U budućnosti se očekuje da će različiiti kompozitni materijali biti jači, lakši, jeftiniji i više ekološki za našu planetu, zahvaljujući pronalasku Richarda E. Rimana sa Rutgers University.
Pre devet godina, Riman, istaknuti profesor na odseku Materials Science and Engineering u okviru School of Engineering, izumeo je energetski efikasnu tehnologiju koja koristi uglavnom nisku temperaturu, odnosno koristi reakcije na bazi vode. Kao rezultat toga, on i njegov tim mogu da naprave stvari u vodi koje su ranije zahtevale temperature znatno iznad onih koje su potrebne da se termički razgradi plastika.
Do sada je revolucionarna tehnologija korišćena kako bi se dobilo više od 30 različitih materijala, uključujući beton koji „skladišti“ ugljen-dioksid - gas koji je najveći izazivač efekta staklene bašte i najveći krivac klimatskih promena. Ostali materijali uključuju različite grupe kompozita koje sadrže širok spektar metala, polimera i keramike koji mogu da se obrade na takav način da liče na drvo, kost, školjke, pa čak i čelik.
„Na kraju krajeva, ovde bismo želeli da stvorimo „Materials Valley“, odnosno mesto gde ova tehnologija može da pokrene jednu kompaniju za drugom, mala, srednja i velika preduzeća", rekao je Riman. „To je temelj tehnologije za učvršćivanje materijala koji između ostalog sadrže keramiku. Mogu biti od čiste keramike, keramike i metala, keramike i polimera - kompoziti širokog spektra".
Riman, koji je predavao 30 godina na odseku Materials Science and Engineering, fokusirao se na izradu keramičkih materijala pod održivim uslovima. Podrazumevaju nisku potrošnju energije sa niskom emilsijom ugljen-dioksida.
Oglas
Slika. Richard E. Riman (foto: Cameron Bowman, preuzeto sa www.sciencedaily.com)
Njegova patentirana tehnologija stvorila je veze između materijala na niskim temperaturama. To se zove reaktivna hidrotermalna tečna faza zgušnjavanja (rHLPD), poznata i kao niskotemperaturno očvršćavanje. Koristi se za dobijanje širokog spektra keramičkih kompozitnih materijala na Rutgers University, navodi se u članku koji je objavljen prošlog leta u časpoisu Journal of the American Ceramic Society.
„Obično ne idemo više od 240 stepeni da bismo dobili kompozitni materijal", rekao je Riman. „Mnogi od ovih procesa se vrše čak i na sobnoj temperaturi".
Riman, koji ima diplomu iz keramičkog inženjeristva na Rutgers University i doktorat iz inženjerstva materijala na Massachusetts Institute of Technology, izumeo je tehnologiju nakon proučavanja kako inženjeri zgušnjavaju polja snega i leda na Alajsci u cilju stvaranja podloge za sletanje aviona.
„Pogledao sam kako školjke prave keramiku na niskim temperaturama, kao što je karbonat kristal, a zatim pogledao šta ljudi mogu učiniti s vodom da bi sleteli na tlo Aljaske. Nakon toga sam rekao da bismo trebali biti u mogućnosti da to učinimo i sa keramikom, ali korišćenjem niskotemperaturnog hemijskog procesa koji uključuje vodu", rekao je.
Riman je došao na ovu ideju pre nekoliko decenija, ali nije pokrenuo tehnologiju sve dok klimatske promene nisu uzele maha i postale veći problem. „Kada je investitorima postala važna zelena tehnologija i njena primena za rešavanje emisije ugljenika u svetu, odlučio sam da je vreme da se ova tehnologija komercijalizuje", rekao je.
Tako je osnovao firmu Solidia Technologies Inc. u Pisketveju u Nju Džersiju 2008. godine. Njegova start-up kompanija je marketinški poboljšala ekološki cement i beton za izgradnju i infrastrukturu. Riman je primetio da je vrednost tržišta betona 1 trilion $..
„Prva stvar koju smo uradili je bila da smo pokazali da možemo da napravimo materijal koji košta isto kao i konvencionalni cement iz Portlanda", rekao je. „Razvili smo tehnologiju obrade koja vam omogućava da tehnologiju ubacite pravo u svet konvencionalnog betona i cementa bez potrebe za velikim kapitalnim ulaganjima, koji se obično javljaju kada se nova tehnologija uvodi na tržište. Mi planiramo da učinimo istu stvar i sa naprednim materijalima ".
„Solidia Concrete“ proizvodi imaju superiornu snagu i izdržljivost. Oni u kombinaciji sa „Solidia Cement“, proizvodima mogu smanjiti emisiju ugljen-dioksida do 70 odsto u odnosu na standardni cement i beton, i uštedeti čak 200.000 milijardi litara godišnje, prema Solidia Technologies.
Proizvodi kompanije koji su na bazi betona obuhvataju crepove, blokove za zidanje od šljake i armirane betonske ploče. Kompanija je prišla proizvođačima betonskih proizvoda da vidi da li su zainteresovani za licenciranje njihovih proizvoda.
„Kada se mogu razviti tehnologije koje su sigurne i jednostavne za korišćenje, to menja uslove igre - i to je samo jedno od mnogih područja koje nas zanima da se u njemu ostvariimo", rekao je Riman.
Njegova druga start-up kompanija, finansirana od strane investitora je RRTC Inc., koja razvija napredne kompozitne materijale za veliki broj namena. Oni uključuju primenu u elektronskoj, optičkoj, magnetnoj, biomedicinskoj, biotehnološkoj, farmaceutskoj, poljoprivrednoj, elektrohemijskoj oblasti, zatim za skladištenje energije, za proizvodnju energije, ali i u avio industriji, automobilskoj, tekstilnoj i mnogim drugim.
