Rad na najvišem gradilištu u Evropi je skoro završen: sa poslednjim skloništem pre vrha Mon Blan, 'Refuge du Goûter', Francuski alpinistički klub će imati zgradu koja je skoro u potpunosti samodovoljna u pogledu energije i vode.
Skoro 30.000 alpinista pokušava da se popne na Mon Blan svake godine i podaci pokazuju da oko četvrtina njih svrati do utočišta 'Refuge du Goûter'. Planinski dom Francuskog alpinističkog kluba se nalazi na 3.800 metara nadmorske visine, na visini od oko 1.000 metara (što odgovara oko 5 sati hoda) ispod najvišeg planinskog vrha u zapadnoj Evropi.
Prethodna zgrada koja datira iz 1960-tih, je postala suviše mala za sve veći broj posetilaca. Povrh toga, ona je konzumirala ogromne količine energije. Građevinski radnici na novom planinskom domu su bili među poslednjim gostima starog doma, koji će biti potpuno srušen 2013. godine. Samo će malo noviji aneks ostati kao sklonište u slučaju nužde zimi.
Novi planinski dom, projektovan od strane švajcarskog arhitekte Herva Desimoza (Hervé Dessimoz) i njegove pariske kancelarije Groupe H, obezbediće moderan smeštaj za 120 gostiju na četiri sprate, ali samo u letnjem periodu. On je, međutim, skoro potpuno samozadovoljan što se tiče zahtevima za energijom i vodom. Još jedna izvanredna funkcija je sama konstrukcija koja služi kao modeč za izgradnju u ekstremnim lokacijama i ilustruje kako se resursi mogu sačuvati uz pomoć inteligentne lagane konstrukcije.
Oglas
Srebrno jaje iznad litice
Herve Desimoz i inženjer drvne tehnologije Tomas Buhi (Thomas Büchi) su već sarađivali na projektu Palais de l’Equilibre za Švajcarsku nacionalnu izložbu "EXPO 02" u Neuhatelu 2002. godine. Još od 2004 godine, originalni globus napravljen u potpunosti od drveta nalazi se u CERN-u u Ženevi.
Za projekat planinskog doma na Mon Blanu, oni su izabrali sličan oblik i konstrukciju od lepljenog lameliranog drveta, ali su se opredelili za potpuno drugačiji omotač. Paneli od nerđajućeg čelika, fotonaponski elementi, solarne termalne ploče i ukupno 55 krovnih prozora su raspoređeni preko spoljašnje kože ovalne strukture.
Segmenti prefabrikovane lagane drvene konstrukcije koje čine omotač zgrade su transportovani do lokacije helikopterom. Maksimalna nosivost helikoptera je oko 500 kilograma je samim tim bila presudni faktor u projektovanju. Postizanje maksimalne energetske efikasnosti nije bilo ograničeno da operativne aspekte planinskog doma: "siva energija" (uključujući i energiju koja se koristi za prevoz) korišćena za izgradnju, i kasnije za demontažu, je takođe svedena na minimum.
Kako su inženjeri postigli ovo najbolje je ilustrovano nosećom konstrukcijom: Zgrada koristi ukupno oko 150 tona drveta, od kojih je 30 odsto dobijeno iz obližnjih šuma oko Saint-Žervasa, 60 odsto iz Departmana Gornja Savoja i 10 odsto iz Burgundije. Kako bi minimizirali debljinu noseće konstrukcije, svo posečeno drveće je pregledano ultrazvukom i skenerom i samo su ona u najpravilnijem i najboljem stanju izabrana za gradnju. Ušteda materijala do 60 odsto je napravljena korišćenjem greda od lepljenog laminiranog drveta umesto standardnih greda od punog drveta.
Kako bi mogli da montiraju pojedinačne elemente bez upotrebe helikoptera, kran je postavljen na ovim izuzetno velikim visinama. Građevinski radnici su ipak imali težak posao, ne samo zbog nedostatka kisonika na ovim visinama. Građevinski radovi su bili ograničeni na pet ili šest meseci tokom letnjeg perioda, što je proteglo izgradnju na dve godine.
Samodovoljnost objekta
Skoro energetski neutralni rad objekta se zasniva na dobroj izolaciji, koja je takođe napravila dobru upotrebu materijala od drvenih vlakana. Trostruka prozorska okna su dodatno opremljena sa osmomilimetarskim staklom koje priža dodatnu zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova. Elementi spoljašnjih zidova su dostavljeni samo sa postavljenim okvirima za prozore, a paketi sa staklom su stigli odvojeno. Oni su čuvani u periodu od jedne nedelje kako bi se staklo "aklimatizovalo" na niski vazdušni pritisak na ovim ekstremni visinama, pre nego što su postavljeni.
Toplotna energija koja se koristi u planinarskom domu se uglavnom dobija od sunca preko solarnih energetskih panela (54 kvadratna metra), koji su integrisani u fasadi objekta. Kombinovani uređaj za grejanje i struju radi na ulju uljane repice (i malo dizela) može da se nosi sa maksimalnim energetskim opterećenjima.
Sistem za snabdevanje pijaće vode se takođe oslanja na solarnu energiju. Sistem za topljenje snega, koji radi na solarnu toplotnu energiju, nalazi se iza kuće i topi sneg sve dok sunce sija. Voda koja se na taj način dobije se transportuje u zgradu i smešta u rezervoar za vodu (veličine 18 metara kubnih) koji se nalazi ispod zgrade. Rezervoar takođe služi kao gigantski sezonski bafer toplotne energije pružajući relativno laganoj strukturi indirektnu dodatnu toplotnu masu.
Fotonaponski sistem (od 97 metara kvadratnih) snabdeva objekat energijom. Fotonaponski sistem je takođe podržan od strane TE jedinice u vršnim periodima. Osim goriva koje je potrebno za ovu jedinicu, planinski dom samo zavisi od spoljnog snabdevanja gasa za potrebe kuvanja. Relativni troškovi dobijanja energije potrebne da se pobrine 120 gladnih ljudi na licu mesta bi bili veoma visoki.
Kao što i ne nema gasne ili elektro mreže na kojoj se može objekat povezati na nadmorskoj visini od 3.800 metara, nema ni takođe, što nije iznenađujuće, ni vodovoda. Planinarski dom stoga mora da dobavlja pijaću vodu koja mu je potrebna nezavisno, kao i da prečisti otpadnu vodu iz zgrade.
Sistem za topljenje snega se koristi za dobijanje vode za piće, dok se otpadne vode vode do malog postrojenja za prečišćavanje, gde se ona biološki tretira, obogaćuje kiseonikom i na kraju filtrira. Voda koja se dobija se može koristiti ili za ispiranje toaleta ili se može vratiti u životnu sredinu.
Ekološki balans: 80% potencijala globalnog zagrevanja zbog letova
Ekološka ravnoteža planinarskog doma Refuge du Goûter je takođe prilično neubičajena: izgradnja, korišćenje i kasnija demontaža zgrade procenjuje se da će dovesto do ukupne emisije od 534 tona ugljen dioksida, od čega je 440 tona samo zbog letova helikoptera. Ove cifre ilustruju zašto je lagana konstrukcija igrala tako važnu ulogu u ovom projektu.
Planinarski dom je ekonomičan uglavnom kroz veliki udeo sistema obnovljivih energija koji se koriste. Proračuni od strane stručnjaka za ekološku ravnotežu pokazuju da obnovljiva energija dozvoljava 43% uštede emisija ugljen dioksida (u poređenju sa objektima iste konstrukcije i veličine koje se snabdevaju fosilnim gorivima).
Podaci o projektu:
Klijent: Club Alpin Français, Pariz
Arhitektura: Groupe H, Paris; Décalage Architecture, Chamonix
Konstrukcija: Charpente Concept, Paris
Građevinski inženjeri za temelje: Betech SA, Anemase
Grejanje/Ventilacija/Sanitarni sistemi: Cabinet Strem, Lyon
Termalna simulacija: Albedo Energie, Bourget du Lac
Predmer i predračun: Cabinet Denizou, Villeurbanne
