Ko je izmislio klima-uređaj?

27.07.2015. | V. N. | Novosti

Da li ste znali da su nekada čitave kompanije i državne institucije uzimale kolektivni odmor za vreme leta kako bi izbegli gotovo nemoguć rad pri visokim temperaturama? Može se reći da su danas izuzetno retke kancelarije ili domaćinstva bez magičnog uređaja koji je svima olakšao svakodnevicu. Ali, odakle je sve počelo i kako je klima-uređaj uticao na tokove istorije, pa čak i oblikovao privredu pojedinih zemalja i trendove u kinematografiji?

Kada je Donji dom britanskog parlamenta zaposlio čoveka koji je sam pokretao veliki rashladni točak i njegovu profesiju nazvao „ventilator“, bilo je jasno da je kucnuo čas da se neko ozbiljno pozabavi problemom rashlađivanja prostorija. Tako je početkom 20. veka inženjer Vilis Kerijer osmislio „aparat za tretiranje vazduha“ kako bi jedno izdavačko preduzeće u Bruklinu rešilo problem sporog sušenja mastila i gužvanja papira koje nastaje usled visokih temperatura. Među prvim institucijama čiji su zaposleni imali tu sreću da uživaju tokom leta bila je Njujorška berza, nakon čega su i mnogi drugi počeli da slede njihov primer. Tako su brojne javne institucije vremenom postale simbol idealnog mesta za boravak tokom vrelog leta.

Ako ste i vi rešili da se ovih vrelih dana rashladite uz neki od blokbastera, onda niste jedina osoba koja je odabrala ovaj, mnogima omiljeni vid bega od visokih temperatura. Naime, nekada su bioskopske sale bile među prvim prostorijama koje su se snabdevale rashladnim uređajima, pa su filmski studiji videli odličnu mogućnost za zaradu, zakazivanjem premijera upravo tokom vreme leta, što je tradicija koja se održala i do danas.

Zanimljivo je i da su klima-uređaji uticali na svetsku privredu, pa tako „vruće“ američke države poput Teksasa, Floride i Nevade upravo njima duguju zahvalnost za skok prirodnog priraštaja i razvoj ekonomije. A zamislite tek kako bi izgledao čuveni pustinjski „grad greha“ Las Vegas, da sistemi za rashlađivanje nisu umešali svoje prste? Malo je poznato i da su rashladni uređaji uslovili i napredak u medicini, kao i produžetak ljudskog veka sprečavanjem bolesti koje su se brzo širile u tropskim klimatskim uslovima.

Do danas, klima-uređaji su mnogo napredovali i postajali sve manji i jeftiniji. Osim hlađenja i regulisanja vlažnosti vazduha, oni danas i filtriraju vazduh, prečišćavaju ga, jonizuju, greju i čine mnogo toga da naš život bude lepši i zdraviji.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Ovdašnji 23.03.2017.
Odgovor Muji: Da problem odmah personalizu...
mujo 20.03.2017.
Zasto mi ne napravimo tako nesto.
Ognjen 16.03.2017.
Poštovani,
nisu roditelji krivci. Oni ...
Vlada 13.03.2017.
Kada se ne zurim, najednostavnije mi je pre...
Monika 10.03.2017.
Strasno! Svi su mogli u vazduh da odu.