Zloupotreba dece - dečiji rad u kamenolomima u Indiji odakle kreće izvoz kamena peščara u ceo svet (foto)

Deca od samo šest godina rade 12 sati dnevno u nekim kamenolomima peščara u Indiji. Ipak, mnogi uvoznici kamena u Velikoj Britaniji ne znaju za ovo, ili ne žele da znaju. Industrija kamena ne razlikuje se mnogo od modne i tekstilne, ili industrije hrane, bar sudeći prema eksploataciji dečijeg rada.

Da li je posao uvoznika da garantuje da je njegov proizvod plod koliko toliko humanog rada, ili mu je posao samo da zaradi više?

Ovom temom se bavila Sophie Griffiths - We can’t turn a blind eye: Child labour, a tekst je preneo sajt Building iz Velike Britanije. Fotografije koje vidite u ovom tekstu preuzete su iz PDF-a štampanog izdanja originalnog teksta.

Pre pet godina, direktor nabavke u firmi Marshalls (link na kraju teksta) zadesio se na tribini Indijskog komiteta Holandije, organizacije koja želi da podigne svest na Zapadu o ugroženim grupama na tom potkoninentu. Tada su predstavili mnogo detalja u vezi sa proizvodnjom kamena peščara, naročito dečijeg rada koji uključuje ova industrija.

Kamen iz Indije - detalji koje ne želimo da znamo:

Oglas

13% dečije populacije na svetu radi
dete radnik u fabrici prosečno radi 12 sati dnevno
Indija ima između 80 i 100 miliona dece ispod 15 godina koja rade
procenjuje se da je oko 200.000 dece zaposleno u industriji peščara (sandstone) u Indiji
Velika Britanija uvozi oko 250.000 tona peščara iz Indije koji koristi za puteve, staze i popločavanja.
jedan od pet radnika u kamenolomima u Indiji je dete, od šest godina naviše.

Kako njegova firma Marshalls uvozi velike količine prirodnog kamena iz Indije, Chris Harrop je otišao u severo-zapadnu Indiju da ispita uslove u kamenolomima iz kojih njegova firma kupuje kamen. Ono što je tamo video zaprepastilo ga je.

- Morao sam sam da se uverim o dečijem radu u tim kamenolomima - kaže on - Unajmio sam vodiča i vozili smo se dva sata prašnjavim putem do kamenoloma. Niko nas nije očekivao tako da smo se samo zaustavili i prošetali okolo.

- Preda mnom su bila dva dečaka u papučama koji su radili sa pneumatskim čekićem. Kasnije sam saznao da imaju 13 i 15 godina. Njihovi roditelji rade u drugom kamenolomu.

- U drugom rudniku zatekao je desetinu dece koja rade na gomili kamena. Razgovarali smo sa dve devojčice, imale su 8 i 11 godina, kao moje ćerke. Tada sam zaista bio pogođen.

Pet godina od tada firma Marshall sprovodi mere da osigura da deca ne rade u rudnicima sa kojima sarađuje. Ali to ne rade svi. Uduženje firmi iz industrije kamena u Velikoj Britaniji ima oko 200 članova (link na kraju teksta). Od toga oko 40 uvozi kamen iz Indije, ali samo sedam je potpisalo ETI (Ethical Trading Initiative), set načela u vezi sa dečijom radnom snagom koje je postavila Svetska organizacija za rad (International Labour Organisation).

Zahvaljujući mlakoj inicijativi malo se toga menja. Harrop je u januaru ove godine ponovo išao u Indiju i video devetogodišnjeg dečaka kako maljem cepa kamen. Na drugom je devojčica sedela na vrhu gomile i pravila komade kamena.

- Ljudi se prosto ne pitaju o lancima isporuka, bilo da je reč o ovome ili modi i hrani – kaže Julia Hawkins, iz ETI-ja.

Ipak, u januaru je član parlamenta Jim Sheridan pozvao da firme prestanu da uvoze peščar ovakvog porekla i do sada je taj dokument potpisalo 58 članova parlamenta. Tek sada se i Udruženje sprema da objavi izveštaj u kom se zahteva od firmi članica da ne učestvuju u ovakvim poslovima.

U međuvremenu, zahvaljujući recesiji, sve više britanskih firmi radi na građevinskom tržištu Indije. U februaru je nastao projekat javno-privatnog partnerstva - British–India Roads Group.

Iza te grupe stoji Ministarstvo za trgovinu i investicije Velike Britanije, i, sa strane privatnih kompanija, Balfour Beatty, Vinci, Arup i Aggregate Industries. Tako se pojavilo još više prilike da britanske firme imaju veze sa materijalima koje su proizvodila deca.

U Britaniji peščar iz Indije koristi kao zamena za vrstu kamena British York (britanski jork) koji je korišćen za popločavanje mnogih javnih površina, uključujući i poznati londonski Trafalgar Square (skver). Kako je ovaj kamen postao sve ređi, cena mu je znatno skočila, i firme su počele da tragaju za sličnim ali jeftinijim kamenom.

I tako, indijski ekvivalent košta duplo manje od York-a. Dobar deo peščara sada dolazi iz Kota-e, oblasti u Radžastanu. Mnogo porodica ovde radi na proizvodnji kamena koji se izvozi upravo u Britaniju. Većina zarađuje oko 1,79 funti dnevno.

Pored peščara u Indiji se vadi i krečnjak i granit koji se koriste za izgradnju puteva u Indiji. S obzirom da se Indija za izgradnju i proširenje oko 80.000km auto-puteva, i da postoji pomenuta formirana grupa za puteve British-India Roads Group, Britancima ruke svakako neće biti čiste.

Deca i robovlasništvo

Deca rade ovako teške poslove ne samo zbog velikog siromaštva porodica. Harrop kaže da su deca dolazila sa roditeljima i kada su roditeljima povećali plate jer nema škola i obdaništa, niti ko može da se stara o njima. Tako opet završavaju radeći u kamenolomu i pomažući roditeljima za šta naravno niko ne plaća više, niti smatra da se ovo može podvesti pod dečiji rad.

Postoji i sistem u kom radnik pozajmi novac od poslodavca i radi za dug. Ukoliko ne uspe da vrati, dug nasleđuju deca, koja se praktično rađaju u ropstvu. Iako je ropski rad u Indiji zabranjen 1976. godine procene su da oko 90% radnika tamo radi samo zato da otplati neki početni dug.

Deca su uglavnom zadužena za proizvodnju kamena oblika opeke (cobles - fotografija sasvim na početku teksta) koji se prave od otpada većih komada. Ovaj kamen čini oko 15% proizvodnje. Ovo naročito rade devojčice i sitnija deca jer treba manje fizičke snage.

Veliki problem su i mnogi divlji kamenolomi u kojima su uslovi najgori i iza kojih ostaje samo gomila nabacanog šuta na horizontu.

Borba protiv problema

Godine 2007. kompanija Marshall je pokrenula nevladinu organizaciju Hadoti Hast Shlip Sansthanthat kako bi pomogla porodicama koje rade u kamenolomima. Zahvaljujući tome otvorene su četiri škole i šest zdravstvenih centara sa besplatnim uslugama. Naravno, kontrolišu se redovno i uslovi u kamenolomima.

Članovi ETI-ja moraju predati godišnji izveštaj toj organizaciji. Međutim, i po njihovom priznanju, oni nisu u stanju da isprate i provere niti jedan od predatih im podataka.

Kao jednostavno rešenje čini se prosto izbegavanje indijskog kamena, ali to bi moglo doneti ogromne probleme tvrdi Harrop. Bilateralni trgovinski sporazum Britanije i Indije vredan je 12 milijardi funti godišnje. Novac koji britanske kompanije troše za kamen u Indiji ima velike beneficije.

- Kompanije bi prosto bojkotovale ovo i porasli bi troškovi projekata u Britaniji. Rešenje je da se novac troši na odgovarajući način. Trgovina može biti moćno oružje dobra.

Kada je jedan uvoznik sa Ostvra upitan od strane sajta Building (sa kog je preuzet ovaj tekst) da li posećuje i kontroliše kamenolome u kojima nabavlja kamen odgovorio je potvrdno. Međutim, na insistiranje o detaljima tih poseta priznao je da nije posetio svih šesnaest kamenoloma iz kojih nabavlja kamen, a da još jedan deo kupuje od posrednika:

- Koliko znam, ova izvorišta su u redu, ali ne mogu to baš pouzdano da tvrdim – kaže on, i dodaje – Nije moj posao da idem i proveravam. Morao bih biti tamo sve vreme, u 16 rudinka širom Indije.

- Ne možemo samo da okrenemo glavu - Harrop se ne slaže sa njim – Ako prodaješ proizvod u Britaniji, tvoja je odgovornost da znaš odakle potiče. To jeste tvoj posao.

Linkovi: