Ne dešava se često da vlasnici zgrada podstiču ispisivanje grafita na fasadama njihovih kuća, ali na podsticaj biroa Metaform Architecture, arhitekata koji su projektovali ovu stambenu zgradu u Luksemburgu, grafiti umetnik Sumo je unajmljen da odradi ono što najbolje zna.
Ono što je interesantno jeste da umetnost nije samo prosto primenjena na arhitekturu, kao kačenje slika recimo, već je konceptualno više integrisana. Grafiti se obično javljaju na površinama ili zgradama koje su zaboravljene ili arhetektonski irelevantne. Ovde su te površine povišene estetski i konceptualno i koriste se da ulepšaju formu arhitekture, ili kako arhitekta opisuje da sceniraju arhitekturu.
Dekorativne površine zgrade su zaista predstava nasuprot moćnoj tamnoj arhitektonskoj formi. Ovo je skoro uvek slučak sa grafiti umetnicima koje rade u društvu koje obično omalovažava njihov rad. Umetnikovo nezadovoljstvo sa nametnutim ograničenjima je opipljivo u upotrebi svetlih, upadljivih boja koje su u suprotnosti sa tamnom fasadom zgrade.
Arhitektonski posmatrano, skulpturalni kvalitet forme zgrade je podređen svom okruženju, dok samo pogled na bilo koju od fotografija sugeriše nepoštovanje ka susednim objektima. Potreba da se izbegne arhitektonska banalnost je prema arhitektama bila pokretačka kreativna sila. Jasno se vidi da su to postigli.
Interno su prostori arhitektonski tradicionalni u modernističkom smislu sa idiosinkratskim detaljima, kao što je lepo presavijeno čelično stepenište, i interesnatni, dugački trpezarijski sto postavljen u atrijumu.