Sa javnim dugom od 19 milijardi evra, koji dostiže gotovo 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, izgradnju puteva u Srbiji možemo da finansiramo gotovo isključivo kroz koncesiju. Ministarstvo građevine pozvalo je kineske kompanije da učestvuju u dodeli koncesije za izgradnju oko 48 kilometara puta na Koridoru 11. Zauzvrat će dobiti na korišćenje još 103 kilometra deonice puta od Obrenovca do Preljine, sa koje će moći takođe da ubiraju putarinu.
U Ministarstvu finansija nisu želeli da komentarišu pitanje koliko su ovakvi uslovi koncesije uopšte povoljni za Srbiju, i da li je to dokaz da našoj državni nije preostala nijedna druga mogućnost povoljnijeg zaduživanja.
Oglas
- Za odgovor se obratite Ministarstvu saobraćaja – kratko su odgovorili iz Ministarstva finansija.
Milan Stefanović, stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, ističe da imajući u vidu postojeću finansijsku i budžetsku situaciju, koncesija predstavlja poželjan način finansiranja putne infrastrukture.
- S druge strane, koncesije se koriste i u zemljama koje imaju stabilne finansijske i fiskalne tokove, ako se proceni da je taj način finansiranja izgradnje javne infrastrukture, odnosno obavljanja delatnosti od opšteg interesa najisplativiji, odnosno sa boljim efektima u odnosu na druge modele – kaže Stefanović. - Ipak, neophodno je, pre donošenja odluke na koji način će se finansirati putna infrastruktura: iz budžeta, zaduživanjem ili kroz javno-privatno partnerstvo i koncesije, da nadležna javna institucija sprovede analize kojima se porede ekonomsko-finansijski i društveni efekti različitih modela, vrši budžetska ocena kapitalnih projekata i dobija odgovor o vrednosti koja se ostvaruje u odnosu na uložena sredstva.
Srbija, inače, do sada nije imala sreće sa koncesijama, bar kada je reč o izgradnji auto-puteva. Tokom 2000. godine konzorcijumu "Rast" (Beogradska banka, Borovica, i "PIM Ivan Milutinović") data je koncesija za igradnju leve trake auto-puta Novi Sad-Beograd. Posle petooktobarskih promena ova koncesija je raskinuta.
Takođe, pokušaj da se koncesijom reši pitanje auto-puta Horgoš-Beograd-Požega, takođe je propao. Tada je koncesionar "Alpina i Por" trebalo da izgrade levu traku autoputa Horgoš-Novi Sad i pun profil auto-puta od Beograda do Požege, što je podrazumevalo radove na ukupno oko 250 kilometara. Zauzvrat je trebalo da dobiju na korišćenje i održavanje i deonicu Novi Sad-Beograd (oko 60 kilometara) koja je bila kompletirana iz kredita. Slučaj je završio na arbitraži, pošto je 2009. godine koncesija raskinuta.
- Dosadašnja iskustva Srbije sa koncesijama su često bila loša, ali postoje i pozitivna iskustva na nacionalnom i lokalnom nivou – ističe Milan Stefanović. - Ugovori o koncesijama su, po prirodi stvari, složene prirode. Suština dobrog ugovora o koncesiji je pravilna podela rizika koji se mogu javiti za vreme trajanja projekta između ugovornih partnera, tako da se predvide rizici projekta i utvrdi koja strana je odgovorna za koji rizik – da se rizik ne ostvari i, ako se ostvari, koja je reakcija kako bi se rizik otklonio ili umanjio, ako ga nije moguće eliminisati.
Veoma bitna je i pravilno sprovedena analiza ekonomske efikasnosti projekta, izvora finansiranja projekta, pažljivo isplanira dinamika realizacije projekta i multidisciplinarni projektni tim, sa širokim znanjima i iskustvima.
Zaštita državnih interesa
Pravilna podela rizika između države, s jedne, i koncesionara, sa druge strane, važna je i da Srbija ne bi plaćala penale za nešto što je obećala, a nije se ostvarilo, poput, na primer, manjeg obima saobraćaja na određenoj deonici.
- Tržišne rizike, kao što je rizik tražnje, po pravilu, snosi privatni partner-koncesionar, a država sa svoje strane treba da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzme mere da ne dođe do devijacija i da obezbedi da zbog promene propisa ne dođe do pogoršavanja položaja koncesionara – objašnjava Milan Stefanović. - Od suštinske važnosti je pravilna prethodna projekcija obima saobraćaja, gde posebno u obzir treba uzeti i alternativne postojeće i potencijalne saobraćajnice u blizini.
Šta nudimo Kinezima?
U pozivu kineskim kompanijama za učešće u dodeli koncesije na tri deonice Koridora 11 stoji da koncesionar treba da finansira i izgradi, koristi i održava auto-put od petlje Surčin do Obrenovca i od Preljine do Požege, što je ukupno oko 48 kilometara. Zauzvrat, dobiće na korišćenje, a to znači da naplaćuje putarinu sa deonice od 103 kilometra od Obrenovca do Preljine, koju gradimo iz budžeta, azerbejdžanskog i kineskog kredita. U resornom ministarstvu kažu da je ovo jedini način da se auto-put završi. Možemo da čekamo bolja vremena za gradnju ovog puta, ali će onda deo koji se gradi od Obrenovca do Preljine biti neisplativ, jer neće imati dovoljno vozila (nema ulaska u Beogradu).
