Nemački dizajn je čuven - od Pfafove šivaće mašine i čajnika Marijane Brant do Folksvagenove bube… Zbog toga za mnoge predstavlja iznenađenje da Nemačka nema svoj nacionalni muzej dizajna.
Čajnik Marijan Brant
Nemačko veće za dizajn (Rat für Formgebung) shvatilo je da je došlo vreme da se nešto preduzme. "Regionalni muzeji za dizajn usredsređuju se na XIX i rani XX vek, na primenjenu umetnost Art Noueau, ali ne na industrijski dizajn. Oni isto tako rado razdvajaju dizajn od kulture", objašnjava Andrej Kupec, šef Nemačkog veća za dizajn. "Mi želimo da otkrijemo nove načine izlaganja dizajna, a da ga pri tom ne redukujemo samo na umetnost."
Legendarna Folksvagenova buba
Veće, koje okuplja 170 članova iz najrazličitijih sektora, smatra da ljudi najčešće ne mogu uopšte da shvate u kojoj je meri dizajn imao uticaja na kulturu. Zato su osnovali fondaciju za finansiranje Nemački muzej dizajna, koji bi trebalo da bude izgrađen u Berlinu.
Oglas
Dizajn za svaki dan
Privatni Muzej dizajna Vitra (Vitra Design Museum) u Vajlu na Rajni, nedaleko od švajcarske granice u pokrajini Baden-Virtenberg najbliže je nekom muzeju dizajna na nacionalnom nivou u Nemačkoj. U njemu se nalazi jedna od najvećih zbirki modernog nameštaja na svetu. Međutim, taj muzej se interesuje, pre svega, za unutrašnji dizajn. Muzej Nova zbirka međunarodnog dizajna (Die Neue Sammlung) u Minhenu ima nešto veći transdisciplinarni pristup, pa organizuje izložbe koje prate preklapanja između umetnosti, dizajna, arhitekture i grafike. Međutim, ni ovaj muzej ne prati razvoj industrijskog dizajna koji je stalno prisutan u svakodnevnevici.
"Nemačkoj nedostaje jedan pravi nacionalni muzej dizajna koji bi se usredsredio na industrijski razvoj posle II svetskog rata. Mi predlažemo da se otvori muzej koji bi pokazivao u kolikoj je meri industrijski dizajn integrisan u svakodnevnu kulturu i kako on oblikuje naše društvo", navodi Kupec.
Profesor na Državnoj akademiji za dizajn u Karlsrueu (Staatliche Hochschule für Gestaltung Karlsruhe) Folker Albus (Volker Albus) slaže se s tim: "Danas nije dovoljno u muzej postaviti tek nekoliko stolica. Mora se voditi dijalog oko koncepta dizajna."
Digitalizacija svakodnevnog života sigurno ima uticaja na to kako danas, npr, izgledaju mali prenosivi uređaji. Eplov beli minimalizam, recimo, sasvim jasno dokazuje kako dizajn nije samo stvar funkcionalnosti, već i stila. Dok se ljudi stalno iznova snabdevaju komunikacionom opremom, Nemačko veće za dizajn smatra da se u postojećim muzejskim zbirkama ne vodi računa o takvim stvarima.
Bauhausov model
U oblasti dizajna u Nemačkoj jedinstven nivo intelektualnog i filozofskog angažmana je verovatno svoj istorijski trenutak dostigao u Bauhausu. Ideal Bauhausa, koji je 1919. godine u Vajmaru utemeljio arhitekta Valter Grupijus (Walter Gropius), bio je da kombinuje arhitekturu i industrijski dizajn s lepom umetnošću, kako bi se stvorilo totalno umetničko delo.
Bauhaus je postao sinonim za modernizam: Laslo Mohoj-Nagi (László Moholy-Nagy), Pit Mondrijan (Piet Mondrian), Jozef Albers (Josef Albers) i Vasilij Kandinski (Wassily Kandinsky) - svi su tamo predavali.
Arhitektura, tipografija, grafički i industrijski dizajn, sve su to bili predmeti pod snažnim uticajem rada te škole.
Bauhaus je morao da zatvori svoja vrata 1933. godine zbog pritiska nacističkog režima, što je rezultovalo padom kvaliteta nemačkog dizajna. Brojni nemački eksponati doživeli su neuspeh kada je ona prvi put nakon rata učestvovala na međunarodnim izložbama proizvoda za svakodnevnu upotrebu.
Diter Rams za Braun
Međutim, nemačka industrija brzo se oporavljala u posleratnim godinama. Pojavila su se poznata imena poput Ditera Ramza (Dieter Rams) koji je dizajnirao elektronske proizvode za kompaniju Braun.
Sjajan dizajn
U duhu Bauhausovog stremljenja za inovacijom i naprednim razmišljanjem, nemački dizajner Rafael Horcon je već ponudio dizajn za zgradu novog muzeja. Ogromna staklena kugla, prečnika 500m. On bi muzej rado video na centralnom mestu u Berlinu, na Šlosplacu, na mestu gde je stajao Gradski dvorac.
Budući da Berlin ne može sam da finansira taj projekat, fondacija traži privatne sponzore pre nego što državi predstavi konkretan predlog.Kupec je uveren da će Veće moći da pronađe sponzore zahvaljujući svojim dobrim vezama u svetu industrije.
"Nemačka privreda se i te kako bazira na dizajnu. Autoindustrija, npr. svoju dobru prodaju zasniva na jedinstvenom razvoju dizajna. Nemačkoj treba mesto gde će se to predstaviti baš kao i proizvodi iz budućnosti", smatra Kupec procenjući da bi prva izložba mogla da bude otvorena već 2013. godine.
Linkovi:
- Nemačko veće za dizajn (Rat für Formgebung)
- Muzej dizajna Vitra (Vitra Design Museum)
- Nova zbirka međunarodnog dizajna (Die Neue Sammlung)
- Državna akademija za dizajn u Karlsrueu (Staatliche Hochschule für Gestaltung Karlsruhe)
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Bauhaus – proslavljajući 90 godina od nastanka
- Dizajn za sve evropski skup u Beogradu - Inkluzivni muzej
- Nacionalni muzej građevinarstva SAD u Vašingtonu
- Prvi muzej u Kini posvećen savremenoj arhitekturi
