Kako arhitekturom i dizajnom doprineti bezbednosti – sedam saveta stručnjaka

Prvomajski incident u Njujorku kada je Faisal Shahzad navodno dovezao svoj Nissan napunjen zapaljivim materijalom na Tajms skver podstakao je Lindu Tishler da se pozabavi temom bezbednosti i arhitekture: Osim što pomažu da se identifikuje počinilac da li sigurnosne kamere i drugi uređaji zaista doprinose bezbednosti u onoj meri u kojoj vrše invaziju na urbano okruženje?

Ona je svog sagovornika, Don Aviv-a, glavnog operativca i upravnog direktora odeljenja za fizičku sigurnost iz kompanije Interfor (link na kraju teksta), pitala da li je moguće dizajnom, arhitekturom i urbanističkim rešenjima uticati na bezbednost u urbanim sredinama.

Aviv, kome je posao da savetuje kompanije kako da projektuju zgrade koje mogu da izdrže napade na svoju bezbednost bez obzira da li je u pitanju kamion pun eksploziva, oslobađanje smrtonosnih gasova kroz ventilacioni sistem ili špijuniranje teleskopom iz zgrade prekoputa, kaže da je to moguće.

Prim. prev. - Pitanje bezbednosti zgrada i kod nas dobija na važnosti jer je veliki broj stranaca zainteresovan za poslovni ili stambeni prostor u Srbiji pa, iako se strah od automobila-bombi ovde može smatrati pomalo paranoičnim (bez obzira što nam ovaj vid „komunikacije“ na javnom mestu nije sasvim stran), moguće da će klijent iz inostranstva ipak biti zainteresovan za dodatne bezbednosne garancije prostora koji plaća.

Oglas

Bezbednost je najčešće u neskladu sa arhitekturom, ali Don Aviv, stručnjak iz kompanije Interfor, predlaže moguća rešenja za povećanje bezbednosti koja prvi stepen odbrane čine nezavisnim od arhitekure: dobro urbanističko rešenje saobraćaja, korišćenje urbanog mobilijara i zelenila, integracija više pojedinačnih CCTV sistema, nevidljive bezbednosne aplikacije kao što su folije za stakla, itd.

Naravno, mnoge od ovih stavki su sporne, kako primećuje i jedan od komentatora originalnog teksta (link na kraju):

pitanje privatnosti i realna moć sveprisutnog nadzora (bombaški napadi su ipak izvedeni u Londonu, poznatom po CCTV sistemu)
korist „mobilizacije“ naroda u svrhu bezbednosti nije pomogla hladnoratovskom istočnom bloku (pa ni nama)
preskupo održavanje telefosnkih govornica u eri mobilnih telefona
poznata je i teza da se u ovakvim tekstovima često krije preterano „zastrašivanje“ tržišta kako bi se više zaradilo na prodaji roba i usluga iz oblasti zaštite.

Dizajniranje sigurne zgrade u istoriji je podrazumevalo izgradnju nečega što najviše liči na bunker:

- Bezbednost je uvek bila u sukobu sa arhitekturom - slaže se Aviv - Mnoge firme koje se bave mojim poslom najradije bi vam rekle: stavite veliki zid okolo.

- Sa druge strane „kada arhitektonski biro vozi autobus sigurnost ostaje u prašini iza njega“. Trik je pronaći rešenje gde se sreću standardi bezbednosti i arhitekture.

Na sreću, tehnološki napredak primetan je i na ovom polju, a integracija bezbednosnih aplikacija sve je sofisticiranija i atraktivnija:

- Na primer, tehnologija je omogućila da okruženje možete iskoristiti za postavljanje kamera kojima možete pokriti sve slabe tačke tako da same kamere ostanu potpuno neprimetne. Na žalost, ovo nije moguće učiniti u centru Menhetna. Možda se ne možete obezbediti od napada iz vazduha, ali moguće je učiniti zgrade bezbednijim od napada sa zemlje.

Sedam načina koje Aviv predlaže za povećanje bezbednosti zgrada:

Stvorite takav protok saobraćaja koji onemogućuje korišćenje velikih vozila. Aviv pohvaljuje poslednji redizajn centra Mehnetna zbog boljeg prilagođavanja ulica pešacima što automatski represivno utiče na kolski saobraćaj.
Uočavanje, posmatranje i moguća provera parkiranih vozila (dozvoljena u nekim državama u SAD)
Dajte ljudima mogućnost da upozore na pretnju. Njujork smanjuje broj govornica kako bi smanjio troškove iz budžeta ali ovo ima svojim mana. Iako svi imaju mobilne telefone Njujork je pun stranaca i pitanje koliko prosto nije napunilo bateriju telefona ili uopšte ne zna da treba da okrene 911 (poziv za hitne službe u SAD)
Koristite više, i što smislenijih, tehnika za zaustavljanje eksplozija: betonske žardinjere sa malim zasadom pri vrhu (mogu se videti i ispred ambasade SAD-a u Beogradu), skulpture, drveće, dakle, sve ono što meže da se ponaša kao štit u slučaju eksplozije: Ono drveće oko Bele kuće tamo stoji sa razlogom – kaže Aviv.
Učite decu: „Ako vidiš nešto, kažeš nešto“. U Izraelu, osobe svih uzrasta znaju šta da rade kada vide ostavljenu torbu ili paket: Najbolja tehnologija na svetu ne može da zameni obučenu populaciju. Njujork na ovom planu radi mnogo više od drugih gradova u SAD i to jeste najbolji način da se pojača bezbednost.
Bolja koordinacija CCTV kamera. Setite se scena iz popularne TV-serije „24“ kako kontrolišu svaku kameru u kraju. Policija za sada još uvek mora ići okolo i tražiti koja je privatna sigurnosna kamera uhvatila neki koristan snimak.
Postavite bezbednosne folije na stakla: Više ljudi gine od letećeg stakla nego od same bombe – kaže Aviv i dodaje – ovakva zaštita stakla usporava pljačkaše, zaustavlja vandale i ublažava efekte eksplozije.