U svetu gde građevinska industrija predstavlja drugog najvećeg potrošača plastike i doprinosi sa preko trećine emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa potrošnjom energije, naučnici iz Paname utiru put ka održivoj gradnji. Oni su razvili inovativni izolacioni materijal koristeći ljuske pirinča, pružajući tako ekološki prihvatljivu alternativu u građevinskoj industriji.
Uzorci novog materijala (Foto: Universidad Tecnológica de Panamá)
Istraživači su koristili usitnjene ljuske pirinča i celulozu dobijenu recikliranjem novina. U tu smesu su dodali boraks koji je doprineo otpornosti na glivice i vatru, a na kraju su sve povezali lepkom. Dobijeni materijal imao je veoma dobra termoizolaciona svojstva i črvstoću.
Detalji ove studije objavljeni su u časopisu Frontiers in Built Environment, gde je predstavljena sveobuhvatna analiza termičkih i mehaničkih karakteristika ovog materijala. Ovaj pristup ne samo da smanjuje ekološki otisak, već i otvara nove mogućnosti za upotrebu agro-industrijskog otpada u građevinarstvu.
Oglas
Proizvodnja tradicionalnih građevinskih materijala ima negativan uticaj na kvalitet vazduha, zemljišta i vode. Stoga, korišćenje materijala dobijenih iz agro-industrijskog otpada, poput ljuske pirinča, predstavlja značajan korak ka smanjenju ovih uticaja. Osim toga, ovakvi materijali nude i ekonomsku prednost, jer se koriste resursi koji bi inače bili odbačeni.
Ovaj inovativni materijal ima širok spektar primena u inženjerstvu, uključujući izradu lakih komponenti, konstrukcijskih panela i održivih pakovanja. Njegova primena u građevinarstvu može značajno doprineti smanjenju ekološkog otiska, što je od ključnog značaja u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju naše planete za buduće generacije.
Ovaj primer pokazuje kako inovacije i održivi razvoj mogu ići ruku pod ruku, pružajući rešenja koja su istovremeno ekološki prihvatljiva i ekonomski isplativa. Naučnici iz Paname su svojim radom dali značajan doprinos u ovoj oblasti, otvarajući put ka održivijoj budućnosti građevinarstva.
Podsetimo, drevni narodi su u građevinarstvu koristili materijale poput vulkanskog pepela, kore drveta, piva i pirinča kako bi sagradili monumentalne građevine koje i danas traju.
