Prirodni minerali mogli bi da zamene cement u betonskim elementima

28.08.2015. | Hallie Busta | Architect

Proizvođač betonskih elemenata iz Kalifornije (SAD), „Watershed Materials“, u saradnji sa Nacionalnim naučnim udruženjem radi na razvoju „zelenog veziva“ za betonske elemente.

Naučnicima koji proučavaju građevinske materijale i proizvođačima istih dugo je bio cilj da pronađu način kako da proizvodnju učine jeftinijom i energetski efikasnijom. Zasada, opcije koje najviše obećavaju (među kojima su pepeo i šljaka iz visokih peći) su nusproizvodi drugih složenih industrijskih procesa. Ali to bi uskoro moglo da se promeni. Novo istraživanje Nacionalnog naučnog udruženja iz Kalifornije i kalifornijskog proizvođača „Watershed Materials“ otkriva moguću zamenu za cementna veziva u vidu minerala koji potiču od prirodne gline. U nedavnom ispitivanju, ovaj novi materijal pokazao je izvesnu snagu od 7,000psi, što je dvostruko više od tipičnog betona, ali i otpornost na vodu i hemijsku eroziju.

Ovaj alternativni tip veziva bazira se na geopolimerizaciji, hemijskoj reakciji u kojoj ise ndustrijski nusproizvod ili određeni prirodni materijal (u ovom slučaju minerali koji potiču iz gline) kombinuje sa alkalnim rastvorima, nakon čega se proizvod ostavlja da očvrsne, na temperaturi nižoj od one za tipične betonske elemente, a kada je taj proces gotov dobija se krajnji proizvod, izdržljiv i vodootporan.

- Pokušavamo da iz prirodne gline izvučemo nekakvu osobinu koja je nalik cementu – kaže Dejvid Iston, predsednik i osnivač kompanije „Watershed Materials“. Kompanija je od Nacionalnog naučnog udruženja do sad dobila dve subvencije, 150,000 dolara 2013. godine i 750,000 dolara 2014. godine, kako bi pronašli način za izradu betonskih blokova na pomenuti način. Iako nije mogao da kaže koliko bi koštali ovi novi betonski blokovi, Iston smatra da bi korišćenje alternativnih materijala, poput pepela i šljake, doprinelo sveukupnom smanjenju troškova u proizvodnji.

- Zidanje blokovima je oduvek bilo prisutno i to je odličan vid gradnje jer je izdrživ, karakteriše ga dugotrajnost i veoma je bezbedan ukoliko je ispravno odrađen – kaže Iston. - Ipak, umesto da se oslanjamo na ono što je trenutno u upotrebi, a to je cement koji iziskuje veliku količinu energije za njegovo pravljenje, stvaranje ekoloških veziva može pomoći industriji u „razvijanju novog poštovanja prema drevnim vrstama građevinskog materijala i procesa“.

Podsticanje arhitekata i graditelja da u svom radu koriste nove materijale predstavlja izazov, a tim kompanije „Watershed Materials“ već uspeva u toj nameri provlačeći svoj istoimeni proizvod koji je lansiran prošle godine. Ćelijasti „Watershed“ blokovi napravljeni su spajanjem fragmenata zemlje i kamena te korišćenjem tek pola količine cementa koja bi inače bila potrebna za tipične betonske blokove. Ipak, ono od čega su ovi blokovi napravljeni je na drugom mestu, za razliku od estetskog izgleda, kada su u pitanju kupci iz severne Kalifornije (SAD), gde se nalazi fabrika kompanije i gde ona obavlja većinu svog poslovanja.

- Ekološki proizvodi su privlačni na tržištu ali ipak ne mogu da opravdaju svoju prilično visoku cenu – kaže Dejvid Iston. - Pa tako trenutno „Watershed“ blokove prodajemo kao estetski veoma privlačan, ekološki materijal za zidanje.

Cilj kompanije je da stvori i ponudi tržištu materijal za zidanje koji uopšte ne sadrži cement, a kao rok za to su naveli 18 meseci. Kao i sa postojećim proizvodom, tim kompanije se suočava sa nekoliko ograničenja kada je u pitanju pronalaženje sirovina za predstojeću „geopolimernu jedinicu“.

- Svuda oko nas je – kaže Iston. - Glina, šljunak, to su neke od sirovina koje će večito biti na ovoj planeti. Mešavina lomljenog kamena i peska često sadrži reaktivnu supstancu neophodnu za geopolimernu formulu.

Iston i tim kompanije „Watershed Materials“ nisu jedini koji se bave preispitivanjem betona na molekularnom nivou. Istraživači sa Perdu Univerziteta su nedavno utvrdili da beton sa nanokristalima od celuloze, koji potiču od vlakna drveta, omogućavaju korišćenje manje količine potrebnog materijala kako bi se postigao željeni efekat. U Norveškoj pak, kompanija „ReforceTech“ je, u proizvodnji, betonu dodala polimerom obložena bazaltna vlakna kako bi eliminisali potrebu za korišćenjem armature u strukturama. Dok kompanije poput „CTS Cement Manufacturing Corp.“ stvaraju cement sa određenim dodacima zbog kojih se smanjuje potreba za korišćenjem krečnjaka u mešavini krečnjaka, boksita i gipsa.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Nik 20.09.2017.
Znaće se, kada se prvo legalizuju svi divlj...
aleks 08.09.2017.
Sefu ispali kljucevi pre asfaltiranja pa da...
V 03.09.2017.
Da li znate ko na domaćem tržištu distribui...
ник 09.08.2017.
Држава гради станове само у Београду и Ново...
Šumadinac 31.07.2017.
Sve se ovo moglo pojednostaviti i pojeftine...