Ja sam bio skeptičan kaoa su mi nudili ali majstori su mi savetovali da mogu slobodno da kupim taj albanski cement. Urađena košuljica za terasu i staze po dvorištu pre godinu dana i sve je za sada ok.

Poštovani u vezi vašeg teksta o korupciji u katstru. Dao bi kratak komentar. U službi za katstar nepokretnosti u Nišu opšte je poznato da se rešavaju predmeti isključivo oni koji se predaju u parirnoj formi putem raznih posrednika , i u kafani i preko posrednika, pojedinih advokata, agencija kojese bave nektetninama i sl. cena je do 500 eura po predmetu a negde i više. Mislim da isto to važi i za RGZ kada se radi o predmetima koji se rešavaju po žalbi. Vaša preporuka da se stranka interesuje za predmet preko digitalne platforme ne daje rezultate sve dok ne uvedete sajt kojim svako može da prati predmet od dana predaje pa do rešavanja. Ja sam lično predao predmet 28.12.2022. godine koji do danas nije rešen niti mogu da dobijem informaciju iz kojih razloga uz obrazloženje "da je predmet u radu". Jedini lek za iskorivanje korupcije da KATASTAR NEPOKRETNOSTI REŠAVA PREDMETE(ponavljam samo za predmete koji su predati u papirnoj formi) U ZAKONOM PROPISANIM ROKOVIMA, onda nema potrebe za nikakve koruptivne radnje. ZAHVALJUJEM!

Da li je planom rekonstrukcije predvidjeno postavljanje taktilnih staza i reljefnih orijentacionih planova za slepe i slabovide osobe?

O rastu cena stanova se govori gotovo sa zadovoljstvom kao da je to nešto dobro,a čude se što pada prodaja.Valjda je bitno da povećava BDP.

Ivrstan tekst! Mnogo sam naučila o aspektima osvetljavanja zelnih povrsina i bašte, posebno drveća. Volela bih da su preporučene svetiljke dokumentovane slikom i proizvodjačima. Puno hvala!

A kada ce se uraditi parcelizacija zemljista-placeva zbog kojeg ne mozemo godinama da uradimo legalizaciju svojih objekata ,iako ima svako svoj plac uredno placamo i porez i zemljiste ali nemamo broj parcele jer to drzava treba da uradi

Šta bi sa korupcijom po opštinama gde se ne odbijaju od legalizacije objekti koji nemaju rešene imovinsko-pravne odnose (gradili na tuđem) i gde se ne ruše takvi objekti?

Mogu da se mešaju sa epoksidnim smolama. Za više informacija kontaktirajte firmu PINKY-S. Kliknite na logo iznad komentara.

Да ли ваши пигменти могу да се мешају са епоксид смолама?

Lepi planovi ali nikad više. Idemo na Taru.

Kolege, imajuci visedecenjsko iskustvo iza sebe imao sam "privilegiju" da posmatram kako se menja pristup poslu od od 80-ih pa do danas. Nazalost, danasnji projektanti cesto rade na nelicenciranim softverima cije proracune naknadno ni ne provere pojednostavljenim postupcima, sto je mozda slucaj bio i kod Srdjana. Drugi kolega je na sasvim ispravnom tragu da se konstruktorski duh skoro u potpunosti izgubio. Drzava treba da se pozabavi projektantima, ali i izvodjacima i jos bitnije NADZOROM! Neophodno je poostriti regulativu i inspekcije ili NAS CEKA TURSKA!

Srđane, verovatno si mlad statičar koji koristi računar i na žalost nisi upoznao statičara sedamdesetih godina iz veka koji je prošao, kada se ručno računala statika. Srđane ovo danas što vi zovete izvođačkim projektima su nekada bile skice i idejni projekti. Danas se praktično zgrade rade bez projekata i ja živu muku imam sa vama, modernim projektantima iz softwera, što mi donoste projekte na A4 formatu ili ih šaljete mejlom. Istina jeste da nekada nisu mogli biti pomešani betonski zidovi i zidani zidovi. Današnji podzidani zidovi, kako ih radimo, ako bi došlo do potresa, poispadali bi sa zgrade kao zrele kruške jer nisu nikako povezani sa betonom. Ako ste statičar, kao što kažete a ovi blokovi pečeni što ih sada projektujete su preteški i kažete da nisu nosivi, pa što ih projektujete, jer niti su najbolje energetske efikasnosti a i zgrada je preteška a to znači da će i sile od potresa biti velike. Ti blokovi koje vi projektujete su tankih zidova i skloni su i raspadanju nakon nekoliko godina što sa ciglom nije slučaj. Srđane, na može zgrada od 8 ili deset spratova sa relativno teškim zidovima, da se uradi sa ono malo kratkih betonskih zidova koji više liče na betonske stubove. Proverite malo vaše softwere, pa takve zgrade su doslovno gradili i turci i šta se desilo sa njima u Turskoj kod ovog malo jačeg potresa. Projektanti u Srbiji idu na kartu da kod nas nije bilo jačih potresa. Ne može se rako neodgovorno ponašati i prepuštati slučaju, valjda se neće desiti jak potres...

Mislim da je članak promašen ili pogrešno interpretiran od strane novinara. Skoro da niko ne projektuje kombinaciju zidanih nosivih zidova i AB zidova. Ako se radi zgrada kao betonska zgrada (99% stambenjaka) dakle kombinacijom AB zidova (platana) i stubova+greda onda se, nakon što se izvede čitava betonska konstrukcija, naknadno zidaju fasadni zidovi (i pregradni), ali oni nemaju nikakvu nosivu funkciju već samo pregradnu. Tako da je potpuno normalno to što vidimo. Druga je stvar kod manjih kuća...tu se prvo zida zid i onda tek betoniraju stubovi (tzv. Serklaži), na taj način beton dodatno poveže i ojača zidani zid. Zgrade, kada bi se radile od takvog sistema zidanih nosivih ne bi mogle dostići veliku spratnost i zidovi bi bili dosta veći od betonskih. Zato se zgrade rade od mnogo jačeg materijala Armiranog betona. Da ima javašluka, ima. Da je revizija uglavnom nikakva, jeste. Ali to na čast takvim ljudima. Ljudi koji žive u seizmički aktivnom područijima stvarno treba da se zapitaju ko im radi projekat i ko im izvodi objekat. Mnogo je detalja i stvari zbog kojih su se rušile zgrade (skorašnji primjer Turska, Albanija). Što se tiče propisa , suludo je reći da su stariji propisi bolji. Nakon svake nesreće, propisi se preispituju, imamo nova saznanja pa ih poboljšamo. Novi SRPS EN propisi su isto uglavnom proizašli iz njemackog DINa (kao i jus što je), ali se radi o DINu novije generacije. Suština je što se po novim normama čak i podiže sigurnost objekta, što uzrokuje veću cijenu konstrukcije pa investitori negoduju. Ali to je poziv struke, da se projektuje ekonomično a ujedno i sigurno. Da se postigne oboje, to prilično zna biti izazovno (znanje i iskustvo). Da se treba pooštriti kontrola definitivno treba , ali kontekst i način na koji je to prezentovano u članku po mom mišljenju ne daje odgovor na pitanje, čak navodi na pogrešne zaključke. Znam mnogo dobrih inžinjera, više nego loših, i mislim da je budućnost svjetlija od sadašnjosti.

Dogovaraju cene

Kratko će to biti senzacija....
U mom mestu,Čučuge kod Uba se u naredne 2 godine gradi jedna od većih elektrana na Balkanu, od 35 hektara!

Zato i jeste Beograd na vodi.

Jel' to Beograd na vodi ?

Konačno! Pruga do Niša i dalje ka Solunu je mnogo važnija nego do Subotice.

E nas dragi Bakicu, za sve si bio u pravu.

Dvadeseti sprat je oko 70 metara vodenog stuba. Pritisak je 10 m jedna atmosfera, pritisak na dvadesetom spratu je 7 atmosfera. Kako to.