Urbana agrokultura - proizvodnja hrane u naseljenim sredinama

Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom voćnjaka, akvakulturama, itd.

Osnovna karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu – zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne zajednice koji pruža mnogo prednosti: rekultivacija neuređenih gradskih površina, zapošljavanje stanovništva, više hrane i zdravija ishrana, povećanje ekonomske moći grada i njegovih stanovnika, jače veze među stanovnicima...

Osnove i karakteristike

Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u naseljenim mestima, ili u njihovoj neposrednoj blizini. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom drveća sa voćem, akvakulturama, itd. Urbana agrokultura može biti motivisana željom za zaradom, ali i običnim hobijem u urbanim sredinama. Takođe, može biti primenjena kao strategija za zapošljavanje ljudi, smanjenje stope kriminala, i poboljšanja uslova života u gradovima. Ona doprinosi kvalitetu lanca hrane na dva načina:

• povećava količinu dostupne hrane za ljude u gradovima
• obezbeđuje sveže voće, povrće i meso za stanovnike gradova.

Uobičajen način uzgajanja jeste biointezivni metod – način uzgajanja kojim, na što manjoj površini, treba da se proizvede što više organske hrane. Cilj ovakvog metoda je dugoročna održiva poljoprivreda na principu zatvorenog sistema. Na sličan način može se primenjivati i na manjim komercijalnim farmama.

Činjenice o gradovima koje govore u prilog urbane agrokulture:

• preko 50% svetske populacije živi u gradovima
• 800 miliona ljudi bavi se poljoprivredom i hrani stanovništvo u gradovima
• siromašno stanovništvo troši od 40 do 60% svojih prihoda za kupovinu hrane
• do 2015. godine oko 26 gradova sveta imaće više od 10 miliona stanovnika
• gradu od 10 miliona stanovnika svakog dana potrebno je 6.000 tona hrane.

Urbana agrokultura kao nosilac
održivog razvoja gradova

Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN – FAO (Food and Agriculture Organization) urbanu agrokulturu definiše kao:
Industriju koja proizvodi, prerađuje i prodaje hranu i gorivo, najvećim delom orijentisanu na zadovoljavanje dnevnih potreba korisnika u naseljenim mestima, i to na zemlji i uz upotrebu vode koja je dostupna u tim istim urbanim i suburbanim sredinama, korišćenjem i ponovnom upotrebom prirodnih izvora sirovina i otpada za uzgajanje useva i domaćih životinja.

Savet za poljoprivredu, nauku i tehnologiju (CAST) je međunarodni konzorcijum naučnika i profesionalaca sa sedištem u Ames-u, Ajova, SAD. U svoju definiciju urbane poljoprivrede ova organizacija uključuje i aspekte zdravije životne sredine i uticaj na kvalitet života i zdravlje ljudi.

Danas su sve češći primeri da se urbanistički projekti rešavaju tako da implementiraju urbanu agrokulturu, što je u skladu sa principima održivog razvoja. Urbana agrokultura u velikoj meri doprinosi, kako kvalitetu hrane koja je uzgajana u lokalnoj klimi za lokalno stanovništvo, tako i bezbednosti hrane koja za daleko kraće vreme dolazi do korisnika.

Urbana i suburbana agrokultura (UPA – eng.) doprinosi ekonomskom rastu grada  kroz proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju prehrambene robe, ali i posredno, kroz očuvanje ekonomske moći stanovništva kroz uštede.

Ovaj proces pokreće i druge grane privrede (proizvodnja humusa, građevinske pripreme površina za uzgoj hrane, itd), i otvara nova, lokalna, radna mesta. Ovo, zatim, doprinosi smanjenju cene hrane usled manjeg transporta ali i dostupnosti sveže hrane za stanovništvo u gradovima.

Na ovaj način urbana agrokultura doprinosi ekonomskoj moći grada jer se pare ne odlivaju za dopremanje ili uvoz prehrambenih proizvoda. Stanovništvu ostaje više novca za kupovinu proizvoda koje ne mogu napraviti sami, a još jedna od prednosti lokalnog bavljenja poljoprivredom jeste i stvaranje boljih okolnosti za podizanje porodice, jer roditelji mogu ostati aktivni na poslu u neposrednoj blizini male dece.

Proizvodnja hrane u gradovima i predgrađima pruža čitav spektar prednosti za lokalno stanovništvo; kvalitetnija ishrana, zapošljavanje u delatnosti koja ima malo ili nimalo rizika na radnom mestu, uzgajanje hrane za sopstvenu upotrebu, uspostavljanje jačih društvenih veza među stanovnicima, itd.

U mnogim delovima sveta izdvaja se kao posebna prednost to što ova grana privrede otvara radna mesta za nezaposlenu žensku populaciju, koja je mahom marginalizovana u okvirima formalnog ekonomskog sistema u gradovima. Dovoljno je pogledati pri(od)sustvo žena u projektima finansiranim od strane grada: izgradnja infrastrukure ili javnih objekata.

S obzirom da se korišćenje urbanih površina najčešće odnosi na zemljište i površine koje nisu u vlasništvu korisnika (krovovi garaža, javnih, industrijskih, poslovnih i stambenih zgrada, nasipi, zelene površine, itd), javljaju se problemi u smislu pravne regulative. Iz tog razloga organizacije koje popularizuju ovu granu privrede objavljuju brošure koje treba da pomognu lokalnim samoupravama da reše ove probleme (jedna od njih je i Vodič za uređenje regulative u oblasti urbane agrokulture –
Guidelines for Municipal Policymaking on Urban Agriculture, IDCR i FAO).

Priroda u gradovima

Lokalno uzgajanje hrane, ne samo da pospešuje ekonomiju gradova i ekonomski položaj lokalnog stanovništva, već u velikoj meri utiče i na ekonomsku snagu države, ali i ekološku sliku planete. Naime, danas je za svaki proizvod prosek dužine transporta preko 2.000km, pri čemu se oslobađaju štetni gasovi usled sagorevanja fosilnih goriva.

Postoji i ona stara da ništa nije ukusnije od plodova iz sopstvene bašte... Iako je reč o subjektivnoj tvrdnji, činjenica je da možete da znate šta ste koristili da proizvedete hranu, što nikada nije slučaj sa hranom koju kupujete u supermarketima, pa čak i na pijaci.
Naravno, zemljište u gradovima može biti zagađeno putem vazduha, padavina, otpadnih voda, itd. Međutim, svako zemljište se može testirati na prisustvo opasnih materija, i postoje načini za rešavanje problema ove vrste, od zasada biljaka koje će zemljište prečistiti, do većih zahvata poput izolacije plodnog sloja zemlje od kontaminiranog zemljišta.

Ukoliko se odlučimo da grad projektujemo u skladu sa konceptom lokalne pro­izvodnje hrane, prednosti postaju još brojnije. Formiranje vertikalnih bašti uticaće pozitivno na klimu u objektu uz koji je postavljena, otvoriće mogućnost za akumulaciju i prečišćavanje atmosferskih voda koje dalje mogu služiti za navodnjavanje, kao tehnička voda za objekat, ili čak i kao pijaća voda. Primenom ovog koncepta na ceo grad rasterećuje se vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, umanjuje se efekat vrelih ostrva, smanjuje se zagađenje vazduha i unapređuje kvalitet životne sredine.

Stvaranje potrebne infrastrukture
za proizvodnju hrane u urbanim sredinama

Stvaranje lokalne infrastrukture za uzgajanje hrane u urbanim sredinama podrazumeva stvaranje prostornih uslova i distributivne mreže od proizvođača do potrošača. Za obezbeđivanje prostornih uslova primenjuju se uglavnom dva pomenuta modela: zajedničko uzgajanje hrane koje znači parcelu na kojoj radi više korisnika, ili allotment model gde se određena površina podeli na manje parcele koje korisnici samostalno obrađuju, uz zajedničko korišćenje ostave za alat i sl.

Sledeći korak jeste obezbediti mesto gde će proizvođači moći prodavati svoje proizvode: pijace, lanci samoposluga i supermarketa, ali i omogućiti im neposredne kontakte sa restoranima, hotelima, itd. Treba podsticati i udruživanje više proizvođača kako bi mogli da postignu kontinuirani tok isporuke robe, i samim tim, poverenje kod kupaca. Naravno, lokalnu proizvod­nju hrane treba podsticati i kampanjama, urbanističkim projektima, projektima rekonstrukcije krovova zgrada svih tipova (škola, bolnica, javnih ustanova, ali i hotela, industrijskih objekata i sl), i naročito kroz projekte novogradnje.

Nezavisnost, u smislu resursa, energije, hrane i vode, čine osnovu bezbednosti i ekonomskog potencijala svake države. Ne moraju da postoje posebna ulaganja, ali mora da postoji sluh i prostor za razvoj strategije koja će otvoriti put razvoju urbane poljoprivrede u nekom gradu ili državi. Postoji li kod nas?