I Uvod
Od sredine 1970-ih, Toyo Ito je bio jedan od svetskih najinovativnijih i najuticajnijih arhitekata, poznat po kreiranju novih koncepata za život u savremenim gradovima, u potrazi za arhitekturom koja odgovara našem moderno orjentisanom potrošačkom društvu. Tokom svoje karijere projektovao je objekte koji se odlikuju prozračnim prostorima jednostavne forme sa minimumom pregrada od teških materijala uglavnom koristeći aluminijum. Najveći značaj davao je osvetljenju objekta čime je dobijao najbolji efekat u vizuelnom smislu.
Ito opisuje svoj projekat (građen od 1995 do 2001. godine) „Medijateka“ u gradu Sendai u severnom Japanu kao vrhunac njegove potrage za sjedinjavanjem fizičkog i virtualnog sveta. Glavni motiv objekta su stabla u njegovoj neposrednoj okolini/simbioza, koja se provlače kroz ceo objekat u uprošćenom obliku / spoj virtuelnog i stvarnog. Toyo Ito je želeo da stvori prostore kontinualnog fluida. Forma medijateke je kubus kristalne čistoće lišen svake nepravilnosti, dok je unutrašnjost razigrana vijugavim cilindrima koji podržavaju celu konstrukciju. Fasade su potpuno transparentne pa se danju stvara utisak stapanja sa okolinom dok se noću uz pomoć osvetljenja objekat ističe kao jedinstvena celina/novi gradski reper.
II Kriterijumi za rešenje
Biološki aspekt
1. Аdaptacija: Kroz transparentost staklenih fasada/zid zavesa, ovaj prostor se čita kao nastavak okolnih zgrada a noću se ističe kao jedinstvena celina. Arhitektoniska rasveta medijateke, daje svojoj okolini toplije boje i prijatniji osećaj za oči i oplemenjuje urbanu sredinu grada Sandai. Dizajn objekta je pun raznolikosti pa se samim tim ističe ali i uklapa u okolinu svojim osvetljenjem.
2. Udobnost: U osvetljavanju su korišćene fliuorescentne i metal halogene svetiljke, koje su raspoređene tako da dovode do jedinstveno i ravnomerno osvetljenog prostora. U skladu sa veličinom objekta i njegovim okruženjem medijateka je očekivano svetlosno neglašena s tim što razlika u sjajnosti nije prejaka, pa samim tim se ne narušava vidljivost susednih objekata. Na objektu ne postoji nijedna naglašena vertikala, u smislu osvetljenja, već samo konstruktivno, dok su horizontale naglašene osvetljenjem različitih boja po etažama.
3. Eliminisanje blještanja: Kao jedan od bitnijih bioloških aspekata blještanje je u ovom slučaju najnepoželjnije jer se objekat nalazi u urbanoj sredini. Analizom lokacije i sveokupnim karakteristikama postojećih svetala u okruženju, eliminisano je blještanje adekvatnim materijalima i sistemom osvetljenja.
4. Brzina zapažanja: Staklene fasade čine da objekat izgleda kao da pluta i stapa se sa prirodnim okruženjem, a fascinantan učinak je posebno vidljiv noću kada medijateka izgleda kao ogromna lampa, tako da je posmatrači zapažaju sa velike razdaljine.
Fizički aspekt
1. Kontinualni elementi konstrukcije: Konstruktivni sistem objekta učestvuje u osvetljenju unutrašnjosti tako što se cela konstrukcija drži na 13 cilindra pa sledi izostanak unutrašnjih pregrada. Uz transparentnost fasada prirodna svetlost u potpunosti prodire u unutrašnjost objekta, a clindri dobijaju reflektovane sunčeve zrake sa krova objekta i na taj način osvetljavaju unutračnjost.
2. Osvetljenost fasade: Fasadni omotač je potpuno monolitan, nema stilske elemente, izgrađen je u modernom stilu i izostaju bilo kakve tradicionalne karakteristike. Osvetljenost je zastupljena po celoj površini unutrašnjim direktnim i indirektnim osvetljenjem pa je na taj način ujednačena sjajnost. Ravnomerno je osvetljen tako da ne postoje posebno naglašeni delovi. Na fasadi se jedino ističu etaže različitim bojama osvetljenja.
Funkcionalni aspekt
Mediateka u Sandaiu je zgrada čija je svrha da ispuni potrebe za tehnološke kreativnosti. Funkcionalni program sadrži: biblioteku, galeriju za izložbe i multimedijski prostor sa pratećim sadržajima kafiterijom, pozorištem i dvoranam za sastanke. Etaže su posebno dizajnirane za određene funkcije pa je samim tim i osvetljenje prilagođeno. Sekundarni sadržaji su smešteni na severnoj strani objekta koja je panelima delimično zatvorena dok je južna strana potpuno otvorena i dostupna oku posmatrača. Transparentnošću fasada i raznobojnim osvetljenjem sa ulice se vidi prijatna atmosfera i oživljenost prostora što posetioce mami a to je i ujedno bio i glavni motiv takvog eksterijera.
Arhitektonski, urbanistički i stilski aspekt
Cilj 1: prepoznavanje celine objekta
Kriterijum 1: naglašavanje dinamičnosti
Forma objekta je pročišćena i jednostavna pa se kroz prozirne fasade ogleda dinamičnost enterijera, a u noćnom sagledavanju doživljaj je još ekspresivniji zbog svetlosti koja zrači iz objekta. Noću staklo gotovo nestaje i unutrašnjost zgrade je vidljiva iz svih uglova. Dinamičnost je postignuta različitim intezitetima i bojom svetlosti. Relevantnost ovog kriterijuma u slučaju medijateke je želja za reprezentativnošću funkcije objekta što je izraženo noću.
Cilj 2: Potvrđivanje uloge gradskog repera(isticanje objekta u urbanom kontekstu
Kriterijum 1: dominacija objekta u okviru elemenata gradske strukture
Medijateka kao stvorena struktura sjedinjena je sa prirodnim okruženjem unutrašnjim čeličnim cilindrima rešenim u obliku stabala koji je okružuju,čime je postignuta interakcija između eksterijera i enterijera. Impozantnost objekta omogućava njegovo prepoznavanje u kontekstu šireg gradskog okruženja, koga čine objekti koji se razlikuju od medijateke po tipu, obliku i veličini. Objekat je ovim postao bitan arhitektonski reper.
Aspekt primenjenih materijala
U medijateci su ugrađeni sistemi osvetljenja kompanije ERCO koja optimizuje kvalitet rasvete i održava optimalnu potrošnju resursa. Efikasno vizuelni komfor se dobija kroz arhitektonsku rasvetu sa inovativnim alatkama rasvete i umrežene kontrolne sisteme uz pomoć određenih materijala. U kombinaciji visoko reflektujućih drvenih podnih površina i adekvatnog osvetljenja stvara se difuzna refleksija koja je pogodna za osvetljavanje tog prostora. Raspršena svetlost zahteva odgovarajuće boje prostorija i materijala pa se u ovom slučaju upotrebljavaju neutralni tonovi.
Svetlost koja se odbija od tekstura poda i nameštaja stvara jedinstvenu ambijentalnu svetlost, što se takođe reflektuje na cilindre obložene staklom i to noću stvara efekat zasenčenja.
Kriterijum 1: ravna površina fasade: staklena površina
Kriterijum 2: providnost materijala: staklena zid zavesa
Fasada je obložena dvostrukim staklom i tankim zastorima, koja danju propušta svetlosne zrake u unutrašnjost objekta a noću daje dramatičan izgled. Da bi se, zbog osećaja prijatnosti, podržalo postojanje ovakve fasade koriste se HVAC (heating, ventilating, and air conditioning) sistemi koji se nalaze u podrumu i na krovu, koji koriste cevi za protok energije u celoj zgradi. Omotač takođe deluje kao mehanički sistem koji ima mogućnost da se otvara tokom leta da bi “disao”. Tokom zime on se zatvara da bi funkcionisao kao izolovani vazdušni proctor. Otvori na vrhovima cilindara koji se otvaraju pružaju prirodnu ventilaciju unutrašnjih prostorija, kroz koje cirkuliše vazduh od prizemlja do krova.
Aspekt primenjenih boja
Unutrašnje boje u medijateci su bitan element koji može jedan materijal da poseduje i one utiču na reflektovano osvetljenje prostora.
Kriterijum 1: Fasada posmatranog objekta je potpuno prozračna što čini da se u toku dana stapa sa bojama okruženja. Noću unutrašnjost svojom razigranošću, raznim bojama svetala i enterijera oživljava fasadu i uzdiže je iznad okoline. Time je opravdano nastojanje japanske kulture da sumrak transformišu u kompleks svetlosnih sistema i vizuelne efekte. Što dovodi do toga da arhitektura igra glavnu ulogu u osvetljenju koje joj naglašava lepotu.
III Analiza faktora osvetljenja
1. Sistem osvetljenja: Osvetljenje svake etaže je prilagođeno nameni koja je predviđena ,samim tim je stvorena kombinacija različitih sistema osvetljenja (opšte, zonalno i lokalizovano), i to doprinosi efikasnom odigravanju događaja.
2. Tip osvetljenja: Faktor osvetljenja medijateke čini osvetljavanje unutrašnjosti gde je primenjeno pretežno linijski i površinski tip osvetljenja. Obzirom da se to razlikuje od etaže do etaže, na fasadi se javljaju različiti efekti u zavisnosti od usmerenja svetlosti.
3. Pravac upada svetlosti: Zbog jednolične i ravne površine fasade, lišene stilskih detalja, ne postoje bitne senke koje koje se ističu.
4. Nivo i ravnomernost osvetljenosti: Obzirom na jednoličnost okoline osvetljenjem ovog objekta postignuto je njegovo isticanje i sagledavanja u okruženju. Ravnomernost osvetljenosti takođe ističe gabarit objekta toplijim bojama svetlosti etaža.
5. Boja svetlosti i reprodukcija boje: U osvetljavanju medijateke zastupljena su svetla toplijih boja, koje ističu objekat, ali ne stvaraju neprijatan osećaj prezasićenosti. Svetlosni izvori imaju visoku reprodukciju boje pa je enterijer čitljiv na fasadi.
6. Ograničenje blještanja: Podizanjem svetiljki na veliku visinu i korišćenjem difuzne svetlosti sprečena je pojava blještanja tako da one nesmetano osvetljavaju kako objekat tako i krajolik.
IV Zaključak
Toyo Ito sa ovim projektom stvara interakciju sa okolinom primenjujući niz prirodnih metafora-oličenje njegovog rada. Struktura medijateke se čini kao da se ne opire gravitaciji nego je neutrališe. Optički je stvoren utisak prevazilaženja zakona statike. Takvi elementi lagane konstrukcije, koji čine strukturu i prozirne fasade, uz dobro osvetljenje naglašavaju otvoreni protok prostora. Lebdeći utisak koji ostavlja medijateka stapa se sa nebom i okolnim stablima i čini odgovarajući spoj sa okolinom. Obzirom da je objekat adekvatno osvetljen ima pretenziju da dominira u noćnoj vizuri grada zbog sagledivosti iz dosta različitih pravaca. To predstavlja karakteristiku koja izdvaja ovaj objekat u odnosu na čitavu gradsku strukturu.
Linkovi:
