstavlja veliko dostignuće jezika rimskog baroka, koji retko dostiže jasnoću govora svojih uzora, ali sveden čak i na puki nagoveštaj, kao u temi što se beskonačno ponavlja u portalima s kosim ivicama, on čuva svoju vrednost i postaje modul koji određuje jednu novu gradsku pozornicu.

SISTEM (gr. susthma) - Ono što je sastavljeno, sastav, sustav, celina; prema izvesnom gledištu uređena i od raznovrsnih stvari ili saznanja sastavljena celina, skup uređenih delova, napr. u matematici po logičkim načelima uređena raznovrsnost matematičkih tvorevina, kao: jednačina, tačaka, krivih, površina; oblik uređenja i upravljanja državom; način rada, način postupanja; zgrada, građevina, plan, celishodno sastavljena celina (napr. sistem sveta, Sunčani sistem, notni sistem itd.); bez sistema bez veze, bez plana, nenaučno.

SISTEM PALCA - Lakoća i jednostavnost primene su razlozi što se još danas, iako je metarski sistem uveden još pre više decenija, rado upotrebljavaju mere stopa i palac koje su vrlo pristupačne predstavama zanatlija i građevinara, kao i sistem 2 x 30 = 60, kao mera za količine u trgovini. Najizrazitije je bilo razrađeno stupnjevanje dvanaestice u Francuskoj, gde su do francuske revolucije vredele ove mere: 1 pariska stopa = 12 pariskih palaca, 1 pariski palac = 12 pariskih linija, 1 pariska linija = 12 pariskih tačaka.

Za praktičnu primenu u svakodnevnom životu nije dolazila u obzir razdeoba linija u tačke. Zato se u drugim zemljama, npr. u Španiji, Danskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i konačno u Sjedinjenim Američkim Državama nalaze u svakodnevnoj upotrebi samo stope, palci i linije. Dalje englesko deljenje linije (lines) na 12 sekunda (seconds), a ovih na po 12 terca (thirds) ima vrednost samo za nauku. Za potrebe pri građenju može otpasti i linija. Tu se radije palac delio na razlomke.

U većini pomenutih zemalja, mere veće od stope nisu vezali na stupnjevanje dvanaestice. Tako je veća mera iznad stope u: Španiji 1 vara = 3stope, Portugalu 1 vara = 3 ½ stope, Rusiji 1aršin = 2 ½ stope, Danskoj 1 Aalen (lakat) = 2 stope, Vel. Britaniji 1 yard = 3 stope. Samo u nekim nemačkim zemljama, kao npr. u Pruskoj, odgovarala je mera Pute =12 stopa stupnjevanju dvanaestice, dok je ona u drugim zemljama često merila samo 10 stopa. Za naučne svrhe nije, u mnogo slučajeva, bilo dovoljno deljenje palca na linije, pa se upotrebljavalo dalje deljenje natačke, po francuskom sistemu mera.

SISTEM TAČAKA - Ako se izvestan broj materijalnih tačaka u prostoru, koje mogu da se kreću nezavisno jedna od druge, skupi u zatvoren sistem, dobija se sistem materijalnih tačaka.

SISTEM, POJAM - Sistem je kombinacija elemenata i spada u red činjenica i ne da se razumevati samo po sebi. Sstem (organizacija) se može razumeti tek kada njegova unutrašnja struktura može biti shvaćena kao jedan od niza mogućih rasporeda elemenata - gde je dostupno pitanje njegovog značaja. Da se pak sistem, bio celina - poseban slučaj - potrebno je ostvariti mnoštvo stvarnih rasporeda.

Otuda reč sistem se koristi sve više kad god su u pitanju slozene pojave bilo u društvu, u unutrašnjem ustrijstvu atoma, biologiji, lingvistici ili čak svemirskim prostranstvima. Sve veća upotreba pojma i sve veća eksploatacija reči sistem doveli su do velike raznovrsnosti njegovog značenja pa često i do neodređenosti značenja. Prvobitno, etimološko poreklo i značenje reči sistem označavali je neku celinu. Kako je svaka celina sazidana iz svojih delova, to sistem predstavlja skup delova povezanih i struktuiranih u celinu. Međutim, tu se prećutno dozvoljava da celina proizilazi iz svojih delova. Savremeno shvatanje ne dopušta takvu potvrdnju smatrajući da je celina po svojoj prirodi viša od svojih delova. Naprotiv, novi pristup u nauci karakteriše se tendencijom da se specifikaciojom svojstva sistema kao skupa elemenata objasne zakonitostima pojava tih elemenata.

Sistem takođe označava i gledište, načela i principe po kome je struktuirana neka celina. Delovi celine i načela po kojim su oni struktuisani u celinu predstavljaju osnove sadržaje značenja pojma sistem Ovako shvaćeno značenje našlo je svoju primenu na mnogim poljima ljudske delatnosti, pre svega u nauci, posebno u arhitekturi i urbanizmu.

Biolog L.V. Bertalanfi, koji i osnivač opšte teorije sistema, u svojoj “Opštoj teoriji sitema” 1962.g. sistem definiše na sledeći način: “Sistem je kompleks elemenata koji su uzajamno povezani”. Rasel L. Akof je nešto opširniji u formulaciji: “U širem smislu i ne veoma precizno sistem se može definisati kao ma koja suština koncepcijske ili fizičke prirode koja se sastoji iz uzajamno zavisnih delova”. A.D.Hal i E.E. Fejdzen u radu “Definicija sistema” dosta uopšteno određuju: “Sistem je skup predmeta zajedno sa povezanošću između objekata i njihovih atributa”. Dosta preciznija je definicija J.Klira koju daje u svom radu “Opšti sistem kao metodologija cilja”: “Sistem se ovde određuje nabrajanjem promenljivih, njihovim dopustivim vrednostima i njihovim algebarskim, topološkim, gramaytičkim i drugim svostvima, koje u svakom konkretnom slučaju determinišu odnose između dotičnih promenljivih.” Vrlo bliska ovoj definiciji je i definicija koju daje A.Report: “Sistem je neki deo sveta koji je u ma koje vreme moguće opisati, pripisujući konkretne vrednosti nakom skupu promenljivih”.

SISTEMATIKA ODMERAVANJA - Kod odmeravanja prostorija, mesta za sedenje, svrstavanja redova ljudi može se uvek računati da čovek, obučen u zimski kaput, treba širinu od najmanje 62,5 cm, a par ljudi 1,25 m. Ako se odmerava prostor samo za 1, 2 i 3 čoveka, jednog pored drugoga, onda su ove osnovne mere ujedno i najmanje mere. Kod većeg broja ljudi mogu s ove osnovne mere još nešto smanjiti, tako da se višekratnik od 1,25 m može uzeti kao razmak od sredine do sredine zida, naročito kod gradnje sa gotovim zidnim pločama. Ženi treba, po širini oko 12,5 cm manje prostora nego muškarac. Normalna je mera za nju 50 cm, pa je prema tome potreban i manji prostor za ženu s muškarcem ili za same žene. Sve ove mere potrebnog prostora mogu se, naravno, u praksi povećati, a donekle smanjiti.

SISTEMI, OTVORENI I ZATVORENI - Naziv za arhitektonske ili urbanističke strukturne celine koje određuju jedan arh. objekat ili urbanističku jedinicu, a koje predstavljaju osnovu njihove kompozicione i funkcionalne organizacije. Sistemi mogu da budu određeni modularnim merama, modularnim mrežama, konstruktivnim mrežama, saobraćajnica i obzirom na to, mogu da budu: kompozicioni sistemi, funkcionalni sistemi, ili su to: modularni sistemi, modularni mrezni sistemi, konstruktivni sistemi, sistemi saobraćajnica (saobraćajni sistemi). Sistemi mogu da budu otvoreni i zatvoreni. Otvoreni s. su oni koji korespondiraju sa svojom okolini i svojim korisnicima. Oni mogu biti dograđeni, rekonstruisni ili im može biti promenjena funkcija bez značajnijeg umanjenja njihovih osnovnih karakteristika, nasuprot zatvorenim sistemima čije se osnovne karakteristike menjaju uporedo sa bilo kakvim promenama sistema.

SISTEMSKA ANALIZA U URBANIZMU - Naziv za analizu dela jedne urbane celine putem analize sistema njegovog funkcionisanja. S.a.u. može da bude: sistemska analiza saobraćaja, infrastrukture, snabdevanja, izgradnje, potrišnje i dr. Sistemska analiza primenjena na urbani transport, na pr. odnosi se na proučavanje mogućih modela transporta kroz jedan grad, upotrebom veze i kombinacije različitih transportnih sistema: individualnog, šinskog i dr., koja za cilj ima poboljšanje karakteristika transporta smanjenjem vremena transporta, njegove cene i povećanjem njegovih kvaliteta i udobnosti. S.a.u. ima dve osnovne prednosti: 1. mnogo je lakše sagraditi model jednog grada i testirati ga, nego analizirati postojeću strukturu grada i 2. sistemskom analizom parametri iz mnogih drugih sistema mogu da budu izdvojeni i ponovo sklopljeni u celinu čiji su konačni rezultati pozitivni.

SISTEMSKA ARHITEKTURA - 1. Arhitektura zasnovana na prefabrikovanim sistemima i komponentama koje su aranžirane na različite načine. 2. Arhitektura koja je derivirala iz logičkih, racionalnih, analitičkih procesa i procedura često vezanih za kompjuterski dizajn. 3. Arhitektura dizajnirana kao deo većeg (kulturnog, socijalnog i urbanog) sistema. U ovom smislu ona je povezana sa performance design-om, zasnovanim na analizi funkcije isto onoliko koliko na estetskim, fizičkim i psihološkim potrebama korisnika. U modi u periodu 1960-tih, nije dokazala da predstavlja sve-namensku soluciju a što su se nadali njeni protagonisti.

SISTEMSKA GRADNJA - Naziv za gradnju koja se vrši unutar postavljenog sistema gradnje koji uključuje: standardizaciju elemenata, prefabrikaciju elemenata gradnje, industrijalizaciju gradnje, ekonomiku, masovnost gradnje, fleksibilnost i konvertibilnost. Princip S. g. uveden je nakon Drugog svetskog rata uporedo sa narastanjem potreba masovne izgradnje stambenih naselja. Postoje mnogobrojni primeri sistemske gradnje stambenih i školskih objekata pedesetih godina, a ona je često korišćena jer je bila jeftina, brza i zahtevala je angažovanje malog broja radne snage. Školski objekta građeni putem s.g. bili su projektovani unuar fleksibilnog mrežnog sistema koji je dozvoljavao slikovitu upotrebu masa, različitih materijala i prijatnog urbanog mobilijara.

SISTEMSKI NAMEŠTAJ - Predstavlja pojam koji se odnosi na dizajn i proizvodnju ograničenog broja elemenata nameštaja koje je moguće sklopiti u različitim kombinacijama i na taj način ostvariti varijacije konfiguracija uz upotrebu istih osnovnih elemenata. Na taj načim, s.n. predstavlja suprotnost komadnom nameštaju, koji ne pripada “sistemu” ili porodici objekata. S.n. se koristi pre svega kao kancelarijski nameštaj od perioda 1940-tih, kada su kancelarijski prostori prestali da budu komponovani od stolaova poređanih jedan pored ili naspram drugog, već su često predstavljali otvorene prostore pregrađene međusobno noskim i tankom pregradama. Na razvoj s.n. uticali su Freank Lloy Wright i drugi pobornici arhitekti, a na polju dizajna George Nelson. 1964.g. Nelsonov Action Office, kojeg je projektovao zajedno sa Robertom Propstom, bio je prvi, zaista fleksibilan, integrisan i modularno orijentisan kancelarijski sistem, koncept koji je kasnije više puta razvijan.

SITUACIJA (l. situs položaj, nl. situatio) - Stanje, položaj (kuće, mesta); društveni položaj, imovno stanje, opšte stanje, prilike (vojske, države i dr.); sadašnje političko stanje (u državi, Evropi, svetu); komedija situacija pozorišni komad u kome se osećanje smešnoga ne izaziva rečima, nego samom radnjom i predmetom komada; situacioni plan plan, napr. građevine, s obzirom na položaj.

SITUACIONI CTREŽ (nem. Lageplan) - Crtež arhitektonske ili urbanističke osnove sa veoma smanjenom razmerom (najčešće 1:500 i manja razmera) na kojem je vidan položaj (situacije) lokacije i građevinskog objekta u odnosu na užu ili širu urbanističku celinu. U situacionom planu nalaze se obično: granice lokacije predviđene za gradnju, susedne lokacije, kao i okolne ulice ili trgovi ukoliko postoje.

SITUACIONI PLAN - Horizontalna projekcija terena, dobivena snimanjem i kartiranjem, na kojoj je ucrtan plan za izvođenje nekog građevinskog objekta – saobraćajnice, mosta, građevine itd. U situacioni plan date razmere upisuju se sve potrebne horizontalne dimenzije. Ako nisu upisane, mogu se odrediti i odmeravanjem razmernikom.

SITUACIONI PLAN, GEODETSKI (Geod.) - Horizontalna projekcija terena, dobivena snimanjem i kartiranjem, na kojoj je ucrtan plan za izvođenje nekog građevinskog objekta – saobraćajnice, mosta, građevine itd. U situacioni plan date razmere upisuju se sve potrebne horizontalne dimenzije. Ako nisu upisane, mogu se odrediti i odmeravanjem razmernikom.

SITUACIONISTI (eng. Situationists) - Naziv za arhitekte koji svoje projekte i arh. analizu zasnivaju na planu situacija, koji opredeljuje buduću građevine ili urbanističke objekte. U arh., jedna građevina predstavlja zbir mogućih funkcionalnih, konstruktivnih, tehnoloških, socijalnih i drugih situacija. Prema s., ona predstavlja živi organizam unutar kojeg se odvijaju karakteristične promene, kako na svakodnevnom planu, tako i u planu budućeg rasta objekta. Karakterističan pristup projaktovanja situacionista preuzeli su metabolisti za svoje high tech objekte: japanski metabolisti Kenzo Tange, Kiyonori Kikutake, Kisho Kurokawa, ali i ostali metabolisti: Buckminster Fuller, Peter Cook i dr. S. način projektovanja preuzeli su takođe projektanti prefabrikovanih sistema gradnje. U urbanističkom projektovanju, situacioni pristup pretpostavlja funkcionalne planove jednog gradskog područja pomoću analiza saobraćaja i kretanja uopšte (kolski i pešački saobraćaj), koji najčešće opredeljuje matricu gradskog plana (traffic arhitektura). Takođe, on pretpostavlja često radikalna rešenja nastalih i mogućih saobraćajnih problema.

SITUS (lat. situs: položaj, mesto) - Latinski naziv za polozaj jednog grada ili arh. objekta, takođe nazivza mesto na kojem je sagrađen jedan arh. objekat. Takođe, naziv za područje jednog grada ili mesto gde leze ostaci grada ili objekta. Pojam se ponekad koristi u smislu mesta boravišta, prebivališta ili stana.

SKELETNE ZGRADE - Predstavljaju one zgrade kod kojih vertikalni noseći elementi, tj. stubovi i horizontalni noseći elementi, tj. grede i tavanice, čine jdnu celinu u konstruktivnom i statičkom pogledu. Kod skeletnog sistema, dolazi se do najčistijeg izraza četiri funkcije: fundiranje, nošenje, pokrivanje i pregrađivanje. Najvažnije preimućstvo s.z. nad masivnim, je u tome što se spoljnji i unutrašnji zidovi oslobađaju funkcije nošenja, a izvode se, uglavnom, kao ispune u svojstvu pregrađivanja prostora i kao yoplotne i zvučne izolacije. Skeletna konstrukcija je naročito pogodna za agrade većih visina kao i za velike raspone. Noseću konstrukciju kod s.z. možemo deliti na više načina:

• A - Po materijalu: drvo, armirani beton, metal (čelik, aluminijum);
• B - Po načinu izvođenja: monolitne (izvođenje na licu mesta), prefabrikovane, kombinovane;
• C - Po opštem sklopu zgrade, tj. po konstruktivnom sistemu: prizemne sa najraznovrsnijim konstruktivnim sistemima (okvirne konstrukcije, koritaste, “šed” - krovovi, ljuske, kupole itd.); višespratne - koje su najčešće u ortogonalnom konstruktivnom sistemu.

SKICA (engl. sketch, franc. esquisse, nem. Skizze, ital. schiezzo) - Prvi, prethodan i nedoteran oblik umetničkog dela, u kojem je improvizovana osnovna zamisao kompozicije. U toku priprema za definitivno ostvarenje, takva prvobitna improvizacija može doživeti znatne izmene. Prema zadatku kojem će poslužiti, s. može da bude izvedena u različitim lik. tehnikama: u crtežu (perom, olovkom, kredom, ugljenom), u laviranom crtežu četkicom na platnu, hartiji ili zidu (sinopija), u pastelu i dr. U arh. s. daje temeljnu zamisao objekta, ali bez određivanja detalja.

SKICA TERENA (Geol.) - Približan situacioni plan terena izrađen slobodnom rukom u toku snimanja. U skicu se unose i približni položaji letava za vreme snimanja, tj. položaji snimljenih detaljnih tačaka. Skicu vodi veoma iskusno lice, koje zna da bira detaljne tačke.

SKICA, CRTEŽ (tal. schizzo) - Nabrzo izrađen (neizveden potpuno) crtež; nacrt, osnova, glavni potezi nečeg (napr. slike, kipa, građevine i sl.); lit. crtica, pričica.

SKIN ARHITEKTURA (engl. skin koža) - Naziv za ad hoc arhitekturu koja je primenljiva na nekoliko tipova arh. objekata (industrijska skin arhitektura, administrativna skin arhitektura i dr.). Predstavlja upotrebu arh. elementa opne ili “kože” koja obavija i artikuliše jedan prostor omogućujući da u njemu bude vršena bilo koja funkcija. Ovako formulisan, ovaj novi princip arh. projektovanja nastao je šezdesetih godina u Velikoj Britaniji u radovima Jamesa Stirlinga i Gowana. Postojala su tri značajna izvora projektovanja s.a.: studentski eksperimenti, upotreba standardnih industrijskih delova i upotreba aksonometrijske tehnike koja je od tada postala sastavni deo arhitektonskog projekta. Primer s.a. je objekat Leicester Engineering Building, u Leicesteru, Stirlinga i Gowana, iz 1964.g.

SKLOP BROJKE DVA - Stari su ovaj problem rešili tako da su brojeve 62,5 dobiven prepolavljanjem i 64, dobiven udvostručavanjem, zaokružili na srednju vrednost od 63. Tako je postavljen zatvoren niz, osnovan na brojci dva, sa vrednostima: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 63, 125, 250, 500, 1000. Mnogi su, međutim, izabrali prelaz tamo gde se je on kod same gradnje mogao najlakše uključiti.

Kod milanske katedrale su npr. razmaci osi stubova određeni prema najmanjem razmaku osi sporedne lađe = 16 rimskih lakata, i to ovako: razmak osi stubova sporedne lađe = 16 lakata = 1 x 16, razmak osi po dužini sporedne lađe = 32 lakta = 2 x 16, širina poprečne lađe = 64 lakta = 4 x 16, dužina poprečne lađe = 124 lakta = 8 x 16, dužina cele katedrale = 250 lakata. Udvostručavanje ide ovde od 1 x 16 do 8 x 16, tj. 16, 32, 64, 128. Međutim, dužina nije uzeta sa 2 x 128 = 256, iako bi taj broj odgovarao potenciji broja 16, već dužina katedrale od 250 lakata predstavlja prelaz na prepolavljanje koje počinje od broja 1000. Brojevi mera milanske katedrale odgovaraju potpuno sklopu brojke dva, i to u vrlo praktičnoj formi baš za taj slučaj.

Vrlo se često potcenjuje značenje ovog sklopa brojke dva za stare narode. Kod Arapa, najboljih matematičara svog vremena, ovo je stupnjevanje imalo sasvim naročito značenje. Alhvarizmi, autor po njemu prozvanog algoritma, našeg današnjeg brojčanog računanja, posvetio je udvostručavanju i prepolavljanju, kao naročitim načinima računanja, dva poglavlja svoje knjige. Na Arape je verovatno delovalo kao neki fenomen da se iz deset vrednosti sklopa brojke dva mogu jednostavnim sabiranjem dobiti sve brojčane vrednosti od 1 do 1000. Time se naročito koristilo kod mera za težine. Dovoljno je 10 tegova sa vrednostima navedenog sklopa brojke dva da se dobiju sve težine od 1 do 1001. Da pomenemo samo neke primere: Vrednost 1001 sastavljena je od 500 + 250 + 125 + 63 + 32 + 16 + 8 + 4 + 2 + 1; Vrednost 350 sastoji se od 250 + 63 + 4 + 1; Vrednost 786 sastavljena je od 500 + 250 + 32 + 4 + 2; Vrednost 788 sastavljena je od 500 + 250 + 125 + 63 + 32 + 16 + 8 + 4 + 1 itd.

Svaki čitalac može to sam ispitati postavljanjem zadataka. Jasno je da priča o »Hiljadu i jednoj noći«, kao i sve druge arapske priče koje imaju veze sa 1001, imaju svoj koren u sklopu brojke dva, kao i u naročitom svojstvu te brojke koja, pomnožena sa bilo kojim jedno-, dvo- ili trocifarnim brojem, daje produkte deljive sa 7, 11 ili 13.

SKLOP - Celinu - prostor ne prost skup jedinica, moguće je analizirati kroz tri različita stepena. Oni ishode iz osnovnog uslova organizacije, tj. tipa procesa koji objedinjuje već ustanovljene jedinice u skupove višeg reda koje smo nazvali zonama, funkcionalnim grupama i sklopovima. Definišući sastav - svojstva pojedinih namena koja čine sklop, uočavaju se razlike u organizacijama, i to prvenstveno u postuku njihovog određivanja i odlikama koje se prenose na fizionomiju celine.

Tako u posmatranju niza ponovljenih tipičnih jedinica uočavamo razlike između njih i površina za kretanje, ili onih koje omogućavaju vezu objekta i njegove šire okoline. Uočavamo takođe da ove razlike površina u sklopu pri posmatranju i različitih namena ukazuju istovremeno i na mogućnost njihovog ustrojavanja nekim zajedničkim pravilima. U stanju smo, dalje, da iskazemo delove sklopa vrednovanjem tipoloških odlika radnih mesta, da odredimo prvi stepen zone, kao prvi skup organizovanih jedinica, i to:

1. Radna zona: površina koja razrešava osnovni proces u sklopu sa radnim mestom, jedinicom procesne i prostorne organizacije.
2. Komunikativna zona: trake i čvorišta - osnovn a jedinica određena brojem ili gustinom ljudske mase i vremena potrebnog za njenu evakuaciju.
3. Pomoćno-higijenska zona koja neposredno potpomaže procese u radnim zonama, ali se u sklopovima najčešće javlja kao izdvojena površinaska organizacija sa svojim samostalnim tipičnim jedinicama.
4. Mesto ulaza - ulazna zona: nezavisnost ovih procesa i njihov uticaj na oblikovanje celine daju nam uslove da ih izdvojimo u posebnu zonu.

Određujući drugi sklop organizacionih jedinica - drugi stepen - primećujemo da se proces u sklopu moze odvijati u više zatvorenih grupa čije su međusobne veze takođe rezultat tih procesa kao i uslova prirodne ili urbane sredine. Ove zatvorene grupe sastoje se od onih vrsta zona koje omogućavaju odvijanje dela procesa i njegovog uključivanja u sklop. Tako organizovane delove sklopa - drugi sklop - nazivamo funkcionalnim grupama čiji je broj isključivo zavisan od karaktera sklopa. Postupak za određivanje sklopa sadrži u sebi sve prethodne radnje, a njegova svojstva ne mogu se definisati zbirom pojedinačnih svojstava - jedinica nižeg reda. Svako ozbiljnije bavljenje ovim pitanjem ukazuje da se odgovori na njega mogu tražiti u tumačenju odnosa među zonama i funkcionalnim grupama, tj. odlikama koje definišu ove sastave.

SKUP MNOŠTVA - Ono što daje ton savremenim rešenjima, predstavlja skupmnoštva, odnosno, skup jedinica prostora zajedničke namene u urbanistički organizovan oblik, pri čemu se - kod ćelija - pristupa zauzimanju obodnih površina, oslobađanjem spoljnjeg platna kako za kretanje, tako i za sve one namene koje nisu strogo ograničene za fiksirane predmete upotrebe između kojih je i namena punog kontakta unutarnjeg i spoljašnjeg prostora.

Kod složenih sklopova čiji se delovi namenski i oblikovno znatno međusobno razlikuju postoji mogućnost razlučivanja i isticanja njihovih pojedinačnih svojstava. Grupisanje otvora i mase ističe funkcionalne grupe i one samostalno deluju u sklopu. Naročito kod razdvajanja u vertikalnom smislu one se obrazuju na bazi isticanja ovog osnovnog kontrasta. Napredak u tehnici gradnje doneo je izvesnu podvojenost vertikalnog plana kao dela neke kompletne strukture. Obrazovanjem zida zavese (curtain wall), staklenog “zvona” koje pokriva unutrašnju organizaciju, nesvedenu na strogo podvojene jedinice, postize se potpuna labilnost prostornih veza, a time i odgovarajućih planova.

SKY-SIGN (engl.) - Natpis ili drugi reklamni materijal postavljen sa metalnim ramom, slobodnostojeći ili montiran na vrh jedne građevine, tako da se vidi na nebeskom svodu. Bilo je to sredstvo konstruktivizma i De Stijl-a, a uzdizali su ga Venturi i ostali postmodernisti.

SLIKOVITOST - U urbanističkom smislu, predstavlja onaj kvalitet fizičkog objekta koji nam pruža visoku verovatnoću da će na bilo kog posmatrača proizvesti jedan snažan utisak koji daje jasnu sliku. Slikovitost sačinjavaju oblici, boje ili opšti rasporedi, koji olakšavaju nastajanje zivopisno identifikovane, snazno konstruisane i veoma korisne mentalne slike okoline. Tu osobinu bismo mogli nazvati i čitljivošću, pa možda čak i vidljivošću, - u nekom povišenom smislu, u kom se objekti ne samo sagledavaju vidom, već se i predstavljaju vrlo oštro i intenzivno našim ostalim čulima.
Stern je razmatrao taj atribut kod nekog umetničkog predmeta, pa ga je nazvao “očiglednošću” (apparency). A pošto umetnost nema samo taj jedan cilj, on je osetio da je jedna od njene dve osnovne funkcije u tome “da stvori predstave koje će svojom jasnošću i skladom oblika zadovoljiti posmatračevu potrebu za zivahnim, slikovitim izgledom”.

Izrazito slikoviti, zamišljivi grad u ovom posebnom smislu će nam izgledati lepo uobličen, izrazit, upečatljiv, on će privlačiti naš pogled, ali i sluh da pažljivije posmatramo i osluškujemo, te da tako više učestvujemo. Pod tim okolnostima će čulno shvatanje okoline biti ne samo olakšano, već i prošireno, i produbljeno.

SLOBODAN PLAN - Naziv za plan jednog arhitektonskog objekta koji nije ograničen krutim formama, već je izveden u slobodnim oblicima koji dozvoljavaju izmene, nadogradnju, u zavisnosti od potreba.

SLOBODNA FASADA - Slobodno formirana fasadna podela, koja je nastala kao posledica mogućnosti koje pruža skeletna konstrukcija.

SLOBODNA FORMA (engl. free form) - Iregularni ili asimetrični oblici, naročito krivolinijski, u arhitekturi i drugim lepim umetnostima, kao i u dekorativnoj umetnosti.

SLOBODNA GRUPACIJA - Pri rešavanju novih stambenih jedinica ili stambenih zajednica, unutrašnja saobraćajna mreža rešava se tako da se izvesne stambene ulice ili ulični ogranci završavaju kao zatvorene ili slepe ulice , oko kojih se grupiše slobodna stambena izgradnja. Ovaj način grupisanja objekata daje punu slobodu projektantu pri rešavanju svojih koncepcija za ostvarenje živopisnih stambenih grupacija i intimnije povezivanje sa ambijentom i prirodom, ne vezujući se za simetriju, šablonsko nizanje objekata i monotoniju ulične izgradnje.

Slobodna grupacija individualnih i dvojnih porodičnih zgrada čini samo deo jedinice stanovanja, te u svom sastavu pored čisto stambenih namena može imati i koji manji prateći objekat. Slobodna grupacija uokvirena zelenilom, a udaljena od larme i prašine, pruža mnogo više pogodnosti i privlačnosti za stanovanje od krutosti uličnog paralelizma, kako u ispunjavanju higijenskih uslova, tako i u pogledu kompozicionog oblikovanja. Kompoziciono jedinstvo se može ostvariti bilo grupacijom po određenom redu stvaranja vizuelnih sagledavanja, ponavljanjem grupacije objekata i individualnim razmeštajem u slobodnom ambijentu. Slobodan način grupisanja objekata teži ka uklanjanju svih inih simetrija i ponavljanja koje se susreću kod naselja sa retkom naseljenošću. Ovaj način teži da čoveka privuče što više prirodi, te se u tom smislu i slepe ulice nikada ne izgrađuju duže od 70m. Slobodan zeleni prostor koli povezuje ove grupacije može se veoma povoljno koristiti za ostvarenje lokalnih rekreativnih površina i fiskulturnih terena manjih obima.

SLOBODNA OSNOVA - Le Corbusierov princip osnove: on je preobrazio armiranobetonski skelet iz jednog tehničkog pomoćnog sredstva u element estetske vrednosti. Unutrašnji zid je modelovao pregradnim zidovima, tako da je osnova mogla da poprimi različite oblike. Takođe, ostvario je prozimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

SLOBODNA UMETNOST - Pojam se upotrebljava za proces arhitektonskog projektovanja u periodu baroka, da bi naznačio mentalni karakter arhitektonske operacije; on vodi Leon Battista Albertija prema njegovoj čuvenoj tvrdnji po kojoj crtež ne sadrži ništa što bi zavisilo od materije i da je takav da se može nepromenjen prepoznati u više građevina, “zanemarujući bilo kakvu materiju” (omni materia exclusa), to jest, na način koji sam Alberti opisuje kada govori o matematičarima, smatrajući ih onima što “samo umom, odvojenim od materije, mere oblike stvari.” Na ovaj pasus godinama se bila okomila kratkovida i formalistička kritika, nastojeći da u njemu prepozna dokaz o nezainteresovanosti humaniste za probleme praktične realizacije dela, potcenjivanje tehnike, ili čak nagoveštaj Croceovog stava o umetničkom delu koje se u potpunosti ostvaruje u duhu svog stvaraoca.

SLOBODNA VISINA (engl. headroom) - Stvarna visina od poda do tavanice, ili od kolovoza do nadvožnjaka.

SLOBODNE STRUKTURE - V. Fizičke strukture. Slobodne strukture nastaju samo prividno “slobodno” jer je u njihovoj genezi cela jedna uticajna serija vrlo određenih i reklo bi se strogih pravila i logika građenja naseljskog prostora. Talo Eliel Saarinen vrlo jasno naglašava da medijevalne (srednjovekovne) gradske strukture nisu bile onako planirane kako se to danas shvata. “Tu je reč o urbanističkom projektovanju u najboljem smislu reči”, jer se grad razvija kao trodimenzionalna struktura a ne kao apstraktni plan ulica. Stalno promenljivi interesi ljudske zajednice i čovekova sredina u najširem smislu reči “proizvode” pod određenim uslovima vredne slobodne, često zvane “organske” fizičke strukture, koje pokazuju svu vrednost “neposrednog prostornog transponovanja funkcionalnih i sadržajnih procesa u konkretni izgrađeni prostor i fizičke strukture.

SLOBODNJAČKI ANARHIZAM U ARHITEKTURI - Predstavlja arhitekturu proizašlu iz podsvesne tradicije arhitekte. Pojam možda najbolje opisuje Hundertwasser: “Samo onda kada arhitekt, zidar i zemljoposednik predstavljaju jedinstvo,ondnosno, kad se radi o jednoj osobi, tada mozemo da govorimo o arhitekturi. Sve drugo nije arhitektura, već fizička inkarnacija kriminalnog čina.”

SLOBODNO OBLIKOVANJE FASADA - Le Corbusier je u vremenu od 1921-27.g. obradio u pet tačaka osnovne postavke svoje arhitekture. Među ovih pet tačaka, nalazi se i s.o.f. Time što su podovi oko cele zgrade istureni preko lica nosivih stubova poput balkona, čitava fasada stupa ispred nosive konstrukcije. Usled toga ona gubi značaj nosivosti; prozori mogu biti postrojeni u kojoj god duzini, a nisu neposredno vezani sa unutrašnjom podelom zgrade.Prozor kod gradnje neke palate može da bude dugačak 1om isto tako kao i 200m (Le Corbusierov projekt za zgradu Lege naroda u Ženevi). Fasada dobija time mogućnost slobodnog rešavanja.

SLOBODNO OBLIKOVANJE OSNOVE - Pripada jednoj od pet tačaka osnovne postavke arh. Le Corbusiera. Sistem stubova nosi međutavanske konstrukcije i dopire sve do samog krova. Razdeljeni zidovi postavljaju se prema potrebi; pri tom spratovi nisu zavisni jedan od drugog. Tu više ne postoje nikakvi nosivi zidovi, većsamo opne svih debljina. Prednost ovog načina je potpuna sloboda u rešavanju osnove, to jest slobodno raspolaganje sredstvima kojima se lako nadoknađuju nešto skuplje armiranobetonske konstrukcije.

SLOGAN, ARHITEKTONSKI - Arhitektonsko geslo, krilatica koja karakteristiše pojedinu arhitekturu, stil ili pokret. Poznatin slogan moderne arhitekture bio je „manje je više“, što je trebalo da ukaže da svako prenatrpavanje enterijera objekta samo šteti i smanjuje njegov kvalitet.

SLOŽENI SISTEMI - Mogu imati neograničen broj elemenata sa složenim spregama koje omogućavaju veliki broj stanja sistema. Veliki broj spona nisu među sobom oštro odelita te se javlja kontinuirani proces, koji se, doduše, da izraziti diferencijalnim jednačinama, ali koji se često ne može ni odrediti. Složenost se može javiti i kod sistema sa malim brojem elemenata ali kod kojih su sprege i odnosi vrlo slozeni i komplikovani. Sa gledišta njihovog određivanja i definisanja ponašanja, daleko je teze vršiti odredbe ovakvih sistema nego u obrnutom slučaju, gde je broj elemenata veliki a odnosi i sprege jednostavne. Sa gledišta strukture, slozenost sistema je u zavisnosti od broja elemenata sistema i njihovih sprega.

Treba napomenuti da kod složenih sistema dolazi lakše do narušavanja strukture nego kod jednostavnih. Ukoliko su sprege i odnosi slozeniji, procesi se komplikuju i narušavaju. Kod prostijih sistema ovi procesi su jednostavni a posledice neznatne. Poznato je da ukoliko je tehnički sistem složeniji, teze ga je konstruisati, ali i odrzavati. Međutim, sa gledišta kibernetičara, složenost sistema je u zavisnosti od upravljačkih impulsa. Kada su u pitanju dinamički sistemi, same upravljačke akcije su kriterijum složenosti. Tako se dešava da vrlo složeni tehničKi sistemi, pa i kompjuteri kao najsloženiji od njih, traže vrlo jednostavne upravljačke akcije, dok drugi, iako jednostavniji u svojoj strukturi traže vrlo komplikovana upravljačka delovanja. U grupu slozenih sistema sa aspekta upravljanja spadaju prvenstveno organizacioni sistemi.

Dok se prirodni sistemi ponašaju prema prirodnim zakonima, pa kod njih nema upravljačkih impulsa, dotle se tehničkom sistemima koji su kompozicija prirodnih elemenata posredstvom čoveka koji im određuje prirodu ponašanja, upravlja prema postavljenim ili društvenim ciljevima. Od toga zavisi složenost tehničkog sistema. Organizacioni sistemi su najsloženiji sistemi sa gledišta upravljačkog delovanja.

SLUČAJ U ARHITEKTURI I URBANIZMU - Predstavlja veliku zabludu ako se misli da bi slučajnost i danas, sama od sebe, i redovito, mogla da stvori nešto lepo, kao u staro vreme. Nije bila slučajnost, niti ćud pojedinaca, ako su nekada i bez plana, bez konkurencije, bez vidljivih znakova nekog napora i u stalnom daljem razvoju, nastali lepi trgovi i čitavi delovi grada. Jer, ovaj razvoj nije bio slučajan, pojedini naručioci nisu radili na svoju ruku, nego su se svi zajedno povinovali umetničkoj tradiciji svog vremena. A ta tradicija je bila toliko čvrsta i sigurna, da je na kraju sve ispalo ponajbolje. Kada je Rimljanin podizao svoj kastrum, znao je sasvim tačno kako se to radi, i nije mu ni na pamet padalo da učini drukčije nego što je bio običaj. Ta uobičajena forma je sadržala sve što se odnosi na udobnost i lepotu. Kada je od kastruma trebalo da se razvije grad, onda se opet razumelo po sebi da on mora imati forum, na kome će biti podignuti hramovi, javne građevine i skulpture. Svi su znali kako se to izvodi u pojedinostima, jer je za to postojao usvojen propis, koji je trebalo samo prilagoditi mesnim prilikama. Tako to uopšte nije bila slučajnost, nego velika umetnička tradicija, živa u čitavom narodu. Ona je, prividno bez plana, stvarala gradove i pri tome nije mogla da pogreši. Slično je bilo u srednjem veku i renesansi.

A kako bi danas izgledala ta takozvana slučajnost? Bez gradskog plana, bez normi, svaki bi sopstvenik drukčije gradio, jer u masama više ne živi čvrsta umetnička tradicija. A kao posledicu, imali bismo haos, kome se ništa ne može prilagoditi. Ružni blokovi kuća, zatim tu i tamo podignute zgrade bez ikakve veze, preovladali bi isto tako kao što je to slučaj u sistemu kućnih blokova po geometrijskom rasteru. A crkve i spomenici bi sigurno zauzimali uvek samo sredinu trgova. To je možda još jedino o čemu se misli da tako mora biti i da se to na drugi način ne da uraditi.

SMALL IS BEAUTIFUL (engl. malo je lepo) - Maksima, odnosno, krilatica koju je predstavio Schumaker, koja će biti ideja vodilja mnogim arhitektima i dizajnerima u nastojanjima da pronađu lepotu izraza u malom, jednostavnom, svakodnevnom. Ona predstavlja protivlek za totalitarni gigantizam, za urbanizam u stilu Haussmanna i Speera, koje je tako često vršio svoj neprirodan uticaj na urbaniste i moderne arhitekte.

SOCIJALNA ARHITEKTURA - 1. Arhitektura koja je načinjena sa namerom da je koriste mase ljudi kao socijalnih bića, nasuprot arhitekturi koja je svojom formom i stilom predodređena za korišćenje višeg sloja društva. 2. Školske i druge zgrade koj su podignute nakon rata 1939-1945 u Engleskoj a koje inkorporišu naučne metode projektovanja, prefabrikaciju i ndustrijalizovane zgrade, kao deo modernog pokreta u arhitekturi.

SOCIJALNA FUNKCIJA ARHITEKTURE - Političari arhitekture uvek su isticali njenu bazičnu dihotomiju: arhitektura kao umetnost i (ili) arhitektura kao socijalni servis, naglašavajući da je moguće ostvarilti ili jedno ili drugo. Zbog toga su uvek nastojali da arh. posmatraju arh. u svetlu njene socijalne funkcije, zanemarujući onu umetničku. Socijalna funkcija pretpostavlja arhitekturu koja ima svrhu zadovoljenja socijalnih zahteva i potreba pre svega, bez obzira na artističke karakteristike. S.f.a. naročito je bila naglašena u Sovjetskom Savezu u periodu dvedesetih godina, kada je bilo neophodno zadovoljiti narasle stambene potrebe stanovništva i omogućiti im nova radna mesta. Drugi značajan period dogodio se nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a karakterističan primer je Velika Britanija sa Abercrombijevim planom za decentralizaciju Londona, koji je pretpostavljao formiranje niza novih gradova (New Towns) istovremeno sa sprovođenjem nove politike socijalne gradnje. Nacionalno Ministarstvo nadlezno za planiranje imalo je zadatak da ostvari razuman balans industrijske i stambene izgradnje po celoj zemlji, što je rezultovalo podizanjem preko dvadeset Novih gradova sa svojom industrijom, izgradnjom preko milion novih stambenih jedinica u samo pet godina i podiglo arh. projektovanje od malih privatnih firmi do velikih, javnih preduzeća.

SOCIOLOGIJA ARHITEKTURE - Naziv za naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem uticaja društvene zajednice i društvene organizacije na arhitekturu. Poddiscipline koje su od značaja za arhitekturu su: socijalna statika i morfologija, socijalna dinamika, socijalna statistika.

SOCIOLOGIJA I ARHITEKTURA - Ma koliko arhitektura predstavljala sklop umetnosti (veština gradnje) i tehničkih znanja (tehnologija gradnje) njen konačni cilj jeste čovek, ljudska zajednica i zadovoljenje njegovih potreba. U tom smislu, sociologija kao nauka o društvu i uslovima društvenog uređenja ima značajan uticaj na arhitekturu. Da bi se shvatio jedan arhitektonski koncept, pravac ili stil koji je nastao tokom istorije razvoja arh., potrebno ja posedovanje znanja iz oblasti sociologije društva u kojem je ta arhitektura nastala. Različita društvena uređenja dovela su do različite vrste arhitekture. Robovlasničko, demokratsko, feudalno, industrijsko, kapitalističko, komunističko i socijalističko društvo dovela su do dijametralno različitih arhitektonskih koncepcija koje su nastale upravo na posebnim socijalnim karakteristikama pojedinih zajednica.

SOFISTICIRANA TEHNOLOGIJA U ARHITEKTURI - Primena tehnologije u arhitekturi je sve više prisutna. U poslednjim decenijama, uveliko se u projektovanju i eksploataciji savremenih objekata primenjuje sofisticirana tehnologija. Ova tehnologija se primenjuje na području: energetike (grejanje, vetrenje, klimatizacija, solarna arhitektura), snabdevanja strujom, vodom, gasom (kompjuterska obrada podataka vezano za snabdevanje objekta, potrebe i potrošnju), osvetljenja, sigurnost i bezbednost (tv kamere, vizuelni i drugi nadzor objekta), zaštite objekta od preterane insolacije i atmosferilija i dr.

SOFT - TECH (engl. soft technology meka tehnologija) - Pojam koji je nastao sredinom 1980-tih. Uobičajeno opisuje modifikaciju elektrnskog hardvera (hardware), na pr. hi-fi sistema, dajući mu zaobljenu, kurvilinearnu formu i tople i jarke boje. Primere ovakvog dizajnerskog pristupa delimično nalazimo kod japanskih dizajnera kompanije Yamaha i Sharp. Predmeti njihovog dizajna, izrađeni na principima biomorfizma i istoricizma, imali su za cilj da postignu i obezbede humanije i duhovite konotacije pokušavajući da prevladaju opšte tendencije i stavove da je japanski dizajn previše funkcionalan u svojoj pojavi. Zasluga za razvoj s.t. takođe pripada u određenoj meri uticajima grupe Memphis i Postmodernizma u Japanu ranih 1980-tih godina. Takođe, pojava je bila deo opšte tendencije japanskog dizajna za stvaranje duhovitog stylinga objekata. ŠirokU upotrebU Retro Moderneu SAD takođe možemo smatrati delom s.t.

SOFT ARCHITECTURE (engl.) - 1. Prostori za život koji sadrže samo nekoliko fiksiranih predmeta ili delova. Oni su konstantno kontrolisani od strane kompjutera, u onolikoj meri koliko je to potrebno. 2. Nisko energetske samoizgradive stambene jedinice.

SOFTWARE U ARHITEKTURI (engl. softver, program):

1. Naziv za kompjuterske programe koji imaji primenu u arhitekturi: arh. projektovanju, arh. analizi, statici, dizajnu, crtanju ili predstavljaju programe za vršenje kompjuterske animacije jednog objekta ili prostora uopšte. Najpoznatiji arhitektonski kompjuterski s. je CAD, koji ujedno ima i najrasprostranjeniju primenu.
2. Pojam se takođe upotrebljava u arh. terminologiji da bi označio ili opisao promenljivi deo jedne arh. strukture: stanovnika unutar nepromenljive arh. opne - kuće.
3. Urbanistički s. predstavljaju stanovnici, saobraćajna sredstva, nasuprot konstantnim oblicima zgrada, saobraćajnica i sl.
4. Softwer često predstavlja sadržaj, nasuprot arh. formi.
5. Pojam software kao jezik arhitekture, nalazi se u ant. svetu u okviru mitološkog mišljenja, a prenet ja čak i u modernim arh. poduhvatima današnjice. Primera radi: svaka pažljivo proporcionisana fasada podrazumeva izvesnu imanentnu aritmolišku sadržinu pitagorejskog, numeričko-mitološkog tipa; to važi i za svaki detralj. Čak i najjednostavniji arh. rezultat našeg savremenog sveta uvek u sebi sadrzi elemente arhitektonskog software-a.

SOLARNA ARHITEKTURA - Naziv za arhitekturu koja je projektaovana da na najpogodniji način iskoristi sve pozitivne efekte sunca i insolacije. Solarne zgrade koriste sunčevu energiju za proizvodnju električne energije, zagrevanje vode, grejanje objekta ili njegovo hlađenje. Putem solarnih kolektora zagreva se hladna voda i deponuje u rezervoare. Postoje pasivni i aktivni sistemi solarnih kuća. Kod aktivnih sistema koriste se solarne baterije ili solarni kolektori za pretvaranje sunčeve energije u neki drugi vid energije koji je moguće koristiti odmah ili onda kad je ona neophodna. Kod pasivnih solarnih sistema sama kuće po sebu, svojom arhitektonskom i konstruktivnom koncepcijom predstavlja sistem koji koristi prednosti insolacije. Takvi objekti imaju debele kamene zidove koji predstavljaju rezervoare toplote dobijene zagrevanjem sunčevih zrakova. Takođe, pasivni sistemi poseduju staklena fasadna platna kojima se postiže efekat staklene bašte i na taj način se prirodnim putem kuća greje u zimskom poeriodu.

SOTO IN SU (ital. odozdo na gore) - Perspektivni prikaz koji prikazuje arhitekturu ili figure u ekstremnom skraćenju koje dočarava pogled odozdo ka velikim visinama. Popularan u oslikavanju tavanica u periodu baroka.

SPECIFIČNA TOPLOTA - Količina toplote koja je potrebna da se digne temperatura jedinice mase za 1ºC. Izražava se u kalorijama na gram na 1ºC. Za gasove se specifična toplota izražava ili na konstantnom pritisku, Cp, ili pri konstantnom volumenu (zapremini), Cv. U proračunima instalacija kondicioniranog vazduha obično se upotrebljava Cp.

SPECIFIČNA VLAŽNOST VAZDUHA - U mešavini vodene pare i vazduha, težina vodene pare na 1 kg suvog vazduha.

SPECIFIČNO OPTEREĆENJE TLA - Opterećenje po jedinici površine, koja se obično izražava u kg/cm2.

SPIRALA (od grč. speira: zavoj, nem. Spirale) - V. Zavojnica. Krivulja u ravni ili u prostoru koja obilazi oko jednog središta približujući mu se ili se od njega udaljujući.U ornamentici, puzasta linija, jedna česta ornamentalna forma. Motiv spirale javlja se od preistorije u plastici, slikarstvu, arhitekturi, tekstilu. Nakon najstarijih poznatih spiralnih ornamenata iz paleolitika Francuske, s. postaje sve češći motiv u dekoraciji egip. predfaraonske keramike, objekata kikladske i kritsko-mikenske kulture, te kulture Malte, keramike Balkana i Srednje Evrope, skandinavske bronze i predmeta iz gvozdenog doba, naročito u području Jadrana. Od ant. umetnosti motiv spirale preuzima Srednji vek i onda renesansa. Oblik s. primenjuje se ne samo kod ukrasnih nego i kod nekih konstruktivnih delova arh., osobito kod stepeništa (na pr. Bramanteovo u Vatikanskoj palati), kupola (Borrominijeva na crkvi S. Ivo alla Sapienza u Rimu) i zdenaca.

SPOLIUM ARHITEKTURA - Pojam koji se najčešće vezuje za post-rimsku Arh., koju karakteristiše upotreba kolaža - fragmenata razrušenih građevina iz perioda ant. rim. arh. Kod s.a., kapiteli ant. rim. stubova su upotrebljavani kao bazisi, na primer, u samom renesansnom stilu, u kojem je stari klasični rimski arhitektonski jezik bio upotreljavan u novim kombinacijama. James Ackerman, tako, piše o Michelangelu koji je “retko preuzimao jedan motiv a da mu nije dao ili novi oblik ili novo značenje. Međutim, on je redovno zadržavao bitne crte starih modela kako bi prinudio posmatrača da se seti izvora dok bi uzivao u inovacijama.”

SPONA U ARHITEKTURI - U periodu predmodernističkog bilo je uobičajeno da se dogradnja vrši na samom postojećem objektu. Međutim, savremeni arhitekti ustezali su se da uspostave takav direktan kontakt sa istorijom. Moderni pokret se naizgled opirao svakom pravljenju ustupaka prošlosti, ali baš kao i arhitekti drugih perioda, i modernisti su razvili osećaj za vizuelni doživljaj, tako da su bili netolerantni prema nekim vrstama vizuelnog haosa. Njihov nagon za čistotom značio je da ne mogu da zanemare moguću konfuziju koja bi nastala uvođenjem novih elegantnih rešenja među stare objekte. Uhvatili su se u koštac sa ovim problemom uvođenjem praznine, koja se zove spona između starog i novog objekta.

Postoji nekoliko tipova spona između objekata. Neke su upušteni delovi objekta povučeni sasvim od fasadnog platna i mogu biti uzane nekoliko desetina santimetara ili široke nekoliko metara, što zavisi od veličine objekta. Ovaj deo koji vezuje dva objekta, moze da bude i u istoj ravni sa starom fasadom, ali različitog materijala od onoga od koga je građen bilo stari bilo novi objekt.

Spona između dva objekta je i bukvalno povlačenje od postojeće fasade i simbolično odvajanje od prošlosti. Na mestu spajanja dva objekta ne primenjuje se moderni arhitektonski rečnik, jer je taj deo ostavljen kao neutralna površina i stvara iluziju da dva objekta u stvari i nisu spojena. Sama reč “spona” je, naravno, pogrešna. To je klasičan slučaj zanemarivanja stvarnih vizuelnih vrednosti da bi se očuvao mit o postojanju svesti i brige o okruzenju. Ova spona uopšte ne vrši povezivanje, nego samo nastoji da spreči suprotnosti dva objekta i usaglašava nesaglasne elemente dva objekta.

Ponekad projektanti, potpuno svesni potencijalnih konflikata, odlučuju da budu što je moguće manje nametljivi povlačeći objekat što je moguće više. Iako nije suptilno rešenje, to je često najmanje štetna alternativa, ukoliko projektant, u svom krutom pristupu odbacuje ma kakvo neposrednije i skladnije povezivanje dva objekta. Ovo rešenje kao da kaže: “Ja sam nov, ali pokušavam najbolje što mogu da držim pristojnu udaljenost.”

SPRAT, ETAŽA, KAT (engl. storey, floor, franc. etage, nem. Stockwerk i Geschoss, ital. piano) - Naziv za nivo građevine podignut iznad nivoa prizemlja. U horizontalnom rasporedu arhitektonskog objekta deo koji se nalazi između dva poda ili između jednoga poda i krova. Zgrada na spratove bilo je već u staroj Tebi u Egiptu (5 spratova). Grčka kuća obično nema spratova; u samoj Atini ipak su pronađeni ostaci jednospratnih građevina. U rim. doba višespratne su građevine vrlo uobičajene. U Srednjem veku i renesansi retke su kuće sa više od dva sprata, no one postaju uobičajene počevši od XVIIv. U različitim vremenima su različiti rasponi između dva poda. U modernoj stambenoj izgradnji je redoviti raspon između dva sprata 2,70 do 3,20m.

U pojedinim razdobljima imao je svaki sprat određenu funkciju (na pr. kod renesansnih palata nalaze se u prizemlju skladišta, u međuspratu trgovačke poslovnice, zatim spavaonice, a u najvišem spratu su soba za dnevni boravak, trpezarija i kuhinja. U XIXv. uobičajen je naziv bel-etage za reprezentativni prvi sprat.

SPRATNA VISINA (nem. Stockwerkshoehe) - Visina jednog sprata, visina između podne površine donjeg nivoa jednog objekta i podne površine nivoa iznad. Spratna visina predstavlja svetlu visinu prostora plus debljinu tavanice.

SPRATNI ELEMENT - Spratni element predstavlja deo površine trakta koju ograničavaju dva uzastopna konstruktivna raspona.
Spratni element je određen: osnovom, poprečnim presekom, čeonim izgledom ili fasadnim elementom.

SRAZMERA (nem. Verhaltnis) - Merna srazmera, odnos visine prema širini i dužini građevinskog objekta ili elementa jedne građevine.

SRAZMERE DIN FORMATA - Niz DIN-formata osniva se na jednom pravougaoniku površine 1 m2. To je imalo naročito preimućstvo, jer je uobičajeni format za listovni papir A4 = 21 x 29,7 cm, po širini odgovarao starom folio-formatu, a po visini starom kvart-formatu. Tako su se uređaji u registraturama mogli odmah upotrebiti za novi format.

SREDINA - Širi pojam za mesto događaja možemo označiti sredinom. To činimo prema poznatoj definiciji Jovana Cvijića: “razne oblasti na zemlji se razlikuju jedna od druge po specijalnim geografskim osobinama koje u našem duhu bude ideju o geografskoj ili prirodnok sredini.” No obzirom na pojavu i drugih sredina, kao što su ruralna, urbana, te sve pojmove mozemo usvojiti kao uže, bliže pojmove pojmu izgrađena sredina, odnosno, veštačka sredina, za razliku od naziva prirodna. Ispitujući razne nivoe organizovane stvarnosti tj. posebno moguće stepene organizovanja izgrađene sredine, nije teško utvrditi nemogućnost postavljanja granica delovanja ovih posebnih pojmova, tj. urbane ili ruralne sredine.

Sredina ili okružje se definiše dosta često u različitim područjima nauke, u razne svrhe. Prema E.L. Grooomes-u, koji daje definiciju sredine sa ekološkog pristupa, “sredina je prema rečNiku američkih koledža agregat okružujućih stvari, uslova i uticaja”. “Ukupna suma uticaja koji modifikuju i određuju razvoj života i karaktera”, je definicija koju P. Meadows navodi kao pasivni tradicionalni koncept sredine, prihvatajući se da da savremenu sliku pojma sredina: “Ovaj revolucionarni princip da sve mora da bude in situ smešteno, da tako kazemo, u jedan transakcioni kontekst, povlači za sobom najmanje tri veoma značajna obeležja: 1) da sve mora da bude shvaćeno u smislu date strukture i odnosa; 2) da je zbog toga “environment” stvarno jedan pluralistički koncept a stvarnost je plenum formarum, kontinuum od umnoženih jedinki, jedna unitas multiplex; 3) da je pre svega to jedan razvojni koncept - promena je od “okružja” na “okruživanje”, od stvari na akciju.”

Prema tome, Meadows ne negira značaj tradicionalnog koncepta za formiranje savremenog. Na pr., iz starog grčkog koncepta sredine u kome je dominiralo shvatanje prirode kao intelektualnog organizma, za svremeni koncept je značajna analogija između makrokozme prirode i makrokozme čoveka. Iz renesansnih predstava, u kojima je dominiralo shvatanje da je priroda nesposobna da se samoreguliše i da postoje nametnuti prirodni zakoni, korisna je bila analogija između prirode, “koju je stvorila viša sila” i mašine koju je stvorio čOvek. Moderna sinteza je krenula od analogije između procesa u svetu prirode, koji su predmet prirodnih nauka i promena u humanim događajima koje su predmet društvenih nauka. Zbog toga savremenim pojmom dominira shvatanje područja, strukture i samog organizma. U tom smislu, ne postoji razlika između pojma okruzje i stvari koje su okružene: okružje je shvaćeno kao strukturalizacija akcije okruzivanja.

Širina pojma sredina i nebrojenost živih organizama uticali su na dalje raščanjivanje pojma sredina i njenu elementarnu klasifikaciju. Opšte je prihvaćena podela na prirodnu sredinu i veštačku sredinu, koja je stvorena ljudskom aktivnošću. Prirodnu sredinu ili “prirodni pejzaž”, kako govori A. Glickson, sačinjava skup prirodnih činilaca: voda, vazduh, sunce, vetar, zemljište, biljni i životinjski svet.

“Čista” prirodna sredina je istorijski prevaziđena jer je vezana za period Adama. Sposobnost čoveka da svojim svrsishodnim radom prilagođava prirodu sebi i svojim potrebama, dala je obeležje veštačke sredine okružju čoveka. Ambijentalni prostor, kulturni pejzaž, ljudska sredina, su termini kojima se obeležava sredina koju je čovek stvorio i u kojoj ne postoji isključiva i apsolutna dominacija, već samo prisustvo i uticaj prirodnih faktora. Po F. Gutheimu “čovek je deo prirode, u interakciji sa njom. U poslednjim godinama nauka i tehnika ogromno su povećali sposobnost čoveka da utiče na procese prirode...Ali promene u prirodnom svetu mogle bi da budu čak značajnije po budućim posledicama, koje postaju poznate iz ubrzanog sudaranja čoveka sa prirodom, koje se čak javljaju kao suparnik ratu, od daleko trajnijeg značaja”.

Gutheim klasifikuje sredinu koju je čovek stvorio na: radnu sredinu, transportnu sredinu, fizičku sredinu, domaću sredinu, itd. Radna sredina industrije je dobila širok značaj zbog problema radnih grupa, ljudske efikasnosti, zdravlja i blagostanja. Domaća sredina je posebno značajna za život porodice. Domaćom sredinom se obuhvataju uslovi stanovanja svih kategorija, od porodice sa niskim dohotkom, porodica starih ljudi, do rekonstrukcije naselja i tipova zgrada.
Širenje pojma sredine ukazuje na dve značajne činjenice: 1) sve je prisutniji ekološki pristup u istraživanju regiona, grada, nižih mikrozajednica; 2) sve je manje razgraničenje između prirode i “stvorene sredine”.

SREDINA, TIPOLOGIJA - Postoje sledeći karakteristični tipovi sredine: prirodna sredina, urbana sredina, ruralna sredina, tehnološka sredina, radikalna sredina, konzervativna sredina.

SREDIŠNA OSA, SREDNJA OSA (nem. Mittelachse) - Najčešće simetrala, osa simetrije neke građevine ili nekog njenog dela.

SREDIŠTE - Čovek se poistovećuje sa središtem. Predstavljajući niz praznih, materijalno nepostojećih središta, ali koja se ipak opažaju, arhitekti uspevaju da stvore bliži odnos između ljudi i elementarne arhitekture. Teorija prostora služi da se učvrsti perceptivna veza između subjekta i arhitekture, tj. mnogostrukosti subjekata. Zato je arhitektura često policentrična, i prema tome sugeriše ideju da je svaka tačka središte sveta i svaki čovek središte opažanja. Kroz ovu prizmu, možemo da posmatramo stav renesansnog graditelja koji je čoveka video kao jedino središte sveta, nasuprot jednom policentričnom svetu u kome ne postoji ta apsolutna aksijalnost.

Pojam središta, isto kao i pojam mesta, je temeljan za celokupnu arhitekturu. Središte je primarno, isto kao i mesto, zato što se radi istovremeno o fizičkoj i psihološkoj stvarnosti, možda o susretu fizičke stvarnosti i raznih psijoloških stvarnosti. Gubitak odnosa prema središtu i mestu je istovremen sa gubitkom identiteta i predstavlja jedan od kriznih momenata moderne arhitekture.

SREDNJI I SVETLI RAZMAK ZIDOVA - U hodnicima stanova i dr. poželjno je da se prolaznici udobnije razminu. U njima je prikladna najmanja svetla širina od 1,25 m. Pošto su zidovi u masivno građenim stambenim kućama uglavnom deblji, to je kod njih prikladnije davanje svetlih mera, a ne mera od osi do osi. Baratanje sa merom modula npr. polazi od svetlih mera prostora, ali uključuje u taj sistem i debljine zidova. U zgradama sa velikim saobraćajem i tamo gde treba da se razmimoiđu po tri čoveka, širina hodnika iznosi 3 x 62,5 cm = 187,5 cm, što odgovara razmaku od dva metra između sredina zidova, kod gradnje sa gotovim zidnim pločama.

SREDSTVA ARHITEKTONSKE KONSTITUCIJE - Prostorne koncepcije arhitekture uobličavaju materijali kroz posebne vidove svog strukturalnog sklopa. Osnovni karakter izraza arhitektonskog dela proističe iz odabranog materijala i načina njegove konstitucije. Oblici objekta nisu, stoga, nezavisne i proizvoljne geometrijske forme, već konkretni izrazi statičkih svojstava materijala. Arhitektura je umetnost konstruisanja i uobličavanja materijala - neposrednih sredstava definisanja prostora.

Istorija arhitekture je u prvom redu istorija razvoja tehnike u korišćenju i obradi raznih prirodnih i veštačkih materijala građenja. Materijali imaju svoj poseban unutarnji rezon i zahtevaju adekvatan odnos primene i obrade. Ne mogu se isti oblici interpretirati raznim materijalima. Elementi konstrukcija moraju odrazavati svojstva materijala.

U svojoj pohvali materijalu, venecijanski fratar Carlo Lodola mu poručuje: “Ti imaš svoje razloge, ispolji ih. Ti si gospodar arhitekture, prestani da budeš pasivno poslušan i radi samo po svojoj prirodi. Vidiš li? Drvo je nametnulo grčkm arhitektima stub i arhitrav, sadra (gips) je nametnula Etrušćanima luk. Jaki kamen nametnuo je Firentincima ravan zid. Ne dozvoli da teviše izigravaju. Pošto je čovek, trčeći za najčudnijim fantazijama, izgubio svoj razum, nametni ti svoj. Kad gospodari lutaju, dozvoljeno je slugama da ponovo uzmu svoju slobodu...” Materijali su reči i strofe kroz koje graditelj saopštava svoje ideje. Konstrukcije osmišljavaju govor materijala prevodeći ih iz inertne sile u poeziju prostora i vremena.

SREDSTVA IZRAŽAVANJA U ARHITEKTURI - Sredstva izražavanja u arhitekturi su planovi i crteži kojima se saopštavaju ideje uobličavanja prostora. Jezik arhitekture preko grafičkih simbola i konvencija dozivljava stalnu transformaciju. Od starih egipatskih majstora preko umetnika i graditelja renesanse do savremenih projekata jednog Wrighta i Le Corbusiera, rukopis pojedinih arhitekata zadrzava svoj poseban stil uklapajući se u opšti jezik sporazumevanja koji karakteriše vu ili onu istorijsku epohu, školu ili stilsku formaciju. Crtežom je čovek ispoljavao neke svoje iskonske nagone, predstave sveta i strahovanja, kao u primerima pećinskih crteza iz praistorije čoveka. U arhitekturi je crtež preko određenih simbola poslužio kao sredstvo izražavanja prostorne ideje budućeg objekta, kao u naivnoj interpretaciji plana egipatske kuće, pa preko virtuoznih skica Leonarda da Vincija, majstorskih crteza Sant’Elia-e.

STAMBENA GUSTINA Izražava se brojem stalnih stanovnika po hektaru zemljišta, brojem stambenih jedinica ili brojem kvadratnih metara stambene neto-površine. Slično vredi i za poslovnu gustinu (gustinu radnih mesta). Pri tom se razlikuju: a) elementarna neto-gustina (obuhvaćena samo zemljišta namenjena stanovanju, odnosno srazmerno ponderisane povšrine ako je namena mešovita); b) ukupna neto-gustina (obuhvaćena zemljišta namenjena stanovanju te pristupne saobraćajnice i manje zelene površine koje prate svaku parcelaciju); c) bruto-gustina stambene četvrti (obuvaćena neto-gustina i tzv. produžetke stanovanja, tj. zajedničke sadržaje koji uvek prate veće sklopove stanovanja (dečije ustanove, osnovne škole, lokalnu opskrbu, lokalne javne zelene površine, sve ulice lokalne mreže); d) bruto-gustina grada (obuhvaćena ukupnu površinu gradskog područja, odnosno gradske aglomeracije, ali ne površinu obuhvata generalnog plana). Za gustinu radnih mesta vrede ista načela.

STANDARD (eng. standard) - Svaka zakonom utvrđena mera, normalna mera, merilo; zakonska novčana stopa i sl.; nešto što važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao klasično: standard života (eng. standard of life) prosečna mera zadovoljavanja ekonomskih potreba pojedinca, pojedinih društvenih klasa (apstraktno – naroda); standard zlato normalno, novčano zlato od 22 karata; standard obrazac trg. obrazac, uzorak neke robe kome mora i isporučena roba da odgovara.

STANDARD, NORMA - Je dokument sastavljen saglasnošću (konsenzusom) i odobren od ovlešćenog organa, namenjen opštoj i višekratnoj upotrebi, koji određuje pravila, odrednice ili značenje delovanje ili njihovih rezultata radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u području na koje se standard odnosi. Standardi se trebaju zasnivati na uopšenim rezultatima nauka, tehnologije i iskustva, u cilju promicanja najpovoljnije koristi za zajednicu.

STANDARDIZACIJA - Ili normizacija, delovanje na sastavljanju odredaba (standarda, normi) za opštu i višekratnu upotrebu u stvarnim ili mogućim problemima, radi postizanja optimalne uređenosti u određeom području. To se delovanje sastoji, u provom redu, od izrade, prihvatanja i primene standarda. Standardizacija pridonosi prikladnosti proizvoda, proizvodnih postupaka i usluga u njihovoj primeni. Posebni su pak ciljevi standardizacije racionalna raznovrsnost, kompatibilnost i zamenljivost proizvoda, sigurnost i zaštita života, zdravlja, okoline, imovine i potrošača, a pri razmeni dobara i usluga uklanjanje prepreka u trgovini, olakšanje tehnološke saradnje i konačno bolji privredni učinci.

Počeci se standardizacije mogu nazreti u oblicima posuda u grnčarstvu i u primitivnim oblicima alata u preistorijskom razdoblju. Najstarije poznato pramerilo dužine urezano je u kip sumerskog vladara Gudea (2144-2124 god.). Nešto kasnije uveden je u Kini jednistven merni sistem za merenje dužine. Jedan od najstarijih pisanih propisa iz građevinarstva sadrži Hamurabijev zakonik (Codex Hammurabi, oko 1750 pre nove ere). U starom Egiptu i Rimu postojali su standardi za opeku. U Rimu su bile standardizirane vodovodne cevi, a potrošnja se vode naplaćivala prema preseku cevi. U XV veku u Mletačkoj Republici bila je standardizovana brodska oprema (vesla, jarobli, okovi i dr.).

S razvojem industralizacije počinje sistemska standardizacija industrijskih proizvoda i alata. Pionir je na tom području inženjer i fabrikant J. Whitworth, koji je standardizovao sistem vijčanih navoja (1841). Uskoro se u to uključuju nacionalna udruženja inženjera kao nosioci izrade standarda. Međunarodna Konvencija o metru zaključena je 1875. godine, pa je tako prihvaćen jedinstven merni sistem koji postaje osnova budućih nacionalnih i međunarodnih standarda. Međunarodna konferencija »Dogovor o jedinstvenim ispitim metodama za građevine i konstrukcijske materijale« (Dresden, 1886) začetak je međunarodne standardizacije. Nakon toga osnivaju se naciionalne organizacije za standardizaciju: British Engineering Standards Committee (1901), američki National Bureau of Standards (1901), Normenausschuss der deutschen Industrie (1917) i dr., te međunarodne organizacije za standardizaciju: Međunarodna elektrotehnička komisija (International Electrotechnical Commission, IEC, 1906) i Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO, 1946), kao naslednica Međunarodne federacije nacionalnih udruženja za standardizaciju (International Federation of the National Standardizong Associations, ISA, 1928).

STANDARDIZACIJA U ARHITEKTURI - Naziv za postupak uvođenja, primene i kontrole opšte uspostavljenih normi, karakteristika, kvantitativnih i kvalitativnih vrednosti koje određuju nivo dozvoljene upotrebne granice u sledećim oblastima arhitekture. Prema Walteru Gropiusu “standard znači najviši stepen civilizacije, trazenje najboljega, izdvajanje bitnoga i nadličnoga iz ličnog i slučajnog”.

U arhitekturi postoje sledeći standardi:

1. standardi površina i organizacije korisnog prostora,
2. dimenzioni standardi arh. objekata,
3. standardi kvaliteta arh. materijala,
4. standardi vezani za nosivost i upotrebi različitih konstrukcije arh. objekata,
5. standardi zaštite arh. objekta od: toplote, hladnoće, zvuka, vlage, kapilarne vlage, kiše, snega, vetra,
6. zemljotresni standardi,
7. urbanistički standardi,
8. ekološki standardi,
9. standardi za snabdevanje arh. objekta: vodom, električnom energijom,
10. standardi za zagrevanja arh. objekta,
11. standardi vezani za evakuaciju smeća,
12. standardi vezani za vertikalne komunikacije u arh. objektu: stepeništa, liftove,
13. standardi vezani za posebne korisnike: decu, stare, bolesne i dr.

STANDARDIZOVANJE I FORMAT - Mogućnost polovljenja standardizovanih listova, uz stalan srazmer stranica, koje je u svoje vreme proveo dr. Portsmann, ima mnogo prednosti, pa su ti formati uvedeni i u drugim zemljama. Portsmanova je polazna tačka bila deljenje 1 m2. Površinu = 1 m2 obuhvatio je on srazmerom stranica 1 : √2, jer jedino ovaj srazmer stranica ostaje stalan kod daljeg prepolavljanja. Tako je nastao format Ao sa stranicama 841 x 1189 mm i sa površinom od 1 m2. Format A1 bio je ½ toga – 594 x 841 mm, A2 bio je ¼ toga – 420 x 594 mm, A3 bio je 1/8 toga – 297 x 420 mm – veličina tabaka, A4 bio je 1/16 toga – 210 x 297 mm – listovni papir, A5 bio je 1/32 toga – 148 – 210 mm – pola listovnog papira, A6 bio je 1/64 toga – 105 x 148 mm – dopisnica.

STATIČNA ARHITEKTURA - Ona arhitektura koja je nepromenljiva, u istoj formi i funkciji, bez obzira na promenu uslova i karaktera sredine u kojoj se nalazi. Nasuprot statičnoj arhitekturi, nalazi se transformabilna arhitektura, odnosno, ona arhitektura koja nema svoje čvrsto ograničene oblike, već može da ih menja, da se proširuje, prilagođava uslovima i potrebama korisnika i vremena. Ova arhitektura je promenljiva i nikad nije statična.

STATIKA GRAĐEVINSKIH KONSTRUKCIJA - Naučno područje koje se bavi ravnotežom nosivih građevinskih konstrukcija koje preuzimaju različita statička opterećenja i druge statičke uticaje. Statika građevinskih konstrukcija je osnova za projektovanje nosive konstrukcije pomoću koje se odrejduju ležajne i unutrašnje sile i deformacije.

Glavni uticaji koji deluju na nosive konstrukcije jesu: stalna i korisna gravitacijska opterećenja, vetar i potres, temperaturne promene, sleganje temeljnih podloga, skupljanje betona i prednaprezanje konstrukcija. Reakcije konstrukcija na pojedine uticaje obično se analiziraju odvojeno. Konstrukcije se analiziraju pomoćunjihove mehaničke šeme. To je pojednostavljeni prikaz nosive konstrukcije koji služi za utvrđivanje njenog mehaničkog ponašanja; ona mora verno prikazivati sva bitna svojstva konstrukcije, ali može grubo simulirati ili zanemariti njena nebitna svojstva.

U statici konstrukcija često se primenjuje pojam apsolutno krutog, tj. nedeformisanog tela. To je telo koje se delovanjem opterećenja ne deformiše, što znači da se međusobni razmeci njegovih tačaka ne menjaju. Nedeformabilnost je idealizacija koje se često pretpostavlja kad su deformacije konstrukcije malene u upoređenju s njenim dimenzijama i kad se konstrukcija radi analize smatra skrućenom (zamrznutom). Zapravo, građevine su konstrukcije krutog tela koja se delovanjem opterećenja neznatno deformišu. Elastostatika konstrukcija, osim ravnoteže, razmatra i deformacije konstrukcija koje se određuju na osnovi pretpostavke da je materijal konstrukcije elastičan.

STEPENASTA GRADNJA (nem. Abtreppung) - 1. Stepenasto povlačenja gornje ivice zabata zgrade. Najčešće se primenjuje iz konstruktivnih razloga, da bi se izbeglo ugaono zakošenje kamenih blokova ili opeka od kojih je zabat izgrađen; 2. Stepenasto povlačenje gornjih etaža neke građevine. Vrši se da bi se omogućila bolja insolacija ili da bi se formirale terase (terasaste građevine), da bi se pratila konfiguracija terena ili iz drugih, arhitektonskih razloga.

STEREOMETRIJSKE FORME - Stereometrijski čiste forme su one forme koje uključuju konus, kubus, piramidu i sferu. Ove forme su bile važan element neoklasicizma.

STEREOMETRIJSKI (engl. stereometric) - U kontekstu perspektive – crteži koji daju snažan utisak trodimenzionalnosti.

STEREOTOMIJA PRESEKA (gr. stereoz temnw: sečem; tomn: sek, presek) - Deo stereometrije koji se bavi presecima površina onih tela koja prodiru jedna u druga delimično ili potpuno (kod kamenorezaca, mašina i dr.).

STERNOVI POSTULATI POSTMODERNIZMA - V. Postmodernizam. Robert Stern, arhitekta i pisac, rekao je da postmodernisti nalaze zajednički interes u sledećem: 1. povezivanje sa okruženjem (kontekstualizam): obezbeđivanje mogućnosti za naknadno narastanje datog objekta i zelja da se on poveze saneposrednim okruzenje; 2. aludiranje: pozivanje na istoriju arhitekture koje nekako prevazilazi “eklekticizam” i razvija neku nejasnu kategoriju formulisanu kao “odnos oblika i predstave o njemu i značenja koja konkretne predstave poprimaju tokom vremena”; 3. ornamentalizam: obično zadovoljstvo ulepšavanje arhitekture.

STIL, ARHITEKTONSKI (grč. stuloz, stylos: stub; lat. stilus šiljasta pisaljka; kod srp. starijih pisaca slog; engl. style, franc. style, mode, maniere, nem. Stil, ital. stile, maniera, modo) - U likovnoj umetnosti, skup karakteristika umetničkog dela, po kojima se ono razlikuje od drugih umetničkih ostvarenja iste vrste (katedrala roman. stila nasuprot katedrali got. stila), nastalih na užem ili širem području u određenoj društvenoj sredini i odr. istorijskim, kulturnim i ekonoskim uslovima; poseban način kojim pojedini umetnik izrazava vlastitu viziju sveta, svoje misli i emocije; u širem smislu umetnička epoha ili razdoblje (starohriščansko, srednjovekovno, barokno), smer (konstruktivizam), pravac (funkcionalistički), škola (Bauhaus); više ili manje zanatska, majstorska, rutinerska ostvarenja, podvrgnuta određenom sistemu (maniru, modi) koji određuje njihov izgled (nameštaj, enterijer, posuđe, nakit, dekoracija i sl.).

Pojmom s. određuje se opšti karakter umetnosti poj. zemalja (Francuska, Nemačka), pokrajina (Toskana, Flandrija), gradova (Venecija, Firenca), narodnosti (slovenska, germanska) i sl. Narodna umetnost takođe ima svoje opšte odlike stila, kao što ih ima delimično i dečja umetnost i umetnost primitivnih naroda. Razlikuju se i faze uspona, zrelosti i dekadencije određenog stilskog izraza (rana renesansa, visoka renesansa, kasna renesansa, manirizam – u njihovom epigonskom smislu), kao i stilske faze u postepenom razvoju pojedinog autora, stilovi generacija, stilovi sakralne i profane arhitekture, itd. U užem smislu reči, stilom bi se trebale nazvati samo autonomne umetničke celine velikih epoha (romanika, gotika, itd.). Pojam s. veoma se široko i slobodno primenjuje, jer za njega još nije postavljena potpuna, svestrana i opšte prihvatljiva definicija.

Izražajni oblici kojima čovek predočuje vidljivu stvarnost kao i svoj osećajni i misaoni svet menjali su se i neprestano se menjaju. Te se promene – u širem smislu reči stilovi – razvijaju uvek organski povezano, ukoliko njihov razvojni tok nije naglo prekinut bitnim spoljašnjim faktorima. Proučavanjem evolucije stilova i njihovih oblika, počevši od preistorijskih kultura do ostvarenja današnjice, uočene su neke zakonitosti i došlo se do značajnih saznanja, na pr. o odnosima između umetničkih dela kao izraza ljudske svesti, vremena i društva u kojem su nastala, zatim o odnosu između stvaraoca i njegovog dela, ili o različitim uticajima koji su se odrazili u duhu i obliku dela. Jedna je od evidentnih činjenica, da se stilski oblici razvijaju i žive prema svojim sopstvenim pravilima gotovo identično u umetnosti celog sveta svih vremena. Polazeći od svoje početne faze, oni dosežu klasičnu fazu, zatim prelaze u manir, da bi završili u "baroknoj" preteranosti i u vulgarizaciji. Drugo je značajno pravilo u razvoju stilskih oblika, da se gotovo uz svaki novonastali stil javlja s jedne strane produbljivanje te nove izražajnosti, a s druge strane reakcija na nju, katkada veoma žestoka. Uočeno je takođe, da i pored neprestane promene stilskih oblika, svaki stil sadrži određene nepromenljive formalne, tehničke i estetske kvalitete, po kojima se odvaja od ostalih stilova i po kojima se moze kvalifikovati kao autonomna celina.

STILIZACIJA (novolat. stilisatio, od grč. stuloz stilos drška, pisaljka) - U likovnim umetnostima, pojednostavljenje; metoda, proces kojim se oblici iz prirode eliminisanjem detalja i svega slučajnog i suvišnog svode na sažetu čistu formu u kojoj su sadržani samo bitni elementi ili osnovna kontura. Osim oblika mogu se stilizovati i boje. Stilizovani oblici se javljaju prvobitno u ornamentima i u narodnoj umetnosti (vez, rezbarenje, tkanje i sl.), zatim u radovima dekorativne namene te u širokom rasponu umetničkih ostvarenja. Uprošćenje prirodnih oblika: stilizovano lišće, cveće, životinje u arhitektonskoj ornamentici.

STRAIGHT LINES U ARHITEKTURI (engl. prave linije) - Arhitektura pravih linija, projektovana upotrebom pravih, neprekinutih linija. Kritiku pravih linija u arhitekturi načinio je bečki arhitekt i slikar Hundertwasser tvrdnjom da mi živimo u haosu pravih linija, a svako ko želi da preispita ovaj haos treba da prebroji sve prave linije oko sebe i ustanoviće da nikad neće prestati da ih broji. Pokret protiv pravih linija u arhitekturi, prvi značajniji nakon perioda baroka, učinio je Gaudi, sa parkom Guel u Barceloni. Wrightova organska arhitektura unosi prirodne linije u arhitekturu a Aalto organske oblike dovodi gotovo do savršenstva.

STRAIGHT REVIVALISM (engl. pravo ponovo oživljavanje, pravi preporod) - Pojam se vezuje za pokret “pravog” i “jedino ispravnog” ozivljavanja, preporoda u arhitekturi, koji je karakterističan za pokret ili stil postmodernizma. U s.r. se ozivljavaju najcelishodniji i najbiniji arhitektonski stavovi i elementi. Najistaknutiji predstavnik s.r. je Quinlan Terry.

STREAMLINING (engl. (dizajniranje) u aerodinamičnim formama) - Pojam koji je sličan stylingu po tome što se odnosi na postozanje dodatnih efekata površine jednog predmeta dizajna ili enterijera, nakon što je njegov unutrašnjo oblik predodređen. Ovakav dizaj je proistekao iz aerodinamičkih formi, pa prema tome, najčešće ga pronalazimu kod razvoja oblika u automobilskoj industriji. S. su među prvima primenjivali u General Motorsu Harley Earl, kao i Chrysler korporacija 1930-tih i 40-tih g., da bi s. dostigao ekstremni oblik 1950-tih. Međutim, zajedno sa dinamičnom konotacijom, s. je takođe našao svoj put i u proizvodnom dizajnu kućnih predmeta. Tako, pojavljuje se Coldspot frižider Raymonda Loewy-ja iz 1932.g. koji ima aeredinamičan oblik. S. nasleđuje tendencija oblikovanja organskih formi, nakon period iza Drugog svetskog rata, kada je razvijena plastika.

STREET ART (engl. ulična umetnost) - Često se pojam povezuje sa periodom u razvoju arh. i umetnosti krajem 60.tih godina, posebno, nakon studentskog pokreta 1968.g. u Parizu. Osnovne karakteristike s.a. su da je to umetnost koja je nastala na ulici, dakle u gradskim prostorima, da su izražajna sredstva najrazličitija, da je to ad hocu metnost, nastala u trenutku inspiracije i da ona traje ograničeno vreme - za vreme trajanja ulične manifestacije (protesti), ili koliko to dozvoljavaju vremenski uslovi (grafiti). Tehnike i predstavnici s.a. mogu da budu: slogani, grafiti, instalacije, kulise, predstave, panoi, reklame i dr.

STREET DECK (engl. ulična paluba) - Ideja protagonista novog brutalizma o ulici – palubi – galeriji, koja se uzdiže visoko iznad prizemlja objekta i dominira njime. Prvi put je ideju predstavio CIAM, kao “ulicu u vazduhu”, a naziv su preimenovali u “ulicu palubu” Peter i Alison Smithson, 1952. Godine.

STRESSED SKIN (engl.) - Naziv za samonoseću arh. krovnu konstrukciju, najčešće se pojam odnosi na ljuskaste konstr. sisteme. Međutim, čak i projekti nameštaja idu za ovom tendencijom ljusaka. Stolice s jednom nogom Eero Saarinena predstavljaju s.s. konstrukcije.

STRUKTURA (lat. structura sklapanje, skladanje; engl. i franc. structure, nem. Struktur, ital. struttura) - Sastav, ustroj, građa, sklop. U lik. umetnosti, način na koji je pojedina celina (građevina, skulptura, slika) formirana povezivanjem svojih delova odnosno pojedinosti. U novijoj likovnoj terminologiji nazivaju se strukturom i vidljive karakteristike procedure pri nastanku umetničkog dela.

Struktura predstavlja veoma širok i još uvek otvoreni problem o kojem postoji brojna literatura. S. najčešće predstavlja termin koji istovremeno definiše celinu, delove te celine i odnose između tih delova. Svaka stvar, ako nije kompletno amorfna, ima strukturu; ona je predstavljena kao “autonomna celina internih zavisnosti”; to je celina koju čine solidarni elementi, tako da svaki pojedini zavisi od ostalih i samo u odnosu na ostale moze da bude ono što jeste.

Ako se struktura ograničava na to da bude sistem organskih odnosa “ou tout se tient”, primetićemo da strukturalistička instancija prožima celu istoriju filozofije, bar od Aristotelovog pojma suštine, preko različitih formi biologističkog organicizma i različitih srednjovekovnih teorija forme do filozofija organizma u XIXv. Primećujemo da u savremenoj filozofiji postoje razni tipovi “forme”, od Sprangerovih “Lebensformen” do Kriekovih “Urformen”, od Dilthey-evih “Grundformen” do Huserlovih “Wesenformen” ili Schelerovih “Gefuehlsformen”, od kojih svaka predstavlja neku vrstu strukturalnog ustrojavanja istorijske, ontološke ili psihološke stvarnosti. Nastavljajući u ovom pravcu, današnja estetika je prepuna strukturalnih sistema, od simboličkih formi Kasirer-Langerove struke do formalnih strategija nove kritike, od Focillonovih formi do Parejsonovih formi kao proizvoda formativnosti; to su strukturalna ustrojstva koja propoveda Pacijev relacionizam pod utcajem Whiteheada; to su sistemi sistama u formalističkom smislu reči koje je definisao Charles Lalo, koji je kao osnovu sociološko-estetičkog istraživanja uzeo “strukturalnu” estetiku...

I najzad, o strukturi je od početka govorila psihologija forme, neskriveno utičući na mnoge struje savremenog “strukturalizma”; na polju te psihologije forme prilično razumljive i zadovoljavajuće strukturalne definicije dao je Merleau-Ponty. U zaključku bi se moglo reći da je ideja o strukturalnoj celini prožimala filozofsku misao svih vekova, bilo da se pojam totaliteta, povezan sa Celokupnošću, sa Kosmosom, sa Svetom, primenjivao kao Forma Formi ili da se pojam “celine” pomerao na posebnapodručja upravo zato da bi se kriterijumi određenog poretka mogli uvesti u jednu opštu situaciju, u kojoj je kriza metafizičke misli onemogućavala uspostavljanje opšteg Poretka. A činjenica da je ovaj stav preovladao u savremenoj misli, može nas navesti da govorimo o prilično raširenoj formalističkoj, strukturalnoj i organicističkoj preokupaciji, ali ne o “strukturalizmu” kao homogenoj struji.

STRUKTURA OSNOVNE ĆELIJE - Postoje sledeće strukture osnovne ćelije: funkcionalna struktura, upotrebna struktura, geometrijska struktura, struktura opreme.

STRUKTURA PROSTORA, TIPOVI - Postoje sledeći karakteristični tipovi strukture prostora: upotrebna struktura, funkcionalna struktura, struktura namena, struktura korisnika, struktura međuodnosa, struktura međuzavisnosti.

STRUKTURALIZAM PROSTORA - Pojam se vezuje za shvatanje prostora kao jedne strukture, kojom se izrazava naše “postojanje na svetu”. Da bismo došli do strukturalističkog shvatanja prostora, mi imamo na raspolaganju dva izvora informacija: socijalne nauke i filosofiju. Mada su socijalne nauke jedva nešto malo proučavale problem strukturlizma prostora, ipak se mnogo toga može dokučiti iz radova izvesnih psihologa, sociologa ili antropologa. Posebno se ističu radovi Jeana Piageta o razvoju deteta, koji vrlo jasno rasvetljavaju osnovne strukture čovekove slike o svojoj okolini. Isto tako je značajno da Piaget u svojoj knjizi integriše psihološke strukture u shvatljiviji i jedinstveniji sistem - strukturalizam. S.p. opisuje Merleau-Ponty rečima: “Mi smo rekli da je prostor egzistencijalan, ali smo isto tako mogli reći i da je egzistencija prostorna.” Merleau-Ponty, kao i Bachelard i Bollnow, očigledno mnogo duguju Heideggeru, koji je prvi tvrdio da je “egzistencija prostorna”. “Čovek i prostor se ne mogu razvesti. Prostor nije niti spoljni objekt, a ni unutrašnji dozivljaj. Mi nemamo čoveka i prostor, odvojene jednog od drugog...”

STRUKTURALNE GRAĐEVINE - Građevinska umetnost dozvoljava da se modernim materijalima postignu neslućeni uspesi na području estetike, iako je možda estetska procena strukturalne sazvučnosti različitog građevinskog materijala danas još u stanju zaostalosti, slično kao što su bili kontrapunkt i orkestracija u XVIIv. Kod velikih tehničKih, prevashodno strukturalnih građevina, trijumf današnjice izražava se pomoću novog raspoloživog građevinskog materijala. Često se nastoji da se dobije utisak moći, snage, istovremeno i rasterećenosti i ljupkosti i jednostavnosti. Eduardo Torroja o tome, tako, piše: “Priželjkuje se da most velikih raspona deluje kao gipki atleta koi majstorski savlađuje iste raspone, a da pri tom ne nastane utisak mučnog naprezanja snage niti one isturpijane tehnike, već onako, kao da granica mogućnosti lezi još mnogo dalje.”

Prisustvo teznje za čvrstoćom, lakoćom, moći i ornamentalnosti mnogih današnjih konstrukcija može se pronaći i kod ranijih epoha, kao, na primer, kod gotike. Ova težnja je tada bila više izraz drugog, višeg ideala. Sada, kako izgleda, svrhu nalazi u sebi samoj i stoji u svakom slučaju u službi tehničko-ekonomskog razmatranja. Još nikad tako neposredno kao danas nije utelovljena u estetski izraz.

STRUKTURALNI DETERMINIZAM - Kao pojam u arhitekturi javlja se u knjizi Nikolaus Pevsnera Pioniri modernog dizajna iz 1936.g. u kojoj on veruje u postojanje determinističkog odnosa između određenog sadržaja i forme, odnosno “tih aspekata” koje on pominje pod pojmom stil, umestoprihvatanja mnogo fleksibilnije predstave o tome da je odnos između stila i sadrzaja “neobrazlozen”. Le Corbusier je pokušao da ubedi svoje sledbenike da “industrija nas nadvladava poput potopa koji se valja prema svojem sudbinskom kraju”. Mozda su Le Corbusierovi ideali bili pozitivni a njihov krajnji efekt dobrodošao, ali metod njegove argumentacije bio je opasan isto onoliko koliko je opasan svaki determinizam, koji smatra da svako treba da prati opštu tendenciju realističnih događaja, ma gde oni vodili.

STRUKTURALNI INŽENJER (engl. structural engineer) - Naziv za arhitektu inženjera koji se bavi projektovanjem i izgradnjom strukturalnih konstrukcija i strukturalnih kompozicija. Strukturalne konstrukcije su najčešće gigantske konstrukcije sa funkcijom pokrivanja velikih slobodnih površina: hala, sportskih terena, gradskih centara i dr. Najpoznatiji među s.i. su: Morandi, Nervi, Castiglioni, a najizrazitiji je Frei Otto.

STUDIJA (engl. study, franc. etude, nem. Studie, ital. studio) - Pripremni rad (crtež, slika bojom, plastično delo, maketa) za izvođenje celovitog i redovno većeg umetničkog dela. U kompozicijskoj studiji odražava se umetnikovo nastojanje , da unapred fiksira određene delove koji čine sastavni deo kompozicije.

STUDIO ARHITEKATA (engl. offices of architects) - Pojam označava način organizovanja arhitekata unutar jednog arhitektonskog biroa ili studija, formiranog oko centralne ličnosti koji je nosilac ideja, stila i aktivnosti studija. Unutar organizacije studija radili su mnogi značajni arhitekti, koji su na taj način okupljali svoje studente i buduće sledbenike, da bi ih učili kroz zajednički ra. Ponekad se s.a. nazivaju arh. školama, jer su obrazovne karakteristike studija često bile značajnije od ostalih. Poznati s.a. bili su: kolektivna radionica Frenka Lloyda Wrighta u Taliesinu, kao i studiji Le Corbusiera i Alvara Aalta. Svi ovi studiji ili ateljei, vođeni su pod snaznom cenralnom kontrolom nosioca studija, ali postojali su takođe primeri samoorganizovanih arh. timova, koji su bili značajno autonomni.

STUPNJEVANJE BROJA DVANAESET - U nekim vremenskim razdobljima upotrebljavalo se isključivo stupnjevanje broja dvanaest, koje je potpuno potisnulo decimalni sustav. Pojam stotina = 10 x 10 bio je npr. izmenjen u stotina = 10 x 12 = 120. Tako je zajednica stotine kod Germana imala 120 porodica. Prema nordijskom istorijskom predanju imala je godina 364 dana = 3 x stotina (stotina = 120) = 360 + 4 = 364. U Engleskoj razlikuju još danas u nekim predelima, naročito među ribarima: short-hundred = 100 i long-hundred = 120. Još početkom 18 stoleća kažu: za 120 velika stotina, za 1200 velika hiljada, za 1200 l vinsko bure. U odličnoj knjizi Karla Menningera, je iscrpnoo prikazana ova povezanost. Pri tome je važno da se radi samo o izmenjenim oznakama u samom decimalnom sistemu brojeva.

Pojmovi za količine, izgrađeni na stupnjevima broja dvanaest, koji su bili ranije u Evropi upotrebljavani kao: 1 tuce (fr. = douzaine = 12), 12 tuceta (fr. = gros gouzaine = veliko tuce = 122 = 144), 1 nemački Schok (5 x 12 = 60), a brojali su se u decimalnom sistemu. Isto vredi i za deljenje mera za dužine na: 1 hvat = 12 stopa, 1 stopa = 12 palaca, 1 palac = 12 linija, 1 linija = 12 tačaka. Na ovaj način bio je izgrađen čisti duodecimalni sistem: 12, 122 i 123 i 124 koji se računao u decimalnom sistemu te je usled toga uveliko otežavao računanje.

STUPNJEVANJE BROJA DVANAEST – RED U KOSMOSU - Na stupnjevanje broja dvanaest se nadovezuje deljenje godine u 12 meseca i dana i noći na po 12 sati. Pristalice duodecimalnog sistema smatraju ga, na temelju ove činjenice, praritmom vremena, odnosno kosmosa. Ali, kako izgleda, to u u stvarnosti? Haldejci su odredili vreme godišnjeg kretanja Sunca sa 360 dana. Odatle su izveli deljenje kruga na 360º. S druge strane su utvrdili da obilaženje Meseca traje 29,53 dana. Oni su ovaj broj zaokružili na 30 dana = 1 mesec, i tako je nastala sunčana godina od dvanaest meseci. Razlike prema kretanju Sunca ispravljali su Haldejci svake 6. godine umetanjem posebnog meseca. Drugi kalendari nastojali su da celishodnije povežu mesečevu i sunčanu godinu. Ali, nijedan od njih, nakon kratkog vremena nije se više poklapao sa stvarnim godišnjim vremenom.Julije Cezar sredio je tu zbrku uvođenjem Julijanskog kalendara u celoj Rimskoj imperiji. Po njemu ima godina 365 dana, a svake 4. godine se dodaje još jedan dan.

STUPNJEVANJE DESETICE - Bez sumnje su 2 x 5 prsta na rukama bili povod da je skoro kod svih naroda, na retko jedinstven način, provedeno stupnjevanje brojeva po desetinskom ili decimalnom sistemu. Svakako je najjednostavnije računati na prste, kako to i danas čine primitivni narodi i deca u osnovnim školama.

STUPNJEVANJE DVADESETICE - Osim decimalnog stupnjevanja (v. Stupnjevanje desetice), postojalo je još samo stupnjevanje dvadesetice i to kod Acteka u Meksiku i kod Maja Indijanaca u Jukatanu, koji su imali posebne izraze za brojeve 202, 203 i štaviše 204 = 160.000. Jasno je, da stupnjevanje dvadesetice proizlazi iz zbroja prstiju na rukama i nogama, jer se svako primitivno računanje osniva na lako shvatljivim skupovima jedinica.

STYLING (engl. stilizovanje) - Uključuje primenu površinskih efekata na jednom proizvodu nakon što je dizajniran njegov unutrašnji mehanizam. Namera stilizovanja može da bude ili da se prikrije ili istakne veza između forme i funkcije. Nepromenjivo, stilizovanje se koristi kao sredstvo da bi se stimulisali zahtevi kupaca. Dok styling mozemo da smatramo za “dodatnu opciju” u inžinjerskom smislu, on je ipak veoma važan u uslovima stila i dobrog ukusa.

Stilizovanje bi mogao da bude (i u najvećem broju slučajeva jeste) dodavanje novih sekundarnih funkcija nepromenjenim primarnim funkcijama: on bi prividno informisao, ali bi, u stvari, pomoću novih ubeđivačkih strategija potvrđivao ono što je korisnik želeo, činio i već umeo da radi. Sam čin ubeđivanja bio bi samo oprezna strategija stečenih mišljenja. Međutim, ponovna semantizacija predmeta koji čini styling, može u nekim slučajevima izgledati kao pokušaj da se, pomoću strategije novih sekundarnih funkcija, konotira njegova druga ideološka vizija. Funkcija, kao što znamo, ostaje nepromenjena, ali se menja način posmatranja predmeta u sistemu ostalih predmeta, u relacijama recipročne vrednosti jednih i drugih, a svih zajedno u odnosu na delatnosti iz svakodnevnog života.

Automobil čija se karoserija menja da bi bila za sve, dok je po svom motoru, sa svim nepromenjenim primarnim funkcijama, ranije izgledao kao simbol određene klase, stvarno postaje nešto različito. Styling je u tom slučaju reenkodirao primarnu funkciju, izmenio je funkciju predmeta.

U dizajnu, posebno američkom, s. se vezuje najviše za period između 1920-tih i 1950-tih, delimično zajedno sa streamliningom. Karakteristični dizajneri, kao što su Walter Dorwin Teague, Raymond Loewy, Henry dreifuss i Norman Bel Geddes, kreirali su forme koje su svojim s. naglašavale modernost i brzinu. Posebno u automobilskom dizajnu, spoljašnji izgled predmeta se menjao mnogo brze nego njegova unutrašnjost i mašnska konstrukcija. Građeni prema principima obsolescencije, automobili su kupcima vrlo brzo izgledali da su “izašli iz mode”. Prema svojoj sveobuhvatnoj definiciji, s. obuhvata kič, marketing i funkcionalizam i veoma često je bio predmet zustrih rasprava. Poznate su rasprave koje su nastale na osnovu viktorijanske reformatorske kampanje u dizajnu koju je pokrenuo Henry Cole, da bi kasnije bile nastavljene radovima funkcionalista, među kojima Dietera Ramsa i Ulmske visoke škole za oblikovanje (Ulm Hochschule fuer Gestaltung).

1980-tih g. dizajneri i proizvođači u s. unose i takve odrednice kao što su sigurnost, ergonomija i utcaje na cenu proizvoda. Styling je danas integrisan u celokupan proces dizajniranja, počev od koncepcije predmeta i nije primenjen samo na njegov spoljašnji efekat. Nadalje, automobilski dizajn se menja mnogo brze nego ranije, što predstavlja još veći izazov dizajnerima - stylistima.

SUBSISTEM, PODSISTEM - Naziv za izdvojeni deo jednog sistema koji kompoziciono ili funkcionalno predstavlja celinu za sebe.

SUBSTANDARDNI PROSTORI - Naziv za arh. i urban. prostore koji ne zadovoljavaju osnovne prostorne standarde. S.p. nemaju osnovnu infrastrukturu: saobraćajnu, električnu energiju, vodovod i kanalizaciju i dr.

SUBSTRUKTION, SUBSTRUKCIJA (lat.) - Substrukcija, podstruktura. Deo gradnje ispod jedne građevine na terenu koji ima malu nosivost, da bi se deo tereta građevine ravnomerno rasporedio po horizontalnoj površini terena na kojem je građevina podignuta. (Na primer, kod Dioklecijanove palate u Splitu).

SUBSTRUKTURA - Naziv za jednu strukturu koja se nalazi ispod i nosi neku drugu strukturu ili arhitektonske elemente. U arhitektonskim konstrukcijama, naziv za konstruktivni sistem nižeg ranga, podređen glavnom nosećem konstruktivnom sistemu jednog objekta. Substruktura često prenosi sile na konstruktivnu strukturu, koju opterećuje ravnomerno.

SUBSTRUKTURA, KONSTRUKTIVNA - Naziv za konstruktivnu strukturu jedne građevine koja se nalazi ispod zemlje ili ispod poda prizemlja te građevine.

SUBTOPIJA, SUBTOPIA - Pojam je nastao i uveden je u arhitektonsku terminologiju 1955.g., tekstovima pod istoimenim naslovom koje je za Architectural Review pisao Ian Nairn u toku narednih trinaest godina. U svojim člancima, Nairn je opisivao zapadnu kulturu kao skup predstava i slika “varvarske” civilizacije. Bio je to period začetka i razvoja Pop pokreta, koji je tada veoma često nazivan terminima kao što su “infantilan”, “varvarski”, “regresivan”, nadasve definisan pojmom subtopija. Mada su humanisti i liberali “zemalja blagostanja” pedesetih godina bili ti koji su smatrali američku popularnu kulturu za “nered”, subtopiju, uopšteno pogrdno se odnoseći prema njoj, ipak je ovaj novi senzibilitet bio predmet divljenja ako ni zbog čega drugog, a ono zbog “inventivnosti” pa čak i “ozbiljnosti” pristupa.

SUPERGRAFIKE (engl. Supergraphics) - Pojam se odnosi na princip “premeštanja razmere” na planu, pomeranja odnosa mera i upotrebu principa “isecanja zidnih površina” da bi se dobio utisak većeg prostora. Princip s. prvi je primenio Robert Venturi, a razvio ga je Charles Moore. Takođe, pojam s. predstavlja aplikaciju velikih grafičkih površina na arh. prostore. Reči i slike se inkorporiraju kao delovi jedne zgrade, pre nego što se smatraju naknadnim grafičkim dizajnom jedne arh. površine, kao što su reklamni panoi i slike. Kao pojam, s. nastaje sredinom 1960.tih, kada privlače pažnju na simboličku funkciju zgrade putem upotrebe slika i teksta. S. mozemo da smatramo jednom od razvijenih karakteristika Postmodernizma.

SUPERIMPOSTAN (engl. superimposed) - Postavljen iznad, nad, nadređen. Nadređen arhitektonski element, postavljen iznad drugog.

SUPERIMPOSTNA MASA - Masa građevine ili arhitektonskog objekta koja je postavljena iznad posmatranog arhitektonskog konstruktivnog elementa.

SUPERSTRUKTURA - SUBSTRUKTURA - Nasuprot substrukturi, predstavlja arhitektonsku strukturu koja je podignuta iznad podnožne strukture ili substrukture.

SUPERSTRUKTURA, ARHITEKTONSKA - U arhitekturi, naziv za gornju strukturu jednog arhitektonskog elementa ili objekta.

SUPROTSTAVLJANJE POVRŠINA - Način organizacije arh. površine ili arh. prostora uopšte putem isticanja kontrasta njegovih elemenata.

SUPSTITUCIJA, ARHITEKTONSKA - Naziva za zamenjivanje jednih arhitektonskih oblika drugim, jednog konstruktivnog sistema drugim. Arhitektonska supstitucija se često vrši kod revitalizacije i rekonstrukcije arhitektonskih objekata, gde se dotrajali i isluženi objekti zamenjuju novim, konstruktivno korisnim i funkcionalno mogućim elementima i oblicima.

SURVIVAL KIT (engl. komplet za preživljavanje) - “Standardni životni paket”, pojam koji je u arh. uveo Buckminster Fuller, a koji pretpostavlja sve potrebne stvari neophodne za svremeno stanovanje, koje jedan grad ili jedan apartman instant obezbeđuje svom korisniku. Fullerovu ideju razradili su predstavnici grupe Archigram, pod imenom s.k., a koji predstavlja komplet neophodan urbanom stanovniku da bi opstao u Živom gradu (Living City). Komplet sadrži selekciju mnogih predmeta potrošačkog društva, sve do poslednjih Playboy časopisa i hi fi -ja.

SUSEDSTVO - Naziv za neposredno najblizu urbanu grupaciju referentnom arhitektonskom objektu. Takođe, predstavlja najuže povezanu grupaciju arh. objekata, koji ipak poseduju sopstvenu autonomnost. Kod grupacije stambenih kuća, na pr. s. predstavlja nekoliko međusobno najbližih kuća.

SUVA GRADNJA - Vrsta gradnje kod koje se ne upotrebljavaju tečna vezivna sredstva, već se građevinski elementi međusobno spajaju ili prostim naleganjem (suhozid) ili upotrebom neke od suvih metoda: šrafljenje, zakivanje, čepljenje, varenje, upotreba raznih drvenih veza, klinova, klanfi i dr.

Suva gradnja je odlika prefabrikovane gradnje i opšte je prihvaćena naročito kod čeličnih konstrukcija, gde se kao osnovno vezivno sredstvo koriste vijci. Pogodnosti suve gradnje su: brza montaza, relativno laka i jednostavna montaza, laka manipulacija građevinskih elemenata. Međutim, za razliku od mokrih postupaka, suva gradnja zahteva građevinsku radnu snagu bolje stručno osposobljenu od one koja se koristi pri mokrim građevinskim postupcima.

SVET STVARI - Osnovni problem zahvaćene površine u arhitekturi je u dobrom odnosu sveta stvari i delovanja korisnika. Ono se prema fizičkom okviru, ne može svesti samo na kombinovanje 4 karakteristična položaja čoveka u prostoru (sedenje, ležanje, stajanje i kretanje), jer svaki od ovih položaja nosi sobom i različite uslove, načine opažanja prostora - vizuelnog, taktilnog pa do svih i nedefinisanih osetljivosti čoveka u prostoru. Činjenica da se na životnom nivou dešavaju i duhovne i duševne reakcije, da su one izrazito individualne prirode, često rezultat određenih motiva, cilja i tumačenja spoljnih uticaja, jasno je onda, da su zbog neuvažavanja ovih činjenica neke preporuke u arhitektonskoj praksi i nepodobne.

Krajnji i jedini cilj stvari je da dobro služe a što otvara čitav niz zadataka, jer ako je predmet proizvod sam za sebe, sa neispitanim razlozima njegovog opstanka, onda je njegova sudbina neizvesna a njegova upotreba ograničena. Posao oko kreiranja predmeta zahteva upoznavanje potrebe korisnika čime se zalazi u deo njegovog postojanja, odnosno akcije između predmeta i čoveka ili mogućnosti korišćenja predmeta. U arhitektonskim analizam su oni ispitani u svim tipičnim situacijama, pa i u zahtevima njihove promenljivosti; dakle, sva njihova strukturalna određenost ispitana je u pravcu osnovne upotrebljivosti.

SVETLOST U ARHITEKTURI - Svetlost je medijum pomoću kojeg čovek vidi i sagledava svet oko sebe. Međutim, kvaliteti dnevne svetlosti nisu statični, već se svakogčasa menjaju. Zahvaljujući promenama svetlosti, odnosno, vedrine ili oblačnosti jednog dana, mi doživljavamo arhitektonske objekte pod različitim osvetljenjem, u različitim svetlosnim relacijama. U zavisnosti od osvetljenosti arh. objekta i same njegova boje se različito ponašaju: boja objekta u senci je jarka, dok boja objekta na suncu ima slabiji intenzitet. Posmatrane pod različitim svetlosnim efektima, zgrade kao da dobijaju različite dimenzije, mase i siluete. Međutim, sama svetlost moze da sadrzi efekt mobilnosti. U toku noći, gradovi dobijaju potpuno nov karakter, što je posledica promene strukture i intenziteta svetlosti. Tada sumorne konture dugih gradskih ulica postaju pune boja, a mnoge zgrade blješte u ritmovima večernjeg osvetljenja. Pod uticajem svetlosti, gradski trgovi ili skverovi, postaju zivi prizori svetlosne igre.

SVRSISHODNOST ARHITEKTONSKOG DELA - Socijalni karakter arhitekture u isto vreme podstiče i ograničava njenu svestranost. Pošto su njena dela posledica društvene upotrebe, njena “slobosa” stvaralaštva vrlo je relativna. Nema autnomne arh. niti može biti “slobodnog umetnika” među arhitektima. Svrha arhitekture je u njenoj dtuštvenoj funkciji, ona je u bukvalnom smislu sredstvo neposrednog rada i zivota. Upotrebljivost, utilitarnost i korisnost objekta arhitekture su neisključivi postulati njene egzistencije. I oni objekti i spomenici arhitekture koji prividno nemaju funkciju korisnog nego izrazavaju izvesne simbole društva sadrze u sebi dubok smisao i svrhu svog postojanja.

Hegel je u arhitekturi video jednu od neophodnih kategorija duha. Po njemu, prva od posebnih umetnosti je arhitektura. Njen zadatak je da spoljašnju neorgansku prirodu obradi tako da spoljašnji svet, udešen prema pravilima umetnosti, postane srodan duhu. Francastel mnogo više od Hegela nalazi ishodište i svrhu arhitekture u njenoj materijalnoj i društvenoj sredini, ali nikako kao “fragmentarni prevod” stvarnosti ili samo kao simbol, već je ona umetnost, stvaranje, istovremeno objekat i sistem, proizvod a ne odblesak; ona ne objašnjava, ona dejstvuje; nije samo znak, ona je delo - delo čoveka, a ne prirode ili božanstva. Svrha umetnosti nije da stvori dvojnika pogodnog za rukovanje, njoj je istovremeno svrha da podrobno izrazi i da ga uobliči na nov način.

Možda nigde nije bilo više kontroverznosti nego o ovom fundamentalnom pitanju arhitekture kao umetnosti. Dok, na primer, Otto Wagner proklamuje sveto načelo funkcionalizma da “ništa što je nepraktično ne može biti lepo” u istom gradu. Adolf Loos sa svojstvenom mu isključivošću i temperamentom govori: “Sve što služi nekom cilju treba da se isključi iz carstva umetnosti.” Loos verovatno nije smatrao da ovakvim parolama vrši samoporicanje. Nezavisno od toga, on se moze smatrati jednim od prethodnika savremenog funkcionalizma, svakako u većoj meri od “funkcionaliste” Wagnera.

ŠEMA (gr. schma, engl. schema) - Oblik ili umetnička kompozicija redukovana do najsimplikovanijih dijagramskih slika.

ŠPEKULATIVNO ZEMLJIŠTE - Naziv za zemljište koje ne predstavlja građevinsko ili opremljeno urbanističko zemljište sa ciljem njegove planske izgradnje da bi bile zadovoljene potrebe stanovniuka na njemu, već predstavlja investiciju špekulanata koji, investirajući sredstva u određeno zemljište na određenom mestu i pod određenim ekonomskim i urbanim uslovima, menjaju kvalitativno stanje tog zemljišta, kao i uslove gradnje, čiji je cilj ukupno povećanje cene špekulativnog zemljišta.

Ovakva pojava dovodi ponekad do apsurdnih situacija da cene jednog zemljišta skaču, ne zato što su opšti uslovi takvi, već zato što su uslovi izmenjeni na veštački način, mimo trzišnih uslova, špekulativnim putem. Isto tako, moguće je na špekulativan način oboriti cene jednog građevinskog zemljišta, na pr. gradnjom prljave industrije na njemu.

ŠRAFIRANJE (od nem. Schraffierung, Schraffung crtkanje; engl. hachures i hatch lines, franc. hachures, ital. trattegio) - Senčenje, tj. modeliranje volumena pomoću tankih paralelnih ukrštenih crtica. Primenjuje se kod crtanja na papiru, a u grafici na ploči – negativu.