Zeleni zid protiv buke

17.07.2013. | Politika

Prestonica je pošumljena dvostruko manje nego što je poželjno i nema dovoljno zelenih pojaseva koji bi bar delimično izolovali i apsorbovali buku i zagađenje koje širi gust saobraćaj. Jedan od ovogodišnjih pobednika akcije "Za zeleniji Beograd", bar "Brankov", savršen je primer da i malo vegetacije može da učini čuda.

Ispred lokala smeštenog kod Brankovog mosta, jednog od najvećih ovdašnjih saobraćajnih čvorišta, teško da bi iko želeo da sedi da njegova nova bašta ne štiti posetioce ne samo od buke i čestica iz auspuha nego i od prekomerne vreline.

- Mada je na mestu izuzetno opterećenom saobraćajem, vegetacija u bašti filtrira vazduh i sprečava da se površina ne pregreje – kaže dizajner Rade Kosanović, tvorac bašte "Brankova".

Ako je zelenu površinu bilo moguće napraviti na takvom mestu, još lakše bi bilo urediti je u sopstvenom dvorištu. Moguće je baštu zasaditi čak i ispred stambenih zgrada, pošto u blokovima ima dovoljno slobodnih javnih površina koje se mogu preobraziti u male oaze i upijati višak vreline i čađi iz betonske pustinje.

Ali, stanari bi se za takvu akciju morali obratiti "Zelenilu Beograd" kako bi dobili uslove pod kojima mogu da razviju "zeleni tepih" dobrodošlice ispred svojih ulaza.

- Uslove za uređenje javnih zelenih površina, računajući tu sađenje i niže vegetacije i stabala, izdajemo jer se pre svega mora voditi računa o položaju podzemnih instalacija, kako one ne bi bile oštećene kopanjem. Neophodno je paziti i na udaljenost sadnice stabla od objekta, da ono ne bi, kad dostigne konačnu veličinu, pravilo probleme krošnjom ili korenjem. Od nas će stanari dobiti i savete o tome koje biljke mogu da posade i kako da ih neguju. Brigu o zelenilu zasađenom na javnoj površini, pod uslovima koje smo izdali, nadalje preuzimamo mi. Naša saglasnost za sađenje na privatnim parcelama, naravno, nije potrebna, ali vlasnici i onda moraju da obrate pažnju na podzemne instalacije, udaljenost biljaka od zgrade i vrste koje će zasaditi – objašnjavaju u "Zelenilu".

Koliko je novca potrebno da bi gazda kuće ili stanari zgrade postali "sami svoji šumari", u "Zelenilu" ne mogu da procene, jer suma zavisi od količine i vrste sadnica, kvaliteta zemljišta, površine koja se uređuje... Nažalost, našim skupštinama stanara je teško da se dogovore i oko sakupljanja para za hitnije potrebe, poput popravke lifta za petnaestospratnicu ili obnove fasade sa kojih otpadaju komadi teški i po nekoliko kilograma, pa zato i malo koja zgrada uspeva da se organizuje oko ekoloških poduhvata.

- Ako dogovor padne, najbolje je saditi zimzelene biljke, jer one, kad se sve sabere, imaju veću moć apsorpcije od lišćarskih. Bilo bi sjajno da svaka zgrada to uradi za sebe. Efekte stanari neće videti momentalno, ali vremenom će primetiti da im se promenila mikroklima, to jest da je temperatura osetno opala – kaže Dejan Tripković, stručni savetnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

S obzirom na hroničnu neslogu komšija u Srbiji i tešku besparicu u kućnim budžetima, u pojedinačne napore se ne ne bi trebalo uzdati, već je bolje pitati prestoničke vlasti kada će uspeti da, sa sadašnjih 15, podignu nivo pošumljenosti na potrebnih 30 odsto. Gradu ove veličine male bašte svakako nisu dovoljne. Neophodni su i travnjaci, i drvoredi, i pravi šumski pojasevi u urbanoj sredini. Koliko je to zahtevan posao i veliko ulaganje, pokazuje i to što je gradska uprava u protekle dve godine dala dvesta miliona dinara, zasadila 600 hektara i time podigla stepen pošumljenosti za svega 1,5 procenata.

- Milioni evra su nužni da bismo stigli do 30 odsto pošumljenosti. Novac bi trebalo tražiti i od pretpristupnih fondova Evropske unije – napominje Tripković, koji je jedan od autora strategije pošumljavanja Beograda.

I od onoga što je dosad zasađeno, možda trećina bi već morala da se iščupa i zameni novim sadnicama. U gradu je vegetaciji i inače teško da opstane, čega su u Sekretarijatu bili svesni, ali nisu predvideli oskudicu vode i sve veće temperature koje nas pogađaju u poslednje vreme. Zbog tih klimatsko-hidrografskih varijacija isušilo se 20 do 30 odsto sadnica postavljenih u skladu sa strategijom pošumljavanja, dok prosek sušenja u redovnim uslovima nije veći od oko 15 procenata, objašnjava Tripković.

Rad po strategiji se, bez obzira na te poteškoće, nastavlja. Gde će se naći najveći zeleni pojasevi, gde će u Beogradu nići nove šume, Tripković ne može da kaže, jer će te lokacije biti precizirane opštinskim planovima za sprovođenje strategije, koji se sada izrađuju.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Faruk 23.04.2017.
Molim vas recite mi kolika je cjena, unutra...
vladimir 18.04.2017.
jel se to planira da most bude nastavak Mir...
mujo 13.04.2017.
Kada cemo mi da napravimo takav lift.
Mirjana 06.04.2017.
Postovani gospodine Kovacevic, slazem sa ...
Bojan 06.04.2017.
I treba da kosta kad ste dozvolili direktor...