Evropski i američki gradonačelnici brinu oko veoma različitih stvari

30.04.2014. | Atlantic Cities

Američki gradovi brinu mnogo više o efikasnosti vlade i korisničkim servisima. Evropski gradovi se, s druge strane, više uzrujavaju zbog nezaposlenosti i smanjenja rasipanja energije. Ovo je, barem, slika koja je izvučena iz novih podataka takmičenja Bloomberg Philanthropies Mayors Challenge.

Ovo godine je takmičenje imalo karakter da „inspiriše gradove da stvore inovativne ideje za rešavanje velikih izazova i poboljšanje gradskog života“. Na taj način, ono je istaklo neke fascinantne razlike u prioritetima među takmičarima, koji su svi gradske vlade, na dva kontinenta. Izabrano je 21 finalista/grad, među kojima će u skoroj budućnosti biti proglašen pobednik.

U međuvremu, pogledajte tabelu ispod, koja u procentima izražava najveće izazove sa kojima se gradovi/takmičari susreću za prošlu godinu (kada je takmičenje bilo otvoreno samo za američke gradove) i ovu godinu (samo za evropske gradove), po vrsti problema:

Vrsta problema

SAD

Evropa

Efikasnost gradske vlade

9.5%

3.9%

Ekonomski rast

9.5%

7.7%

Korisnički servis

8.2%

1.9%

Nezaposlenost / Otvaranje radnih mesta

7.9%

11.6%

Gojaznost, glad i/ili fizička neaktivnost

6.9%

7.1%

Širenje grada

6.2%

0.6%

Energetska efikasnost i/ili energetski troškovi

3.0%

9.0%

Neodrživi modeli transporta i mreža

1.0%

5.2%

Socijalna inkluzija

0.7%

5.2%

Briga o starima

0.3%

5.2%

Američki gradovi su daleko više zainteresovani da njihove vlade funkcionišu mnogo manje rasipnički od svojih evropskih kolega. Sa 9,5 odsto od svih podnesaka, ovo je bio prioritet za američke gradove prošle godine. U Evropi, međutim, on je samo bio 3,5 odsto od svih podnesaka.

Taj jaz postaje samo još veći kada je u pitanju korisnički servis. Projekti koji se bave tim pitanjem čine 8,2% američkih podnesaka, dok se samo 1,9% evropskih gradova fokusira na istu oblast. Pogled na energetsku efikasnost, međutim, donosi potpuno obrnute cifre. Devet odsto evropskih podnesaka se bavio ovom oblašću, u poređenju sa tri odsto američkih projekata.

Kada je u pitanju rešavanje problema, američki i evropski gradovi i dalje dele mnogo zajedničkih pristupa. Sudeći po sumi aplikacija, gradovi na oba kontinenta razmišljaju podosta o ekonomskom rastu i nezaposlenosti, iako je SAD više fokusirana na ekonomski rast, a Evropa na nezaposlenost. Isto tako izgleda da postoji jednaka urbana briga o borbi protiv gojaznosti, nedostatku hrane i fizičke aktivnosti kod građana, kao i sa obimom srodnih projekata koji se nalaze na oko sedam odsto na oba kontinenta.

Međutim, postoji još jedan veliki jaz kada je u pitanju transport, socijalna inkluzija i briga o starima. Među gradovima Evrope, projekti u ovim oblastima čine 5,2 odsto za svaki od ukupnog udela. U Sjedinjenim Američkim Državama, nijedan od ovih oblasti zabrinutosti nije premašio jedan odsto.

Kako možemo objasniti ove razlike? Neke od njih su dovoljno lake da možemo pretpostaviti objašnjenje. S obzirom na manju zavisnost od automobila, veću rasprostranjenost tranziten mreže i obično većom gustinom u evropskim gradovima, logično je da borba protiv širenja gradova (što je ključni američki problem) ima niži prioritet u Evropi. Isto tako, američka relativno niža prosečna srednja starost populacije u poređenju sa većinom evropskih zemalja može da objasni manje projekata američkih gradova koji se odnose na brigu o starima.

Promenljivi prioriteti su takođe poduprti geografijom. Naravno, ekološki pokret ima starije, dublje korene u Evropi, iako u zemljama nemačkog govornog područja i nordijskim krajevima je to više izraženo nego u ostatku kontinenta. Imajući to u vidu, više je verovatno da je primarna motivacija iza mera energetske efikasnosti evropskih gradova relativno siromaštvo resursa kontineta, kako zbog nestašice nafte i njenih geopolitičih problematika oslanjanja na ruski gas.

Kulturni stavovi mogu biti veliki kao i lokalni neuspesi. Rasprostranjeni američki skepticizam o otečenom, oholom državnom sektoru bi mogao biti razlog iza sve veće zabrinutosti američkih gradova oko povećanja efikasnosti i korisničkih usluga. Slično tom, uopšteno obimnije korišćenje fiskalne redistribucije evropskih vlada preko programa socijalne zaštite od Drugog svetskog rata je zadržala zabrinutost zbog socijalne isključenosti, a to objašnjava veći procenat te zabrinutosi kod evropskih gradova.

Istaknute razlike samo pokazuju koliko je važno da se osvrnemo na međunarodno rešavanje urbanih problema. Ako se fokusiramo na samo jedan region i na njegova najhitnija pitanja, dobićemo mnogo uži skup rešenja koji ne mora biti primenljiv i na ostala urbana naselja.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...