Prema preliminarnim analizama, žičara koja će spajati Novi Beograd i Košutnjak biće dugačka 3.900 metara, gradiće se u dve faze, a prvi stubovi biće postavljeni krajem 2016. godine. Ideja gradskih čelnika je da se 80 odsto sredstava obezbedi iz pretpristupnih fondova Evropske unije, jer je reč o ekološki prihvatljivom sredstvu prevoza.
- Manji deo troškova, oko 20 odsto, pokrili bi iz svojih budžeta, grad Beograd i „Skijališta Srbije“ – za „Novosti“ otkriva Milutin Folić, glavni gradski arhitekta.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Prvi urbanista prestonice kaže da je završena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom za ovaj „vazdušni tramvaj“.
- „Institut za urbanizam i arhitekturu“ i „Elkoms“ su analizirali devet mogućih trasa – rekao je Folić. - Uzeti su u obzir faktori kao što je uključivanje žičare u sistem javnog prevoza, parkinzi, pristupni putevi, zelene površine, vlasništvo zemljišta na kome će se graditi infrastruktura.
Od devet različitih varijanti, u prvoj fazi, pobedila je trasa koja će ići od „Delta sitija“, duž Ulice Agostina Neta, do središta Ade i dalje do parkinga na Makišu.
- Ovo je najjeftinija opcija jer se najvećim delom gradi na državnoj i gradskoj zemlji. Vodilo se računa o komercijalnim sadržajima, kao i o tome da se što manje uništi šumski masiv Ade Ciganlije – objašnjava Folić.
U narednom periodu pristupiće se izradi planske i tehničke dokumentacije.
- Realno bi bilo da izgradnja počne krajem sledeće godine. Radovi bi mogli biti završeni u roku od šest meseci od početka izgradnje. Prema prvim analizama, okretnica gondole bi bila u Jurija Gagarina, u blizini „Delta sitija“. Prva stanica na sredini Ade Ciganlije, a druga u blizini parkinga kod Obrenovačkog puta – navodi Folić.
Od okretnice na Košutnjaku do Novog Beograda biće razvučen sistem žica u dužini oko 3.900 metara. Planirana je izgradnja u dve faze, a dužina trase u prvoj je oko dva kilometra.
- U prvoj fazi uradiće se dve stanice, na Adi Ciganliji i Makišu. U drugoj gradićemo jednu međustanicu na Banovom brdu, u velikom parku. Maksimalni kapacitet gondole biće od 2.500 do 3.000 osoba na sat u oba smera – objašnjava Folić.
Kapsula bi se kretala brzinom od pet do šest metara u sekundi, a putovanje od Novog Beograda do Makiša trajalo bi od pet do šest minuta, zavisno od gužve i brzine ukrcavanja.
Vožnja na 12 metara visine
Zaštitni pojas žičare biće čak 50 metara, dok je bezbednosni pojas širok 18 metara. Kapsula će se iznad vode, pri najvišem vodostaju, kretati na visini od 12 metara. Iznad saobraćajnica na visinama od minimum 4,5 odnosno šest metara. Tamo gde će prelaziti iznad objekata, infrastruktura će morati da bude bar 4,5 metara iznad krovova.
Kapsule od 12 miliona evra
Beogradska gondola gradiće se u dve faze. Izvođenje građevinskih radova koštaće, prema prvim analizama, oko 2,5 miliona evra. Oprema, odnosno gondole (kapsule), na tržištu koštaju oko 12 miliona evra. Novac treba izdvojiti i za projektnu dokumentaciju i instaliranje čitavog sistema.
