Open Compute Project nastao je po uzoru na open source software projekte. Facebook ga je pokrenuo s ciljem razvoja efikasne kompjuterske infrastrukture po najnižim mogućim cenama. Open Compute Project detaljno opisuje kako konstruisati energetski efikasan data centar počevši od komponenti servera i njihovih kućišta sve do električnih i mehaničkih sistema napajanja i hlađenja.
Popularni principi delenja i lajkovanja ovde su primenjeni, naravno ne doslovno, na tehničke informacije, tako da su one svima dostupne na Open Compute Project sajtu. Pretpostavka je da će u saradnji sa zajednicom tehnologije stalno napredovati i istovremeno biti svima dostupne.
Prvi proizvod ovog projekta, u kojem su realizovana sva tehnološka znanja predstavljena u njemu, jeste Facebookov data centar u Prinevilleu u Oregonu. Rashladni sistem tu reaguje na karakteristike spoljašnjeg vazduha, a električni sistem zavisi od nove podstanice koja je izgrađena isključivo za ovu zgradu.
Možda to nisu revolucionarna otkrića, ali njihovi stručnjaci tvrde da su ovakvi data centri pri izgradnji i u održavanju 38% efikasniji i 24% jeftiniji od drugih centara koji se danas koriste. S obzirom na otvorenost podataka i moguću globalnu primenu, ovi procenti nikako nisu zanemarivi.
Međutim, Open Compute Project nije zanimljiv samo zbog open source principa koje primenjuje na infrastrukturu i hardver. Zanimljiv je i zato jer ukazuje na novu fazu u koju je došao internet. Struktura interneta od njegovog nastanka često je prikazivana kao mreža čije se linije sastaju u bezbroj čvorišta, elektronskih neurona. Važnost se davala strukturi informacije kao osnovnom dobru interneta.
S novim milenijumom veza ljudi s robom (informacijama na Google-u ili proizvodima na Ebay-u ili Amazon-u) zamenjena je vezama među ljudima koje se danas ostvaruju preko Facebooka i Tweetera koji funkcioniraju na principu delenja i lajkovanja. Sedamsto milijuna ljudi trenutno deli svoje živote s drugima na Facebooku i Open Compute Project znak je materijalizacije interneta.
Kako raste broj korisnika interneta, on postaje sve realniji, nije više imaginarna mreža kojom lete informacije nego se sastoji od kompjutera, ljudi i arhitekture. Mape koje su danas važne za internet ne pokazuju imaginarne skupove neutrona već klimatske zone i električnu infrastrukturu. Svojim rastom internet se približio fizičkom svetu te je, među ostalim, dobio i svoju arhitekturu.
Linkovi: