Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i kompanijom Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o. održao je panel diskusiju za medije na temu: “Komunalni otpad kao energent”.
Cilj panela bio je unapređenje informisanosti javnosti i privrede o značaju upotrebe komunalnog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije. Stručnjaci su prezentovali primere dobre prakse i pružili praktične savete za ostvarenje uštede u potrošnji energije.
S obzirom na to da se procenjuje da će rezerve uglja koje Srbija poseduje biti istrošene u periodu od 2030. do 2050. godine, a da nas u narednih 20 godina očekuje znatan rast potrošnje električne energije, od preko 60 procenata, Srbija mora da nađe alternativne izvore snabdevanja energijom.
Prema rečima Srećka Ševića, na teritoriji grada Beograda dnevno se proizvede preko 1.800 tona komunalnog otpada, odnosno svaki stanovnik glavnog rada u proseku produkuje 1,14 kilograma dnevno ovog potencijalnog izvora energije. Iz tih razloga komunalni otpad mogao bi da se koristi kao obnovljivi izvor energije i da predstavlja jedno od rešenja problema sigurnog snabdevanja i racionalne potrošnje energije.
Oglas
Na panel diskusiji su učestvovali: mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, Uprava grada Beograda, Nenad Dograjić, direktor kompanije Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o, i Jovanka Arsić - Karišić, predsednik Upravnog odbora Centralno-evropski foruma za razvoj CEDEF .
Prema rečima mr Bojana Kovačića, konverzija otpada u energiju nameće tri važna pitanja. „Pre svega bitan je regulatorno-pravni okvir, tržišni uslovi i pitanja koja se odnose na javno mnjenje. Otvara se mogućnost korišćenja fondova Evropske Unije. Recimo, Poljska planira izgradnju jedanaest „waste to energy“ postrojenja finansiranih iz fondova EU. Još jedan način finansiranja je mogućnost javno-privatnog partnerstva“, naglasio je Kovačić i naveo primer Stokholma koji iskorišćava celokupan otpad iz domaćinstava.
„Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o, jedna od članica grupacije Global Financial Holdings Ltd. sa 138 postrojenja za preradu komunalnog otpada u svetu, dolaskom u Srbiju ima za cilj da reši problem otpada na regionalnom i globalnom nivou. Izgradnja jednog postrojenja u Beogradu bi koštala oko 200 miliona evra, kojim bi se moglo snabdeti većina stanovništva Novog Beograda, električnom ili toplotnom energijom, ali i zaposlilo lokalno stanovništvo i industrija."
"Postrojenje bi ujedno prerađivalo i medicinski i opasan otpad čime bi postalo prvo takvo u Srbiji“, istakao je Nenad Dograjić, direktor ove kompanije koji je naglasio funkcionalnost, dizajn i zaštitu životne sredine kao kompanijske prioritete. Takođe se nada da će uspostaviti dogovor sa vlastima pošto su planirane investicije u Srbiju oko milijardu evra. Za sada se najozbiljniji pregovori za izgradnju postrojenja vode sa Nišom, Sremskom Mitrovicom, Šapcom i Vranjem.
