Na krovovima višespratnica širom prestonice bahati investitori podižu kvadrate mimo propisa i dozvola. Često projektima ugrožavaju bezbednost stanara i zgrade. Krajem prošlog veka, panoramu prestonice počele su da čine i kuće zidane na soliterima. Neobični čardaci su uglavnom, nelegalne nadogradnje o kojima se svojevremeno mnogo pisalo. Poslednjih nekoliko godina, na krovovima zgrada sa ravnim krovom, opet se aktivirala sitna stanogradnja. Investitori su obično stanari koji žive na poslednjim etažima zgrada. Na osnovu dozvole za adaptaciju ili saniranje krova koji prokišnjava, dolaze majstori i grade dodatne kvadrate.
Primeri nadogradnje mogu se videti u Višnjićevoj, Rastka Petrovića na Medakoviću, Patrisa Lumumbe, Kapetan Mišinoj, Visokog Stevana, Kneginje Ljubice, Borisavljevićevoj, Petefijevoj, Kneza Višeslava, na uglu Sarajevske i Višegradske, Resavske i Vojvode Milenka, Njegoševe i Beogradske ulice. Jedan od najpoznatijih primera jesu tri kuće koje su devedesetih godina iznikle na krovu zgrade u Pop Lukinoj 17, i bile vidljive sa Brankovog mosta. Kako stanari zdanja navode, objekti su u međuvremenu legalizovani, a njihova izgradnja nije ugrozila statiku zgrade. Iz estetskih razloga, fasada je popravljena, a kućice zaklonjene betonskim zidom.
Ipak, investitori čardaka na stambenim zgradama najčešće u svojim arhitektonskim projektima nemaju saglasnost statičara. Objekti starije izgradnje imaju trošne zidove, a nije retko da se pukotine pojavljuju kod temelja.
Ukoliko se radi po propisu, postoje zakonski određena pravila koja poštuju. Pre svega, opštini se mora predati zahtev za nadziđivanje i valjana dokumentacija.
- U slučaju dogovora o nadogradnji, treba imati na umu da se on sklapa između skupštine stanara, odnosno vlasnika već postojećih stanova u zgradi, sa jedne, i investitora sa druge strane - priča jedan od preduzetnika.
Vlasnici stanova moraju dati saglasnost za sve relevantne izmene na objektu, pa je, pre potpisivanja ugovora i pristanka na početak građevinskih radova, preporučljivo da pažljivo prouče sve činjenice, kao i kompletnu projektnu dokumentaciju. Posebno treba da provere da li je investitor dobio sve neophodne dozvole i da li konstrukcija postojeće zgrade može da izdrži novi projekat. Potom se utvrđuju rokovi za završetak radova, uključujući i radove na sređivanju zgrade, a uputno je da se za tu potrebu angažuju eksperti, nezavisni od investitora.
Nadziđivanje zgrada nije uvek loše po žitelje višespratnice.
- Stanarima zgrade koji pristanu na nadogradnju obično se nudi doterivanje objekta, što neretko uključuje popravku fasade, te krečenje hodnika i zajedničkih prostorija - priča Aleksandar Petrović, trgovac nekretninama. - Dogovor često podrazumeva i sređivanje elektroinstalacija, ugradnju interfona a ukoliko je tehnički izvodljivo i lifta. Investitori ponekad obezbede i izgradnju novih ili proširivanje već postojećih terasa.
