Inženjerska kompanija Buro Happold i z Velike Britanije i američki arhitektonski studio Cookfox Architects napravili su prototip fasadnog sistema od terakote u koji mogu da se smeste male divlje životinje, insekti, ptice i biljke.
Fasadni sistem u kome mogu da se nastane životinje (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Njihov modularni sistem ima za cilj da omogući biljkama i divljim životinjama, uključujući pčele i ptice, prostor za život na fasadama zgrada u urbanim sredinama.
Andre Parnther, saradnik Buro Happold-a, kaže da je sistem fasade dizajniran da podrži raznovrsni domaći ekosistem koji napreduje u urbanim sredinama, a uz to je i edukativan. Ističe da je zid od terakote napravljen od standardizovanih modula koji se slažu i stvaraju okvir za prilagodljive jedinice od terakote sa umetnutim mahunama koje odgovaraju tipu autohtone faune ili flore.
Oglas
U prototip su posađene 4 biljke (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Ovaj fasadni sistem kreirali su Andre Parnther, fasadni inženjer Buro Happold Spring Wu i viši saradnik Cookfox Architects Spencer Lapp za Radionicu arhitektonskih keramičkih sklopova 2021 – godišnju istraživačku radionicu za arhitekte i fasadne inženjere za istraživanje upotrebe terakote u dizajnu fasade.
Svaki pojedinačni modul ima skulpturalni oblik u formi strelice i sastoji se od tri zupca i kružnih otvora koji mogu biti opremljeni čaurama za gnežđenje kako bi se divljim životinjama obezbedio naseljivi prostor ispod površine fasade.
Obezbeđen je mali rezervoar za vodu (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Keramički moduli su obojeni u nijansama plave i bele i prekriveni ukrasnim izbočinama da bi se stvorila talasasta tekstura preko fasade zgrade kada se postave.
Autori su napravili tri različita priključka za mahune u koje mogu da se smeste biljke, pčele i ptice, a oni mogu da se pričvrste na donju stranu sistema od terakote.
Posude od terakote se pričvršćuju za sistem (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Mahune namenjene pticama imaju otvore širine oko 2cm sa zaobljenom unutrašnjošću i dovoljnom dubinom kako bi pticama omogućile udoban prostor za gnežđenje. Obezbeđena su 4 otvora za ventilaciju da bi se osigurao dovoljan dotok vazduha u unutrašnjost gnezda.
Za smeštaj pčela oprašivača i drugih životinja u mahune je postavljena trska, a otvori široki 7cm omogućiće stvaranje prostora za gnežđenje.
Autori su obezbedili raličite veličine otvora koje će odogovati mnogim vrstama insekata.
Različiti otvori omogućavaju da se nastane životinje raznih veličina (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Parnther navodi da su tražili načine da ugrade biofilni dizajn u svoj projekat, a želeli su da kombinuju teme zelenog krova, staništa ptica i pčela, stvarajući tako mini ekosistem.
Inače i kancelarija Cookfox-a ima zeleni krov koji sadrži košnicu za pčele.
Prototipovi mahuna za biljke imaju udubljenje za sadnju, kao i rezervoar za vodu, a podloga je pri završnoj obradi zaštićena od upijanja vode.
Ovo je jedan od načina da se kvalitet života u gradu popravi (Foto: Architectural Ceramic Assemblies Workshop i Buro Happold)
Autori su konstruisali prototip od 24 modula u kojima su 4 mahune za biljke, 4 mahune za ptice i 3 mahune za pčele.
Parnther ističe da Buro Happold i Cookfox dele brojne ciljeve, a jedan je stvaranje inovativnih, trajnih ideja koje podržavaju održivost. Korišćenje zgrada, krovova i terena kao staništa divljih životinja je suštinski deo dugoročnog zdravlja ljudi i njihovih ekosistema. To je, između ostalog, deo LEED i Living Building sertifikata.
On dodaje da postoji mnogo više što možemo učiniti u cilju ekološke obnove gradova.
