Oktobra 2009. godine se znalo da će Rio de Ženeiro ugostiti Olimpijske igre 2016. godine, pored toga što će biti i domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine. Prošlog avgusta, biro AECOM je pokupio prvu nagradu za projektovanje Olimpijskog parka u Riu. Kako pripreme za administrativne poslove igara izgleda da idu glatko, situacija na samom terenu priča drugačiju priču.
Planirani Olimpijski park će biti smešten na lokaciji gde su sada trenutno favele u kojima živi oko 4.000 ljudi, poznate pod imenom Vila Autodromo i Riocinha, i ti građani nisu zadovoljni sa izgledima preseljenja prema ukazu vlade kako bi se zadovolji Olimpijski organizacioni komitet.
Poput mnogih gradova koji su izabrani da ugoste mega događaje, brazilska vlada je predvidela da će Rio de Ženeiro, koji će biti domaćin Olimpijade 2016. godine, zajedno sa dvanaest drugih gradova koji će ugostiti Svetsko prvenstvo 2014, imati veoma velike koristi od globalne pažnje, turizma, infrastrukture i ekonomije. Organizacioni komitet Rio2016 obećva da će održavanje Olimpijade pružiti gradu širok spektar poslova i obuka. Četiri hiljade privremenih i stalnih radnika će biti angažovani u komitetu, 48.000 ljudi će dobiti stručnu i volontersku obuku u oblastima koje se odnose na igre, dok će 60.000 ljudi imati priliku da volontira.
Ali kako se Brazil sprema da ugosti Igre došlo je do povećanje kontraverza oko zemljišta koje se koristi za izgradnju infrastrukture i oko vrednosti tog zemljišta za ljude koji već na njemu žive. Neposredna opasnost za ljude koje žive u urbanim i ruralnim sredinama jeste eksproprijacija - činjenica da država ima pravo pod određenim zakonskim okvirima da preuzme privatnu imovinu građana, često uz novčanu nadoknadu i preimenuje funkciju zemljišta za potrebe samog razvoja. Pitanja kao što su ova se često javljaju tokom priprema Olimpijskih igara, ali reakcija u Rio de Ženeiru je posebno jaka i jedinstvena i veoma mnogo u suprotnosti sa planovima same vlade.
Pitanje koje se postavlja pred onima koji žive u favelama (brazilskom "ćumez gradu"), danas predstavlja mnogo više nego prosta selidba koja je potrebna radi izgradnje infrastrukture neophodne kako bi se ugostilo Svetsko prvenstvo i Olimpijada. Brazil je poznat po svojoj istoriji kriminala i favela naselja puna droge i, takođe, ima istoriju čišćenja ovih naselja surovim i štetnim načinima.
Vojna diktatura 60-tih i 70-tih sravnila je čitave favele, što je ostalo u sećanju stanovnika na brutalnosti na koje je vlada sposobna. Pored toga, istrage koje je sprovela grupa Human Rights Watch otkrila su policijsku brutalnost i nelegalna ubistva od strane policije pri odstranjivanju zločina iz favela. Izveštaj je pregledao 74 predmeta iz različitih gradova između 2006. i 2009. godine i napomenuo glasine da je policija organizovala "odrede smrti".
Mnogi gradovi domaćini povezuju Olimpijske igre sa osećajem nacionalnog ponosa i potencijal da se uzdigne njihova nacija u očima sveta. Ali postoje osnovne urbane i socijalne posledice koje često budu nezapažene. Prilikom održavanja Olimpijskih igara 2008. godine u Pekingu, slični problemi su se pojavili. Rušenje stambenih kvartova je bilo neizbežno, ali reakcija nije bila ni izbliza tako ozbiljna. Rakel Rolnik, specijalni izveštač Ujedinjenih Nacija o adekvatnom stanovanju u intervjuu za Mundo Real napominje profiti od mega događaja ne koriste celom stanovništvu i da vlada samu sebe rizikuje stvaranjem "stanja izuzetaka" gde su ljudska prava (na stanovanje) ugrožene ovim igrama, kao "u vanrednom stanju zbog rata ili katastrofe".
Jedno od najrozornijih pitanja, kaže Rolnik, jeste to da stanovnici obično poslednji saznaju i da im se tada da nekoliko izvodljivih opcija oporavljanja svojih života. Mnoga od ovih zajednica su izgrađena generacijama pre i starija su i od samih ljudi koji u njima žive. Kada vlada dolazi da ruši favele kako bi izgradili novu infrastrukturu ili ugostili neki događaj ona ne nudi transparentnost tim stanovnicima po pitanju zašto i kada se ruše njihovi domovi.
"Većina zajednica nisu informisana o razvojnim projektima pre nego što im buldožeri zakucaju na vrata. A tada nemaju nikakve šanse da se rasporavljaju i predlažu alternative", kaže Rolnik. Često se onim ljudima koji su primorani da se evakuišu nudi ili finasijska nadoknada ili preseljenje u novi dom. Finansijska nadoknada, prema Rolnikovoj, nije dovoljna da se obezbedi novi dom, dok samo preseljenje zanemaruje vrednost zajednice koja je uništena.
Ali nije fer kriviti vladu za preduzimanje ovih koraka pod ovim okolnostima. Kao što je to obično slučaj, iskustvo stanovnika favela varira kroz različite priče. U članku koji je objavio časopis Tajm u septembru 2011. godine (Rio Gives Its Favelas a New Makeover), novinar Andru Dauvni izveštava koliko je infrastrukturnih poboljšanja bilo u pripremama za takmičenja 2014-te i 2016-te.
Policijska jedinica (UPP) doprinela je sa još mnogo zapelena droge i hapšenja, kao i smanjenju stopa ubistava i razbojništava. Novinar Robin Jap britanskog Telegrafa izvestio je u novembru 2011. godine da su se stanovnici Roćinhe, najveće favele od 120.000 stanovnika koju najviše muče narko bande, popravili nako što je policija izvršila racije u faveli sa "oklopnim vozilima, bacačima granata i mitraljezima", što je dovelo do toga da stanovnici polako prihvataju policijsko prisustvo.
Dakle, koje su granice neposrednog domena - i koji su troškovi koji moraju određene klase ljudi koji žive u favelama Rio de Ženeira da plate da bi učestvovali u globalnim događajima? Rolnikova nudi neka rešenja: "Iscrpljivanje svih mogućih alternativa pre pribegavanja uništavanju i minimiziranju uklanjanja do 300 porodica, umesto 700, na primer."
