Terminologija u građevinarstvu verovatno nikada nije bila sasvim uređena. Ali sada, kad su na tržištu svakog meseca sasvim novi proizvodi i materijali, i kad je zelena gradnja postala standard po kom se zida širom sveta sa svim svojim aplikacijama, skraćenicama i sertifikatima, građevinska literatura počinje da liči na zapise sa gradilišta – svako priča svojim jezikom a nigde nema sveobuhvatnog i dovoljno osavremenjenog građevinskog rečnika.
|
|
|
Komunikacija u građevinarstvu - Hoćemo li uspeti da stignemo tehnološki napredak i da pronađemo zajednički jezik i za novu terminologiju u građevinarstvu? |
Već se podrazumeva da zgrade koriste energiju sunca i zemlje za grejanje, hlađenje i proizvodnju električne energije te koristimo izmenjivače toplote, solarne kolektore i panele, toplotne pumpe, obnovljive materijale i visoke tehnologije, zaptivanje, sisteme upravljanja u zgradama...
Veliki broj tih „novih“ pojmova uobičajen je za mašince već decenijama, ali danas sve više arhitekata zna (ili bi moralo da zna) šta oni predstavljaju i koja im je namena jer sve češće, unapred računajući na njih, i (treba da) projektuju svoje objekte.
Međutim, ne samo u međunarodnoj komunikaciji, već i na svakom pojedinom tržištu tehnološki bum koji se dogodio poslednjih decenija nije stigao da bude ispraćen jezičkim standardom (pa ni akademskim obrazovanjem i literaturom). Zato je danas često neusaglašeno šta su solarni kolektori a šta solarni paneli, kada se koriste skraćenice a kada cele reči, itd.
Kao što svaki profesionalac koji ima veze sa građenjem zna, terminologija se (od vajkada valjda) razlikovala od gradilišta do gradilišta. Isti ovakav slučaj sada se dešava na svim nivoima gradnje. Nekada su bar tehnički priručnici i akademske ustanove imali standardizovanu stručnu terminologiju dok su majstori pričali "svojim" jezikom, i svi su se nalazili negde na sredini. Ali danas je situacija praktično ista i kod jednih i kod drugih – svako priča svojim jezikom.
| Ukoliko postoje neke nesuglasice u vezi sa terminologijom sa kojima se srećete u vašem radu možete nam pisati i opisati problem. Kada sakupimo vaša iskustva predstavićemo ih i drugima te na taj način možemo zajedno da rešimo bar neke osnovne nesporazume. |
Zato, na primer, na našem tržištu imamo situaciju da veliki broj pojmova kao da je obavijen velom tajne – svi su načuli, i otprilike znaju o čemu se radi, mnogi čak i koriste u svojim projektima, ali kada biste nekoga pitali da vam objasni nešto detaljnije, retki bi u tome uspeli.
Naravno, mnogo veći problem jeste kada stručnjaci nemaju usaglašen rečnik a upravo to se dogodilo u poslednjih dvadesetak godina. Razlog ovome jeste vrtoglavi napredak tehnologija i sistema gradnje i nemogućnost da se, u saradnji sa leksigrafima i drugim stručnjacima za jezik, isprate svi novi pojmovi, oznake i skraćenice.
Jedan od primera kod nas jeste OSB. Jasno je da tržište nije dovoljno upoznato sa ovim materijalom pa se zato često govori - OSB ploče. OSB je zapravo skraćenica od engleskih reči oriented strand board - ploča od (pravilno) orjentisanih ljuspi. Dakle, reč "ploča" (eng. board) već se nalazi u skraćenici OSB.
Sa druge strane, malo ljudi zna šta je OSB, pa neku ideju može da dobije onda kada se toj skraćenici OSB doda i reč "ploča". Hoćemo li se ikada dogovoriti šta je pravilno, hoćemo li imati vremena da razmišljamo o tome šta je pravilno i šta je praktično, i šta je na kraju prihvatljivo da postane jezički standard? Teško.
A šta tek reći za pojmove koji su još kraće vreme prisutni u građevini, pa i na mnogo razvijenijim tržištima ne stižu da ih usaglase, da bismo ih zatim mi, tako neusaglašene, prevodili? Da li ćemo posrbiti neku reč? Da li ćemo prevesti pa koristiti naše reči sa istim značenjem? Da li imamo reč? Da li ćemo uzeti neku našu reč i odrediti da će ona ubuduće značiti i to nešto novo? Niko se time neće baviti, ali verovatno ćemo se nekako snaći.
|
Da se razumemo kao ljudi - kako pronaći zajednički jezik? Uostalom, slične nesuglasice nisu retkost ni na tržištima koja su daleko razvijenija od našeg. Postoji li mesto gde možete naučiti više i saznati više o novim pojmovima u građevinarstvu? Postoji, ali ne u biblioteci. Internet je najbolji izvor informacija, i, kada se koristi pravilno, možete saznati sve što vas zanima. Pored opštih online enciklopedija kao što je Wikipedija, pa i portala koji se bave nekom određenom oblasti ili celom industrijom (poput ovog našeg), veliki broj najsvežijih informacija možete dobiti na sajtovima izvođača i proizvođača. Na tim sajtovima često su dostupni PDF-ovi, tekstovi koji opisuju određeni pojam, šeme, pa čak i CAD detalji, a u krajnjoj liniji, možete ih pozvati i pitati da vam detaljnije objasne karakteristike onoga što vas zanima. Ne očekujte da ćete negde naći 100% pouzdane informacije. Ovo zvuči kao da ne možete verovati nikome, ali zapravo, stvar je u tome da je danas jednostavno nemoguće postići brzinu napretka pratećim rečnicima, leksikonima, tehničkim priručnicima te će uvek biti više imena ili varijanti imena za neki proizvod ili sistem (i opet, najpouzdaniji izvor literature ove vrste jesu dokumenti specifikacija koje možete dobiti direktno od proizvođača, tako ćete moći da pojasnite sebi razliku između tipova proizvoda i različitih brendova). Što više informacija prikupite lakše ćete prepoznati kada se, šta, i kako koristi, i lakše ćete se snalaziti u svetu novih pojmova i koncepata gradnje koji svakoga dana postaju standard struke. Zato lagano počnite da pratite dešavanja, širite informacije na koje naiđete i znanja koja steknete, pitajte druge, i, jednom ćemo pronaći zajednički jezik... |
Napomena: o svim navedenim terminima u ovom tekstu možete se detaljnije informisati na našem portalu. Preporučujemo i prijavu za newsletter (pronađi link sasvim gore desno na strani) - prijavite se da vam periodično na željenu adresu, poslovnu ili privatnu, stiže spisak najnovih tekstova i vesti sa našeg portala. Vremenom, jednostavnim redovnim praćenjem novosti koje vam prenosimo, upoznavanje sa novom terminologijom i novim problemima savremenog građevinarstva biće jednostavnije, brže i lakše.
