aNedavno je obnovljena fasada Gradskog kulturnog centra (bivšeg Doma vojske) u Užicu. Savremenim rešenjem i materijalom, u sklopu višegodišnjih poslova uređenja cele ove zgrade, novi lik dobili su doskora zapušteni i oronuli zidovi tog davnašnjeg objekta na Trgu Svetog Save, u najužem gradskom jezgru.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Ovo zdanje iz pedesetih godina, inače, pripada ambijentalnoj celini trga, zajedno sa obližnjom crkvom Svetog Đorđa, starom Jokanovića kućom, hotelom „Palas“ i zgradama škola, što je evidentirano i u nadležnom „Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika u Kraljevu“. Pa, kako to već biva, o novom izgledu zdanja čuju se sada različita mišljenja Užičana. A pažnju privlači to što se o novom liku ove zgrade izjašnjavaju i stručnjaci.
Jedan od onih koji kritički na urađeno gledaju, pa i na ozbiljne propuste ukazuju, jeste arhitekta Aleksa Ciganović iz „Republičkog zavoda za zaštitu spomenika“. Rodom Užičanin, Aleksa je savetnik u tom zavodu, sa više referentnih konzervatorskih projekata na spomenicima kulture od izuzetnog značaja kod nas i u inostranstvu.
- Kako sam utvrdio u nadležnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, za rekonstrukciju tog objekta nisu utvrđeni konzervatorski uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite. To je bilo obavezno prema Zakonu o kulturnim dobrima, jer se predmetna zgrada nalazi u okviru ambijentalne celine Staro Užice – napominje arhitekta Ciganović.
On oštro kritikuje ovakav izgled fasade, nazvavši to nekulturom kulture.
- Fasada i osnovna arhitektonska svojstva zgrade poznatije kao Dom vojske uništeni su skorašnjom rekonstrukcijom za potrebe Gradskog kulturnog centra. A vreme nastanka ovog zdanja nije pobudilo ni najmanju zapitanost onoga koji je od ovog visokog poratnog modernizma napravio jednu sivu, pseudourbanu konzervu. Nije shvatio ni to da je ovo zdanje arhitektonsko-urbanistički komplement Višoj tehničkoj školi, sa severoistočne strane Trga Svetog Save. Niti je sanjao koliko je ovo zdanje anticipiralo pobunu poratnih arhitekata nove generacije, okrenutih prozapadnoj modernizatorskoj deideologizaciji, a protiv socijalističkog estetičkog realizma i „staljinskih inženjera duša“ – upozorava ovaj stručnjak, dodajući da je baš ova zgrada pre užičkog glavnog trga zapisala na licu užičke varoši otklon od ideološkog idealizma.
- To zdanje je bilo vredno, s fasadom u belom veštačkom kamenu, zastakljeno brušenim staklom, a sada je sa metalnom alukobond fasadom postao objekat „već viđen“ u nametnutoj banalnosti – ističe Ciganović, pa se, uz to, pita gde su i kod koga završile vredne umetničke slike, kao i bronzane skulpture autora Ota Loga i Lojza Dolinara koje su pre početka rada Gradskog kulturnog centra bile u holovima zgrade Doma vojske.
Pitanja o tome i obnovi fasade postavili smo Borisu Todoroviću, sadašnjem direktoru užičkog Gradskog kulturnog centra. On kaže da je bivša zgrada Doma vojske, na oko 2.500 kvadrata (sa baštom), zatečena u devastiranom stanju.
- Sve stvari iz nje su bile odnete, unutrašnji zidovi goli, čak i radijatori skinuti, a fasada nije ni postojala. Što se tiče radova na fasadi, oni su ugovoreni i utvrđeni još pre mog dolaska na direktorsko mesto. Grad Užice potpisao je o renoviranju fasade ugovor sa republičkim Fondom za zaštitu životne sredine. Već je i projekat bio urađen, skela postavljena, znao se izvođač radova i kako će sve izgledati. Ta skela je dugo stajala, da bi se prošle godine poslovi intenzivirali. Moja dužnost kao direktora bila je da se započeti posao dovrši i to je ostvareno. Inače, projekat je, koliko znam, radila arhitekta Dragana Knežević iz Užica – rekao nam je Todorović.
Na pitanje da prokomentariše kritike na račun izgleda zdanja, Draganu Knežević je samo kratko rekla:
- Za taj posao saglasnost je dala urbanistička služba grada. Sve je rađeno po projektnom zadatku overenom od investitora.
